ЦИНС: У обрачуну државе са Дарком Шарићем највише испаштају радници


У обрачуну државе са Дарком Шарићем највише испаштају радници

Saric

Дарко Шарић преко сарадника куповао предузећа

Пишу: Ивана Јеремић, Милица Шарић
25. 07.2013. ЦИНС

Четири године након што је држава преузела приватизована предузећа од осумњиченог нарко боса Дарка Шарића, стање у већини њих горе је него док им је он био власник и углавном се налазе на ивици опстанка, утврдили су новинари Центра за истраживачко новинарство Србије.

Према речима радника, док је власник фирми у којима су радили био Дарко Шарић плате су исплаћиване, а било је и напретка у производњи и пословању. Након подизања оптужница и одузимања имовине од Шарића и његових сарадника, управљање над предузећима је преузела држава, а она су почела да стагнирају или пропадају. Близу шест стотина радника је остало без посла, а производња се одвија смањеним капацитетом.

„У периоду када је држава преузела власништво над капиталом „Митросрема“, ми имамо само пропаст и ништа више”, каже Стеван Јовановић, председник синдиката радника „Митросрема“, додајући да држава нема идеју шта да ради са тим предузећем.

Осим „Митросрема“ из Сремске Митровице, Шарић и његови сарадници су између 2006. и 2010. године купили још седам приватизованих предузећа. Шарић је, након што је у јануару 2010. за њим расписана међународна потерница, побегао из земље и суди му се у одсуству.

Због сумње да је новац за куповину предузећа стечен кривичним делима, Дирекција за управљање одузетом имовином Министарства правде и државне управе Републике Србије запленила је шест предузећа од којих су два касније отишла у стечај: „Јединство“ из Гајдобре и „Палић“ из Суботице. Осим „Митросремом“, Дирекција тренутно управља још и предузећима „Путник“ и „Војводина“ из Новог Сада те „Братством“ из Прешева.

Владимир Ћеклић, начелник одељења за стручне послове Дирекције за управљање одузетом имовином, каже да је једини задатак Дирекције очување имовине предузећа до окончања поступака, како се не би умањила њихова вредност. Објашњава да радници греше када мисле да су поново постали државно предузеће јер држава њима само управља – и даље су у власништву људи против којих се воде поступци, због чега не могу рачунати на помоћ из државних фондова.

У преостала два предузећа – „Форум-пласман“ из Новог Сада и „Млади борац“ из Сонте – уделе Шарића и његових сарадника преузела је Агенција за приватизацију Републике Србије.

Александар Вујичић, директор Управе за спречавање прања новца каже за ЦИНС да су криминалне групе, поред осталог, заинтересоване и за приватизације, јер се у том поступку продају и квалитетне компаније.

„Углавном би требало да је интенција перача новца да улаже у ту фирму. Њима се исплати да фирма фукционише, како би могли да мешају илегалне и легалне приливе новца. Управо из разлога да би касније могли да покушају да прикажу, уколико дође до било каквог поступка, да тај новац потиче из легалног бизниса“, рекао нам је Вујичић.

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, каже да је Шарић улагао новац у предузећа да касније може да их препрода и тиме прикаже да опрани новац има порекло.

Тужилаштво за организовани криминал није желело да даје коментаре о мотивима Шарића и сарадника да улажу у ова предузећа.

Од великог произвођача до стечаја
Silosi

Силоси АД „Јединства“ које чувају радници-портири (Фото: ЦИНС)

Фирма „Јединство“ некада један од већих произвођача хране у Војводини, налази се у Гајдобри, месту од око 2.500 становника, двадесетак километара од Новог Сада. Приликом посете предузећу у оронулој згради затекли смо тек неколико радника, који су покушавали да нађу разлог да се што пре удаље.

„Видите, плаше се. Нико вам ту не сме ништа рећи“, каже Душан Гушић, председник синдиката радника „Јединства“ са којим смо разговарали у канцеларији без грејања, на чијим влагом прекривеним зидовима се налазе неколико географских карата из времена СР Југославије.

Финансијски извештаји и извештаји ревизора показују да је ова фирма у озбиљним проблемима – од приватизације послује са губицима. Према извештају Агенције за приватизацију, „Јединство“ је у време куповине имало 128 радника. У финансијским извештајима за 2012. годину наводи се да је у фирми остало педесет и двоје људи. Већина су портири у празним просторијама, на различитим локацијама у Гајдобри.

Конзорцијум физичких лица који су чинили Милорад Савић, Вишња Јерковић и њен отац Миле Јерковић склопио је 27. маја 2007. године уговор са Агенцијом о куповини „Јединства“. Миле Јерковић, који је у Србији приватизовао велики број предузећа, данас је сарадник у процесу који се води против Шарића. Вишња је у то време, као двадесетогодишњакиња, већ поседовала пет фирми.

Већ током прве контроле у јулу 2008. године, Агенција је имала  примедбе на рад нове управе: каснила је уплата друге рате, а континуитет пословања био је угрожен због пада продуктивности.

Према извештајима Агенције, да би се извршиле обавезе из купопродајног уговора о инвестирању 23,5 милиона динара купљене су половне машине од Марије Јерковић – друге ћерке Милета Јерковића, док је остала опрема купљена од Јерковићеве фирме „Пољострој“.

Sindikat2

Душан Гушић председник синдиката АД „Јединства“
реорганизацију види као последњи покушај да се избегне банкрот (Фото: ЦИНС)

Према Гушићевим речима ове инвестиције биле су начин да „замажу очи људима“ јер купљене машине нису ни биле потребне, док је с друге стране велики део затечене имовине – распродат.

Јово Јањић је некада у предузећу био електричар, а сада као портир чува празне силосе. Јањић каже да намере Јерковића нису биле да очува, већ да прода имовину: „Продали су прво отпад, половне тракторе.. Све што су могли распродали су“.

Упркос кашњењу и угроженом континуитету пословања, Агенција је купцима продужавала рокове да испуне своје обавезе све до 13. маја 2009. године, када је нови власник постао Шарићев адвокат Радован Штрбац. Фирма је већ тада била у озбиљним финансијским проблемима, а рачун је био блокиран годину дана у континуитету. Радницима је каснила исплата 14 плата из времена пре приватизације.

Радован Штрбац каже за ЦИНС да је Јерковић, којег је такође заступао, био у дуговима и да му се журило да прода фирму. „Те 2009. године разговарамо око тога да то купим ја, дакле не Дарко Шарић него ја. Тада сам могао да купим било коју од 30 (Јерковићевих) фирми, јер човек није имао динара, више није могао да се задужује.“

Миле Јерковић тврди новинарима ЦИНС-а да предузеће ипак није купио Штрбац: „Није он дао новац него господин Шарић, а он га је само предао”. Јерковић је, такође, рекао да не види ништа спорно у томе што је инвестирао у „Јединство“ из својих других фирми.

Радници „Јединства“ на овај период гледају као на време у којем су се још надали да би ствари могле да се промене на боље. Гушић објашњава да је Штрбац покренуо производњу, почео да исплаћује плате, а и рачуни су били одблокирани: „Почели смо да радимо и неки, као, бољи дани су почели”.

Наде радника прекинуло је хапшење Штрпца 8. фебруара 2010. године због учествовања у прању новца у оквиру групе Дарка Шарића. Месец дана касније вођење фирме преузима Дирекција за управљање одузетом имовином.

„Када су дошли (представници Дирекције), ми смо изгубили сва права. Дирекција нама управља, међутим нема никаквих обавеза према радницима зато што немају фонд за исплату личних доходака, већ је исплата требало да буде од наше робе, а ми робе немамо”, каже Гушић и додаје да су му у Дирекцији рекли да решавање тог случаја може потрајати годинама. Каже да радници плате нису примили од децембра 2011. године.

Ћеклић из Дирекције сматра да не би било оправдано да држава даје новац како би отплатила Шарићеве дугове: „А онда неко време покушавате да одржавате те фирме и на крају, кад то више не можете, она мора да оде у стечај“.

То се и догодило 28. јуна 2012. године, када је Привредни суд у Новом Саду покренуо стечајни поступак над „Јединством”, а на место стечајног управника постављен је Небојша Бајић. У току је реорганизација предузећа и ради се процена вредности капитала, рекао нам је Бајић.

Радници се надају да ће им након реорганизације бити боље, јер горе не може. „Ако пропадне план реорганизације, фирма иде у банкрот“, предвиђа Гушић.

Милан Бероња је у предузећу већ 34 године, а до стечаја је радио као тракториста. Затекли смо га како са псом обилази двориште у којем се налазе преостале машине, гаража са радионицом и просторије за сезонске раднике. У кантини у којој су се некад хранили радници данас бораве само птице које су ту пронашле склониште.

„Читав живот живим овде. И жена ми је овде радила. Али од увођења стечаја кажу – један супружник иде, други остаје. И тако она оде“, прича Бероња.

Драган Пудар, некадашњи заступник државног капитала у „Јединству“, није хтео да разговара са новинарима ЦИНС-а.

Урушавање шампиона

Са 4.000 хектара обрадиве површине, „Митросрем“ је једно од већих пољопривредних предузећа у Војводини. Осим ратарством, производњом и прерадом кукуруза, пшенице и репе, узгаја и животиње, а у оквиру предузећа постоје и кланице.

proizvodi

Производи АД “Митросрема” су освојили бројне
награде за свој квалитет на пољопривредним сајмовима (Фото: ЦИНС)

У Дирекцији предузећа, на зиду канцеларије, изложени су њихови препознатљиви производи: „Цорн флакес“ кукурузне пахуљице, зелена кеса „Паленте“ са ликом плавокосог дечака, смоки „Јумбо флипс“, као и пехари и медаље којима су некада награђивани за квалитет производа.

Међутим, чланови синдиката и дугогодишњи радници „Митросрема“ причају да предузеће данас ради значајно смањеним капацитетом. Број радника се у односу на период пре приватизације смањио са 969 на 520 – колико их је било на крају 2012. године. Рачуни предузећа су од 2010. са краћим прекидима блокирани, због чега се целокупно пословање одвија преко рачуна Ветеринарске службе „Радинци“, која је у власништву „Митросрема“.

Стеван Јовановић, председник синдиката, каже да су погони у функцији, али да у њих није било улагања од кад је Дирекција преузела управљање.

Предузеће је крајем децембра 2006. године купио бизнисмен Зоран Ћопић. Он је прошлог четвртка у Босни и Херцеговини осуђен на 4,5 године затвора због прања новца за Дарка Шарића. У Србији се против њега води пет поступака због шверца цигарета, злоупотреба у приватизацијама и прања новца. У интервјуу за ЦИНС, седам дана пред хапшење, рекао је да му Шарић никада није уплатио пуни износ за „Митросрем“, нити је преузео власништво: „Они су одузели моју фирму Дарку Шарићу“. (Прочитајте: У ексклузивном интервјуу за ЦИНС, седам дана пред хапшење, бизнисмен Ћопић тврди да је невин)

„Митросрем“ је продат за нешто више од 15 милиона евра, исплаћених у целости, чиме је Конзорцијум који је предводио Ћопић постао власник 70% капитала у “Митросрему”, уз обавезу да инвестира још 10 милиона евра у наредних пет година.

Према извештајима Агенције за приватизацију, у наредне две године уследило је узимање великог броја кредита, преузимање дугова и гаранција за задужење других фирми.

Почетком јула 2009. године Ћопић уступа свој удео у „Митросрему“ предузећу „ДТМ релатионс“ из Београда. Иза овог пословног дила је, како се касније сазнало, стајао Шарић.

Стојан Јаковљевић, представник „Митросремове“ фабрике Цорн Продукт, каже да су у том периоду дугови смањени, а плате редовно исплаћиване.

Средином јула 2010. године Виши суд у Београду донео је решење о привременом одузимању Шарићеве имовине, чиме је удео “ДТМ релатионс”-а у „Митросрему“ – блокиран. Месец дана касније Агенција раскида Уговор о продаји „Митросрема“ са „ДТМ релатионс“ због неиспуњења уговорних обавеза. Ћопић је ухапшен крајем априла 2011. године.

Како кажу радници „Митросрема“, у том тренутку почињу њихове муке. Остали су без власника, јер је формални власник – фирма „ДТМ-релатионс“ – отишла под стечај, а њих је преузела Дирекција.

Radnici

Радници „Митросрема“: “Држава треба да се заложи да нам омогући да можемо да живимо од свог рада и од своје производње” (Фото: ЦИНС)

И то није крај проблема који су задесили ову фирму. У новембру 2010. године, Управа за ветерину Министарства пољопривреде је извршила еутаназију 8.715 свиња „Митросрема“ због свињске куге, а месец дана касније им је због дугова блокиран рачун. Од Министарства пољопривреде тражили су накнаду штете, коју су проценили на 98,4 милиона динара, али након скоро три године новац им још није исплаћен.

Као један од начина изласка из тешке ситуације, радници виде управо поравнање дуга државе. Јовановић каже да им држава након заплене предузећа 2010. године нимало није помогла и да је неопходно разрешити статус „Митросрема“: „Нисмо државно предузеће, иако је власник 85% капитала држава, а званично и даље стоји да је власник „ДТМ релатионс“ који више не постоји“, објашњава Јовановић и додаје да због блокаде рачуна не могу нормално да послују, због чега могу отићи у стечај.

Након доношења решења о привременом одузимању предузећа од Шарића, Дирекција за управљање одузетом имовином је на место заступника државног капитала поставила Будимира Мрдовића. Функцију је обављао до фебруара 2013. када је Дирекција донела одлуку да ће сама обављати те послове, без поверавања физичким лицима. Мрдовић, који је и даље председник наџорног одбора „Митросрема“, каже да ће бити јако тешко поправити стање у предузећу и да се из блокаде може изаћи, али уз већи ангажман државе.

Како нам је рекао Ћеклић, биће израђен елаборат и поџаконски акти који би требало да помогну „Митросрему“.

Фирме без будућности

Осим „Митросремом“, Дирекција тренутно управља угоститељским предузећима „Путник“ и „Војводина“ из Новог Сада. Њих је, према оптужници, почетком 2009. године приватизовао Шарић.

Два месеца након решења о привременом одузимању имовине, због великих дугова је отворен стечајни поступак над „Палићем“. Од фебруара 2012. хотел „Президент“, који се налази на Палићу, као и хотел „Патриа“ и „Бечки ресторан”, који се налазе у Суботици, спремни су за продају, али још без успеха.

Шарићево предузеће „Муниципиум С“ купило је у марту 2008. године фирму „Форум-пласман“ из Новог Сада, која се бави трговином на мало. Агенција за приватизацију раскинула је у априлу 2010. године уговор о продаји „Форум-пласмана“.

Предузеће више нема запослених, а њиме управља представник Агенције. Дуговања у 2010. години није било, а само две године касније она су износила 1,65 милиона динара.
advokat

Адвокат Радован Штрбац оптужен да је помагао Дарку Шарићу у  прању новца (Фото: ЦИНС)

„Млади Борац“ из Сонте, који је власник 1.600 хектара земље у Војводини је, према наводима оптужнице, Штрбац закупио од државе 2009. године у име Дарка Шарића, а данас њим управља Агенција за приватизацију. Ово предузеће налази се у реструктурирању.

„Братство“ из Прешева, још једна од Шарићевих бивших фирми, која се званично бави трговином на мало, се такође данас налази у лошој ситуацији. Њу је држава преузела од Шарића маја 2012. године, а Ћеклић из Дирекције каже да је ово предузеће у незавидној ситуацији због великих дугова и да опстаје тако што изнајмљује своју имовину.

Advertisements

One comment

  • Ako je Gospodin Čume, onda je i Gospodin Šarić, nije mogao sam da sve to odradi, što mu se na teret stavlja. Postoje sigurno indiicije ko je i šta tu pripomagao. Ima istražnih organa, neka provere. Samo što imam utisak (volela bih da grešim) da će oni koji to treba da urade, pre staviti glavu u košnicu sa pčelama, nego da pipnu u to osinje gnezdo. Mnogo ih je “vrcalo med”, pa sada imaju lepljive prste. zato neće biti ništa, a na kraju će i “Gospodinu Šariču” da se neko izvini a platiće mu iz budžeta obeštećenje ili još gore daće mu neke fabrike da se namire.

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s