Отворено писмо и Молба Архиепископу Пећком, Митрополиту Београдском и Карловачком и Патријарху Србском, Г. Иринеју


Отворено писмо и Молба Архиепископу Пећком, Митрополиту Београдском и Карловачком и Патријарху Србском,
Г. Иринеју

 

26.07.2013.СРБИ НА ОКУП инфо, за ФБР Биљана Диковић

patrijarh-irinej

Ваша светости,

вероватно сте чули за причу једног руског геометра коју је испричао кад је већ био старац на почетку ”Перестројке” за коју зналци тврде да је исправније рећи ”Катастројка”, коју су објавиле новине. Двадесетих  година, прошлог века, случајно се затекао у Сибиру, у недођији,  трасирајући неки пут и нехотице је постао сведок ужасног призора. Чекисти су код већ припремљене гробнице довели седог игумана. Један од ”кожних мантила” и са напереним пиштољем, питао га је само једно питање: ”Верујеш ли у Бога, попе?” Одговор је био: ”ДА”. Одјекнуо је пуцањ и Игуман се стровалио у раку. Онда су привели следећег црнорисца, до ивице раке. Исто питање: ”Верујеш ли у Бога?” И добио одговор: ”ДА”. И њему метак у главу. И тако стрељали су тог дана неколико стотина монаха на очиглед свих и сваком је било постављено исто питање, И СВИ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СУ ОДГОВОРИЛИ СА ”ДА”! Овај несрећни геометар, дрхтао је као лист, док се нису сви удаљили. Живео је са тим сазнањем више од 60 година, ником ни реч није смео да спомене, до пред крај живота. И највише се чудио да нико није поклекнуо, цвилео, молио за милост, почев од Игумана па до последњег искушеника који су храбро исповедили Христа, и одлучили се за Царство небеско, те пострадали! Он је после сазнао да су то били монаси из више манастира доведени на ликвидацију. Обележио им је гроб на карти и постао невољни сведок ужасне трагедије.

М О Л  Б А

Ваш светости,

Опростите ми на смелости што Вам се обраћам на овај начин и овако отворено али моја Молба се тиче свих верујућих и православних Срба.

Молим Вас, да се у најскорије време повратите на трон Светога Саве, а то је сви знамо Пећ и Пећка Патријаршија. Да напустите Београд и да трајно столујете у Пећкој Патријаршији, тамо где је наш први Архепископ Србски (први, барем по овој званичној историографији коју у школама науковасмо) и сигурно не случајно већ по Промислу Божијем, баш ту постави свој трон и седиште свих будућих Архиепископа и Патријараха Србских. Да се повратите Дому своме. У осталом ту сте и примили патријаршијски чин.

Знам да ће сада све дежурне гракталице и врани гаврани заграјати: ”Зашто, па Београд је престоница Србије! Ту је сва световна власт! Ту су и све стране амбасаде!  Доле је небезбедно! Тамо је повећана радијација и онколошка епидемија! Ваздух и вода су отровани! Тамо нема услова за посете високих делегација! Је ли овај човек луд, шта он то предлаже?”

Београд, нажалост, одавно није престоница ни Срба ни Србије. Београд је престоница блуда, содомије и наркотика. Београд је престоница кријумчара, жбира и потказивача свих врста и боја.  Београд је сливник и талог свега најгорег и најпрљавијег што постоји у Србији, довољно је само да погледамо црне хронике новинске. Нека ми опросте, за ове изговорене речи, они Београђани који живе часно и по људским и по Божијим законима, и који верујем чине велику већину. Али ако непушач стално борави у просторији где сви пуше, готово је недоказиво да је он непушач. Одаје га смрад дувана из властите одеће, косе, тела, плућа.

Београд је полатиничен. Београд је окупиран град, уосталом као и цела Србија, од 1914. г., и коначно 1944. године, па све до данас. Погледајмо истини у очи и рецимо сами себи: ДА, МИ СМО ОКУПИРАНИ!

Ако би услишили ову Молбу, силно би одјекнула та вест међу стадом србским распуђеним по Косову и Метохији! Повратио се Патријарх Србски, Дому своме! Повратио се на трон Светога Саве, еееј, бре Србадијо!!! Повратио се Пастир Добри, недокланом стаду својему, и поред свих курјака и лешинара чије очи цакле у ноћи, док вребају плен! Кликнуће у васцелом Православљу: СРБ ЈЕ ХРИСТОВ, НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ!

И када ка Вама крену разне белосветске делегације, МОРАЈУ проћи кроз разрушено и попаљено Косово и Метохију, с које год стране да крену. Кроз укоровљене и запустеле њиве. Шуме и воћњаке посечене до пања, на брзу руку. Гробља разрована, цркве оскрнављене и сравњене са земљом. Поред нових, без икаквог реда саграђених Арбанашких кућа. И поред безбројних нових бензинских станица и аутоотпада, дивљих депонија смећа. Па право у Патријаршију опасану бодљикавом жицом, високим зидовима и наоружаним стражарима, Боже ме опрости, као да је Аушвиц. Као да је губилиште а не за молитвено тиховање изабрана Божија башта.  И ако тај гост и посетилац Ваш, буде братског срца мораће да му заискри суза у оку и да се јави питање, шта учини Европа, у своме дворишту, на своме изворишту? Ако ли гост и посетилац Ваш  буде неки језуита или  еврољуб и пристане да преноћи под Вашим кровом, Кровом Пећке Патријаршије, сигурно му неће дуго доћи сан на очи, од чудних шумова, јецаја и вапаја немоћних а умирућих, самртног ропца на делове искиданих чија срца, очи, бубрези и јетре ходају и данас по Европи и Америци, али сада као лично власништво тих истих Европљана и западњака. Као СРБСКО СРЦЕ Јоханово, верујем да сте чули  за оног Немца, коме је пресађено срце отетог Јована косметског, те овај није могао да се смири док није открио страшну истину. И кад нам срце узму и пресаде другом оно и даље куца за ИСТИНУ и ПРАВДУ!  Да им ноздрве штипа дим попаљених кућа и црквишта, загашених а неугаслих.  Да им се привиђају сени неопојаних и несахрањених мртваца који мир свој траже. Да им се учини да виде неке светле ратнике, витезове, мачоносце и црнорисце, како их из мрака собе гледају строгим очима. Да им задрхти и срце и душа, ако их још уопште и имају! А после непроспаване ноћи да их понудите кафом, манастирским медом од кестена и хладном водом изворском, бистрицом.  Да је попијете у хладу Савиног дуда, па да их испратите лепој кући њиховој као најрођеније, опет истим путем.

Још Вас молим, као отац  четворо деце, да ми (нам) благословите још једно чедо од Бога испрошено. Ако буде дечак да га дочекамо поздравом: ”Добро нам дошао осветниче Косова!” а ако ли буде девојчица: ”Добро нам дошла Косовка девојко!”

Ваша светости,

Праштајте на оволикој слободи са којом сам Вам се обратио у своје име а верујем и у име многих верујућих, православних Срба а и других. Не морате ми писати одговор. Биће нам довољно да чујемо или прочитамо вест у свим медијима: Патријарх Србски Иринеј, повратио своје седиште у Пећку Патријаршију!!!

Нека ми буде дозвољено да завршим ово писмо питањем оног чекисте са почетка приче: ”Верујеш ли у Бога, Баћушка?”

Од Бога Вам здравље и свако добро.

Милан Ц. Исаиловић, рез. пеш. потпоручник, јмбг: 2602964860030

 

Advertisements

3 comments

  • Tako je brate Миланe,
    hvala Ti sto si u ime svih nas – kojima srce jos za Srbiju bije – izrekao onako bas kako mislimo i osecamo!
    Mene si ovim pismom doveo do suza,.. a verujem i jos SRBA…

    Like

  • ЗДРАВКО КУПРЕШАК

    ХВАЛА БРАТЕ МИЛАНЕ, И ЈА БИ СЕ МОГАО ПОТПИСАТИ НА ТВОЈЕ ПИСМО. ТИ СИ СВОЈЕ РЕКАО А ЊЕГОВА СВЕТОСТ НЕКА РАДИ ПО СВОЈОЈ ВОЉИ И САВЈЕСТИ. КАКО РАДИО ТАКО МУ БОГ ПОМОГАО.

    Like

  • Милан Ц. Исаиловић

    Одговор на коментар Pedja Despotovic
    Од Милан Исаиловић уто у 09.50 – 18 прегледа – Заведено под Лично
    • Ево мени занимљивог коментара Pedje Despotovica, прогнаника са КиМ, са сајта СРБИН.ИНФО, а поводом отвореног писма и Молбе коју сам упутио Патријарху Иринеју, у социо-психолошком смислу, те сам се потрудио да му одговорим. Можда ово буде још неком интересантно. Братски поздрав, Милан Ц. Исаиловић.
    Pedja Despotovic • Works at RTV Corona
    Brate Milane,bez potrebe potpisan sa rez.pes.potporucnik.Ne ostavlja jaci utisak,vec samo nameru, necu reci losu.Procitah tekst,kao i komentare.I ne naviru mi suze na oci,kao nekima vec tugu,ali ne samo zbog stanja na Kosovu,vec zbog sadrzaja teksta. Brate Milane,Hrist je licnim primerom pokazao put i postradao zarad nas…U tvome tekstu ne videh da govoris u prvom licu,vec iskljucivo u trecem…Kada Vam dodju. kada ih ispratite, kada ih ponudite kafom i slicno…Ne brate Milane,nije u redu. Potrazih malo i videh da pises iz Socija , Ruska federacija…Zasto me to ne iznenadi… Svako od nas treba da preuzme ulogu patrijarha svojih porodica,Ti,brate Milane, na celo svoje i sa svoje cetvoro dece put Kosova… tako se brani Kosovo jedino,a ne pisanijama iz beloga sveta,kilometrima daleko…Pa cemo ih mi nuditi,docekivati i ispracati…A tek onda,sa punim pravom traziti povratak Patrijarha u Pec, inace moj rodni grad.Ja se sa svojim sinovima od 4 i 6 godina,Vukom i Bogdanom, ako Bog da, uskoro vracam na Kosovo.A do tada,neka ucute svi oni fejsbuk Srbi koji se svakodnevno kunu u Obilica uz casicu rakije,pa onda trk zeni pod skute…I ne zameri stogod brate Milane, uz izvinjenje ukoliko zivis na Kosovu sa svojom bracom, a u Sociju si samo turisticki…
    Reply • Like • Follow Post • 17 hours ago

    milanisailov (signed in using yahoo)
    Милан Ц. Исаиловић
    Одговор на ”Pedja Despotovic”
    Драги брате ”Pedja”, нисам родом са Косова и Метохије, моји су старином од Колашина у ЦГ-ри, па сеоба у западну Србију, 17. век, па опет колонизација у Банат, 1946, тако да сам ја ”Лала” али и даље Србин. Али не могу да се помирим са издајом и предајом Косова и Метохије. Тачно је да се налазим у Сочију, радим на грађевини. Зар мислиш да сам срећнији овде, далеко од своје породице и своје деце? Да пропуштам њихово одрастање и тренутке који се никад више неће поновити? Морао сам да дођем овде као и хиљаде наших људи да зарадим ”хлеб наш насушни” јер нема посла у опљачканој и окупираној Србији. Замераш ми да пишем све у ”трећем лицу” а моје прво лице је да ЈЕСАМ Патријарх у својој шесточланој породици, ЖИВИМ ОД СВОГ РАДА,ПЛАНИРАМ ЈОШ ДЕЦЕ И ДА, СПРЕМАН САМ И КАО ВОЈНИК ДА СЕ БОРИМ ЗА СВОЈУ ЗЕМЉУ, иако ми ти замераш што сам се потписао као официр-војник!. Своју породицу, моја жена и ја издржавамо својим радом без ПОМОЋИ државе, тачније би било рећи: УПРКОС нашој ”држави” која издваја новац за Геј параде, НВО издајнике, жбире и продане душе а ципелице за децу коштају скупље него за одрасле. ТРАЖИШ ОД МЕНЕ ДА ДАМ ЛИЧНИ ПРИМЕР И ДА ДОЂЕМ ДА ЖИВИМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ПРИТОМ СИ ИСКРЕН (ценим то) КАЖЕШ ДА ”ПЛАНИРАШ ”ДА СЕ ВРАТИШ У ПЕЋ …??? Више бих ценио ДА СИ ВЕЋ ТАМО ПА ДА И МЕНЕ ПОЗИВАШ СА МОЈОМ ПОРОДИЦОМ ДА ТИ СЕ ПРИДРУЖИМ!Да си пажљивије изчитао Молбу, схватио би да је то мој лични манифест и позив на Духовну и Моралну обнову. Да свако на свом месту и на својој позицији ради оно за шта је позван и призван. Лекар да лечи људе. Зидар да зида куће и станове. Ватрогасац да гаси пожар. Војник да војује кад устреба. Државни чиновник да савесно обавља поверен му посао. Монах да и речју и делом сведочи своју веру. Да је среће па да Патријарх сам оде доле да га нико не наговара и моли. Ево ти ми реци као рођени пећанац, како би то деловало на преостале Србе на КиМ, НА ТЕБЕ ЛИЧНО? Свети Патријарх Павле је то хтео, али су га одговорили ”најамници у мантијама” онако безазленог каквог га је Бог дао.
    ТАКО ЈЕ ЈЕДИНО ИСПРАВНО БОРИТИ СЕ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, по мом скромном мишљењу, не очајавати иако смо ОКУПИРАНИ, изгубљена је тек једна битка али не и рат,докле год има живијех Србаља. Учити, радити поштено, рађати барем троје деце по породици, ( ОЧЕКУЈЕМ ТУ И ТВОЈ ДОПРИНОС), децу подизати са ЉУБАВЉУ и учити ПАТРИОТИЗМУ, НЕ ПРИЗНАВАТИ ОКУПАЦИЈУ КАО СВРШЕНО СТАЊЕ, па ће и Бог помоћи. Своје синове-соколове Вука и Богдана да ЗАВЕТУЈЕШ да НИКАДА и НИПОШТО не продају ДЕДОВИНУ! А Арбанаси нека се башкаре на њој ЗА САДА , јер ОТЕТО је ПРОКЛЕТО!
    Узгред када си последњи пут целивао СВЕЋЕ,ВОШТАНИЦЕ, од чистог пчелињег саћа, у манастиру Високи Дечани, које је још КЊЕГИЊА МИЛИЦА ЗАВЕТОВАЛА ЗА ОСЛОБОДИОЦЕ КОСОВА, има их две, високе су око 2, 5 м и чувају се у трпезарији манастира? Задњи пут су их монаси износили 1912. године пред Кр. Александра, једну није могао да УПАЛИ уопште, а друга КРАТКО горела па се сама загасила.
    Драги брате ”Pedja”, ако си заборавио да пишеш ћирилицом-србицом, обнови то под хитно јер дајеш лош пример својој деци. Ако немаш опцију на рачунару замоли неког да ти то инсталира. NULA DIES LINEA!
    Очекујем да ме позовеш у госте у свој дом у Пећи, једнога дана али НЕМОЈ ДА БУДЕШ ТАЧИЈЕВ СРБИН…платице и друге погодности, радије остани ПРОГНАНИК док не куцне час…
    ОНИ НА КОЊИМА И БОЈНИМ КОЛИМА А МИ СА ИМЕНОМ ГОСПОДЊИМ НА УСНАМА!
    СРБ ЈЕ ХРИСТОВ, НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ!
    Милан Ц. Исаиловић, мрав пешадинац.

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s