ЧОЈСТВО И ЈУНАШТВО НОВОЦРНОГОРАЦА: Употреба српског језика супротна уставу

„Ми к својему намјерену путу,
с пријатељма растасмо се т’јелом,
али душом нигда ни довијек.
О, ви Срби, свуд ли српствујете,
дужност чојства праву испуњате!
Српствуј дјелом, вјеруј што вјерујеш:
лактом вјере глупост чојка мјери,
а озбиљност дјелом и врлином!“
(Петар II Петровић Његош: СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ 1833.) 

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: Србски херој Слободан- Једини подгорички професор Србског који је одбио да предаје “милогорски” језик

Уставни суд Црне Горе саопштио је данас да је утврдио да је употреба српског језика у настави „супротна уставу“ и да је законодавац „дерогирао уставно начело о црногорском језику, као једином службеном језику“.

28.07.2013. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

ДА СЕ ПОДСЕТИМО: 17.08.2011. ИЗ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА МЛАДИХ У ЦРНОЈ ГОРИ ИЗБАЧЕНИ СУ: Десанка Максимовић, Михаило Лалић, Оскар Давичo, Борислав Пекића, Добрица Ћосић и Матија Бећковић, Јован Јовановић Змај, Мира Алечковић, Стеван Раичковић, Добрица Ерић, Доситеј Обрадовић, Бранко Радичевић, Војислав Илић, Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Љубивоје Ршумовић, Милован Данојлић, Јанко Веселиновић, Данило Киш, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Сима Пандуровић, Милутин Бојић, Ђура Јакшић, Милош Црњански…
“Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца”, рекла је тада за Вести професор књижевности Босиљка Томић.

Уставни суд Црне Горе уважио је жалбу Матице црногорске и прогласио неуставном одредбе Закона о образовању, којим је употреба црногорског језика у школама изједначена са српским и осталим језицима у службеној употреби.

„Законодавац је употребом српског језика… успоставио на начин супротан уставу, како у односу на црногорски језик, као једини службени језик у Црној Гори, тако у односу на остале језике (босански, албански и хрватски), који су такође у службеној употреби“, стоји у одлуци Уставног суда, чије делове преноси подгоричка „Побједа“.

Уставни суд је оценио да је одлуком скупштине из 2011. године, којом је промењен закон, „дерогирано уставно начело о црногорском језику као једином службеном у Црној Гори и у међусобно неравноправан положај довео лица која говоре једним од уставом утврђених језика у службеној употреби“.

Додаје се да је законодавац „прекорачио границе својих овлашћења“, јер је променио уставни положај службеног језика. Одлука Уставног суда изазвала је бројне негативне реакције у опозицији која инсистира на изједначавању статуса српског и црногорског језика у настави и службеној употреби.

Измене Закона о образовању којим је наставни предмет за језик назван црногорски-српски, босански; албански и хрватски, резултат су политичког договора власти и опозиције из 2011. године. Уставни суд је у реговању навео да се није бавио именом наставног предмета и политичким договором. Уставна жалба Матице црногорске поднета је почетком 2012. године.