Руски новинар, историчар-балканиста Илија Горјачев остаје у Србији до даљњег…


Илија Горјачев остаје у Србији до даљњег

Илија Горјачев је руски новинар, историчар-балканиста, одликован од стране патријарха москвоског и све Русије Алексеја, за научни рад о страдању Срба у НДХ за време Другог светског рата. Обилазио је и извештавао са ратом захваћених територија бивше СФРЈ, више пута боравио на Косову и Метохији извештавајући за руске медије о сукобима и страдању српског народа.

Како су јавиле новинске агенције у Србији Горјачева је 9. маја привела јединица Интерпола у Србији на основу руске потернице. Портпарол Руског истражног бироа Владимир Маркин изјавио је за Итар-ТАСС да је Горјачев оптужен у одсуству за организовање екстремистичке заједнице, формирање банде, убиство и илегалну продају оружја.

24.07.2013, 21:36
за ФБР приредила Биљана Диковић
фото: Факти.орг

фото: Факти.орг

Српски суд је одлучио да руски држављанин Илија Горјачев, којем се стављају на терет наводна тешка кривична дела у Русији, остаје до даљњег у Србији. Наиме, члан тима одбране, адвокат Дејан Ћасић је саопштио да је реч о битним повредама одредаба Закона о кривичном поступку, те и у неусклађености кривичних дела Кривичног закона Републике Србије и Кривичног закона Руске Федерације као и о неиспуњености процедуралних услова за његово изручење.

Врховни касациони суд Србије је вратио поступак првостепеном суду на поновно одлучивање уз смернице на који начин треба решити одређена процедурална питања. До поновне одлуке првостепеног суда, руски држављанин Илија Горјачев остаје у Србији.

Више о детаљима поступка смо разговарали са чланом тима одбране, адвокатом Дејаном Ћасићем:

Апелациони суд је донио одлуку у складу са жалбеним наводима бранилаца, односно укинуо је Решење Суда у Београду којим је било донето Решење којим се сматра да су испуњене претпоставке за екстрадицију. Апелациони суд је по нашој жалби дао одређене налоге Првостепеном суду које се у најкраћем могу свести на чињенице да је дошло до битних повреда одредаба кривичног поступка и то из неколико разлога.

Први од разлога је што је Апелациони суд навео по нашим жалбама, јесте чињеница да ми немамо, по ставу одбране члан 282. на који се позива руска страна, а то је организовање екстремистичке заједнице на основу злочина екстремистичке природе, а што је Виши суд поистоветио са чланом 346., односно организовање криминалне групе. Ми смо као одбрана сматрали да то није исто и Суд је рекао да се то мора подробно испитати. Истовремено је речено и за друга кривична дела, а то је разбојништво, које се само слично зове у руском и српском законодавству, а суштински није исто јер је други заштитни објекат. Трећа ствар је чињеница да је Виши суд упоредио кривично дело тешко убиство по нашем члану 105. са чланом руског закона, а то није исто. То чак није ни слично. Суд мора добро да образложи и да каже зашто сматра да се ради о истом члану. Друга ствар је та да је у Русији формално запрећена и даље смртна казна, за кривична дела која се Илији стављају на терет и Суд је практично дао налог Првостепеном суду да разјасни преко руских органа, да доставе објашњење да ли она само формално постоји, а иначе у пракси не, или је њу могуће и применити. У ситуацији гдје је могуће применити смртну казну, српска држава не би смела да изврши екстрадицију Илије у Русију.

Следећа ствар јесте чињеница на коју смо ми указивали, је та да нам је нејасно какав је то акт који се њему ставља на терет. Само формално у том преводу се наводи да је то нека оптужница. У суштини када се мало пажљивије погледа није реч о оптужници јер је то потписао генерал-мајор правосуђа. Ми код нас не познајемо војне чинове у тужилаштву, па није јасно да ли је то подигао неки војни тужилац или цивилно тужилаштво. Ту ће морати такође да се испита у овом поступку. Следећа ствар су, на шта смо ми указивали, су одређене грешке у преводу и недостављање правовремено документације на руском језику. По свим овим чињеницама, у најкраћем, питање је кажњивости, односно да ли постоје код нас та кривична дела за која се изручење Илије тражи. Друга чињеница јесте смртна казна, да ли постоји или не постоји у Русији, и ако постоји неће бити могућа његова екстрадиција Русији. И трећа ствар је тај оптужни акт и орган који води поступак, јер га ми не познајемо. И четврта ствар је превод документације. 

Оно што смо ми указивали је и то да је Суд применио Европску конвенцију, а не билатералну конвенцију и што је врло занимљиво, је то, што смо ми указивали да се ради о политичком кривичном делу, али суд се није упуштао у то расправљање и није рекао да смо у праву и да нисмо, него је рекао да би то требао бити предмет разматрања министра правде, односно хипотетички када би се дозволила екстрадиција Илије Горјачева коначну одлуку доноси министар правде. Министар правде би требао да да мишљење да ли се ради о политичком делу, али ни тада не би било могуће изручење иако би можда биле и формално испуњене претпоставке. 

То је оно што је Апелациони суд као такав дао налог, односно да сада Виши суд поново размотри и одлучи и образложи своју одлуку. Ја не бих да прејудицирам ту одлуку.

***

Врховни касациони суд Србије доноси одлуку о екстрадицији руског држављанина Илије Горјачева

На седници Врховног касационог суда Србије у Београду одржана је расправа по жалби одбране руског држављанина Илије Горјачева, а која се тиче његове екстрадиције из Републике Србије у Руску Федерацију.

19.07.2013, 15:13

Врховни касациони суд Србије доноси одлуку о екстрадицији руског држављанина Илије Горјачева

Подсетимо, Руска Федерација, односно орган који се зове “Истражни комитет РФ” је затражио његово изручење због наводних почињених тешких кривичних дела, a на основу исказа човека осуђеног на доживотну робију за убиства у Руској Федерацији.
На почетку, у свом обраћању већу, тужилац је навео да Тужилаштво остаје при свом ставу, и да би се могло доста говорити о значењима и условима правних термина, те је такође навео да се о случају и разлозима тражења изручења Илије Горјачева упознао кроз штампу те да штампа унапред доноси “суд”, те је истакао да је одбрана Илије Горјачева много боље упућена у цели случај.

Тим одбране Илије Горјачева у Србији чине адвокати: Горан Петронијевић, Феђа Димовић и Дејан Ћасић. Одбрана је на расправи изнела чињенице и упознала веће суда о ставу одбране и правним чињеницама које законски апсолутно онемогућују изручење њиховог брањеника.

Као разлози који онемогућују изручење су превасходно елементарне законске одредбе које нису испуњене, а које нужно морају бити испуњене да би се екстрадиција извршила. Пре свега наведено је да су прекршени чланови Закона о екстрадицији, а који се тичу испуњености елементарних услова да би особа могла бити екстрадирана.

Одбрана је таксативно навела елементарне чланове Закона о екстрадицији, а који су повређени у овом случају, те између осталог навела да ни један доказ од стране Руске Федерације није достављен правосудним органима Србије, а што је први услов да би неко могао бити екстрадиран по закону, односно да би Суд уопште могао и радити и одлучивати по захтеву земље мољиље. Такође је наведено да и када би се овај услов испунио било би потребно да из тих доказа може да се утврди основана сумња за учињено евентуално кривично дело, те би се тек онда разматрало о евентуалној екстрадицији и доношењу коначне одлуке, а што у процесу Илије Горјачева никако није случај.

Одбрана је навела такође да је Првостепени суд у рекордно кратком року, односно за 3 дана донио одлуку о екстрадицији, а сам спис се састоји од 160 страница, а што указује на то да Првостепени суд није ни могао за тако кратко време ревносно донети одлуку, а што се види и из учињених пропуста у првостепеном поступуку. Надаље је одбрана навела да минимум 2 кривична дела од 4, а које Илији Горјачеву стављају на терет не постоје у Кривичном закону Републике Србије. Кривично дело “разбојништво” у КЗ Србије и КК Русије су потпуно два разлчита дела и немају никакве везе у инкриминацији и бићу дела да би као такво било остварено. Разбојништво у КЗ Србији је “насилна крађа”, а у Русији, то је дело “организовање наоружане групе у политичком интересу”, а чиме се указује то да је учињена и велика грешка у појму кривичног дела “разбојништво”, а које се Илији Горјачеву ставља на терет.

Такође одбрана је навела и неколико чињеница које указују на повреде одредаба кривичног процеса.

Одлука првостепеног суда је донесена на основу документације коју је руска страна доставила. Наиме, сви преведени материјали у поступку који су достављени српској страни, преведени су са руског језика на српски језик у Русији, те као такви никако не могу бити веродостојни и бити премдет разматрања јер само судски тумачи за руски језик у Србији имају овлаштење да оригиналне документе писане на руском језику преводе на српски језик, и тек тада, као такви, могу бити веродостојни и као такви употребљени у поступку у Србији. Такође се наводи да се у достављеном преводу на српском језику, а који је превела руска страна, чак и на први поглед могу увидити грешке у превођењу. Као такав пример наводи се и грешка у преводу на српски језик дописа руске стране, нпр. да је смртна казна у Русији укинута. У ствари то је огромна грешка у преводу, односно на њу је уведен мораториј, што су потпуно два различита појма, те као и низ других грешака у преводу.

Одбрана је навела, да поред “неовлаштених” и нетачних превода, грешке у обичном говору су мање-више прихватљиве, али у правном речнику свака реч мора бити тачно и прецизно преведена, јер једна реч у руском има потпуно другачије значење на српском. Надаље, одбрана је навела да је Првостепени суд донио одлуку на основу акта који није оптужница, а што би морао бити, већ да је то акт којим се иницира одређена радња у неком “истражном поступку”. Такође, као битна чињеница је и та, да захтев за екстрадицију није поднело Тужилаштво Руске Федерације, него је то учињено од органа који се зове “Истражни комитет”, а на захтеву за екстрадицију је потпис генерал-мајора, те се поставља питање какве везе имају генерал-мајор и правосудне институције. Такође одбрана истиче да Првостепени суд у Србији није могао донети одлуку на основу дописа органа, а за којег ни не зна које су му надлежности и овлаштења у Русији, односно одбрана је указала да је Првостепени суд требао и морао тражити додатна објашњења од руских правосудних органа те и тражити да се доставе сви потребни докази и материјали да би се процес евентуално законски могао и водити.

Такође тим одбране је навео да држава Србија која има своје прописе и своје унутрашње право има дужност да се њих и држи, а не да се одлуке доносе у складу са тим, јер на “другој страни” стоји Руска Федерација или САД или било која друга велика земља, те да политика и право не смију бити повезани, а што је случај у овом поступку, те да се правосудне институције морају бавити искључиво правном струком, а одлуке доносити само и искључиво по законским прописима земље. Одбрана је навела и то да Руска Федерација није ектрадирала Србији у једном недавном поступку њене држављане, иако је доставила Русији сву неопходно потребну документацију, него је Руска Федерација одбила захтев за изручење, јер је сматрала и сматра да би то било политичко суђење. Такође је наведен и случај српског држављанина у САД-у, а за чије изручење се чекало 3 године јер се чекало на усклађивање чланова Кривичног закона САД-а и Србије, односно кривичног дела за које је подигнута оптужница.
Већу се је обратио и Илија Горјачев те је у свом говору објаснио детаљније политичка дешавања и понашања одређених органа у Руској Федерацији, а која су везана за његов случај у РФ и изручење, те је замолио Суд да поступи у складу са Законом и Конвенцијом о екстрадцији.
Одбрана је такође изнела чињенице да се Илија Горјачев већ три године налази као пријављен страни држављанин у Србији, о чему постоје потврде МУП-а, као и да је пријављен као дописник руских новина.

На окончању седнице већа, одбрана је затражила од већа да се укине решење Првостепеног суда и руски држављанин пусти на слободу из разлога тих, јер се није испунио ни један од прописаних елементарних законских услова да би био екстрадиран, те и да су прекршене битне процесне норме, или да предмет врати Првостепеном суду на поновно разматрање.

Одлука Врховног касационог суда u Београду биће донета за 7 дана.

Илија Горјачев је руски новинар, историчар-балканиста, одликован од стране патријарха москвоског и све Русије Алексеја, за научни рад о страдању Срба у НДХ за време Другог свтетског рата. Обилазио је и извештавао са ратом захваћених територија бивше СФРЈ, више пута боравио на Косову и Метохији извештавајући за руске медије о сукобима и страдању српског народа.

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s