ОШТРО ПИСМО ДСС-а Др Драгиши Слијепчевићу, председнику Уставног Суда Србије!


Председник Уставног суда прикрио и два волшебна писма премијера Дачића

23.07.2013. ФАКТИ

ПИСМО УПОЗОРЕЊА ДСС ДР ДРАГИШИ СЛИЈЕПЧЕВИЋУ, ПРЕДСЕДНИКУ УСС

Драгиша Слијепчевић

  • Када сте 13. децембра 2012. године примили писмо мр Владимира Цвијана, председника Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, Ви сте, председниче Слијепчевићу, били преварени. У том писму било је наведено да је већ у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП Косова и Метохије и да је овим поводом образована радна група.
  • А пет дана касније, 18. децембра 2012. године, Никола Селаковић, министар правде и државне управе, изнова Вас је обмануо када Вас је у свом писму обавестио да је његово министарство образовало радну групу за израду нацрта којим ће бити уређена суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија
  • Да ли сте Ви, председниче Слијепчевићу, икада сазнали ко ту радну групу чини и да ли сте икада видели некакав нацрт о тој наводној суштинској аутономији. Нисте наравно ни чули ни видели, јер те радне групе још нема
  • Какав би то морао бити закон о наводној суштинској аутономији Косова и Метохије којим би се post festum конвалидирали сви неуставни споразуми закључени у Бриселу?
  • Да бисмо Вас ослободили ноћне море до које би Вас размишљање о томе довело, ми Вас већ сада обавештавамо да би тај закон био врло једноставан. Он би, не дај Боже!, гласио: „Аутономна покрајина Косово и Метохија је независна и суверена држава изван граница Републике Србије“
  • Надамо се да ћете коначно схватити да ћете неоправданим одуговлачењем да донесете одлуку о неуставности оспорених уредаба, и Ви лично допринети овом кобном исходу

ПИСМО ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ ПРЕДСЕДНИКУ УСТАВНОГ СУДА СРБИЈЕ

Др Драгиша Слијепчевић

Председник Уставног суда Републике Србије

         ПРЕДМЕТ: Озбиљне повреде поступака који се пред овим Судом водеповодом оспоравања уставности и законитости споразума закључених у Бриселу, преобраћених у уредбе, са самозваном државом косметских Албанаца

Поштовани председниче Слијепчевићу,

         Како Ви председавате седницама Уставног суда, предузимате одговарајуће процесне радње и лично одговарате за процесну исправност поступака који се пред овим Судом воде, слободни смо да Вама, а тиме и целом Суду, укажемо на следеће озбиљне повреде поступака који се пред овим Судом воде поводом оспоравања уставности и законитости споразума закључених у Бриселу, преобраћених у владине уредбе, са самозваном државом косметских Албанаца.

         Недоношење одлуке о привременој мери

         Дана 24. октобра 2012. године у својству овлашћеног предлагача, двадесетпет посланика Демократске странке Србије (међу којима су била и четворица из других политичких странака) поднело је предлоге за испитивање уставности и законитости следећих уредаба Владе Републике Србије:

         1. Уредбе о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија;

         2. Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија;

         3. Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија и

         4. Уредбе о посебном начину признавања и вредновања студијских програма универзитета са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије.

         Како су подносиоци ових предлога процењивали да би извршавањем појединих аката и радњи на основу ових уредаба могле да наступе неотклоњиве штетне последице, предложили су да Уставни суд, на основу члана 56 става 1 Закона о Уставном суду, обустави извршење свих појединачних аката и радњи који су донети, односно предузете на основу ових уредаба.

         Једва да треба рећи, што и Ви добро знате, да се одлука о прихватању или одбацивању ових привремених мера морала одмах донети. Када, рецимо, родитељ из растављеног брака тражи судским путем од другог родитеља да исплаћује месечну алиментацију за издржавање деце која су му поверена, и затражи од суда да, као привремену меру, одмах наложи туженом родитељу да сваког месеца исплаћује одређену суму до доношења правоснажне пресуде, нема тог судије који о том предлогу неће одмах донети одлуку, ма каква она била. Или, примерице, када станодавац судским путем тражи исељење кирајџије који више месеци није платио кирију, па захтева од суда да, као привремену меру, одмах наложи исељење таквог кирајџије да не би настала још већа штета која се очигледно неће моћи да наплати, скоро да нема тог судије који неће одобрити овакву привремену меру, сем уколико се не бави правичним суђењем него спроводи неку своју социјалну политику.

         Поводом захтева да се изрекне поменута привремена мера, Ви и Ваш Суд поступили сте на најгори могући начин. Уместо да донесете било какву одлуку, Ви сте одлучили да не одлучујете, што суд, па и Ваш Суд, никада не сме да уради. Нисте имали храбрости, из разлога који су само Вама познати, да донесете одлуку о прихватању тражене привремене мере, а нисте хтели да донесете одлуку о њеном неприхватању, јер бисте тада били дужни да, пред свеколиком јавношћу, рецимо, објасните због чега од наплате царине, као искључиво државног прихода, код Јариња и на Брњаку, у корист самозване државе косметских Албанаца неће настати никаква, ама баш никаква штета.

         Надамо се да Вас нећемо изненадити ако од Вас и на овај начин захтевамо да јавно објасните чиме сте се Ви и Ваш Суд руководили када сте одлучили да не одлучујете о предложеној привременој мери.

         Прикривање поднесака друге стране у поступку

         Вас изгледа ваља подсетити да је сваки судски поступак (изузев ванпарничног) контрадикторан, укључујући и поступак пред Уставним судом. У овом потоњем поступку увек се појављују две супарничке стране. Прва је подносилац предлога за испитивање уставности и законитости неког општег или појединачног правног акта, а друга је противник предлагача, што је по правилу државни орган или јавна установа која је донела оспорени акт.

         Најбољи доказ контрадикторности поступка пред Вашим судом јесте чињеница да се предлог за оцену уставности или законитости обавезно доставља државном органу који је донео оспорени акт, а да овај има и право и дужност да дâ свој одговор и објашњење, које се обавезно доставља подносиоцу предлога. Уз то на јавној седници Ви као председник Суда најпре дајете реч заступнику предлагача, потом заступнику противника предлагача (органа који је донео оспорени акт) и на послетку позваним правним стручњацима.

         То такође значи да свако писмо које достави једна страна мора бити уручено и оној другој страни са могућношћу да се о њему изјасни.

         Ма колико то било непријатно, дужни смо да Вас упозоримо да Ви као председник Суда то начело контрадикторности не поштујете нити примењујете. На наше велико изненађење, тек недавно смо сазнали да сте током последњих шест месеци примили четири службена писма, којима се од Уставног суда захтева да застане са поступком испитивања и оцене уставности и законитости четирију већ поменутих уредаба Владе Републике Србије.

         Прво писмо од 13. децембра 2012. године потиче од мр Владимира Цвијана, председника Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине Републике Србије. У њему Вас мр Владимир Цвијан обавештава „да је у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП Косово и Метохија – у складу са чланом 182. ставом 2. Устава Републике Србије“ и „да се у изради новог законског текста улажу напори да се приликом регулисања ове врло осетљиве материје дају решења која су у потпуности у складу са уставним и правним поретком Републике Србије, као и решењима у праву ЕУ, односно међународним споразумима које је Србија потписала“.

         А потом је у име Одбора којим председава предложио „да се застане са свим поступцима који се пред Уставним судом воде, а који се тичу оцене уставности и законитости правних аката којима се регулише материја која ће бити нормирана поменутим законом“.

         Скоро истовремено, 18. децембра 2012. године министар правде и државне управе Никола Селаковић упутио Вам је истоветан „захтев за застајање са поступком оцене уставности општих аката који уређују одређена питања суштинске аутономије Аутономне покрајине Косово и Метохија“, а потом је навео већ поменуте четири уредбе које су предмет Ваше оцене уставности. Уз то су му се омакле две несмотрене изјаве.

         Најпре је као разлог застајања са оценом уставности наведених општих аката (уредаба) навео потребу да се „пружи могућност да се ова материја уреди на Уставом прописан начин“, чиме је само потврдио оно што и ми истичемо: да је поменутим уредбама ова материја уређена на Уставом непрописан, а тиме и противуставан начин. А затим је, унапред Вам захваљујући „на разумевању потребе да се остави временски простор за одговарајуће законско уређење овог деликатног питања од врхунског државног значаја у складу са Уставом и правним поретком Србије, као и међународним обавезама које је Република Србија преузела по овом питању“, прећутно признао да су сви споразуми закључени у Бриселу међународни уговори. Јер, у овом случају међународне обавезе Републике Србије једино могу проистећи из склопљеним међународних уговора.

         Иако Ваш Суд поводом ових захтева није донео и формални закључак о застајању са поступком оцене уставности оспорених уредаба, Ви сте га via facti одобрили тако што, колико је то нама познато, ништа нисте предузимали после тога, а камоли мериторно решавали. А када се уобичајени рок од шест месеци, који Ви, зарад отклањања уочене неуставности и незаконитости, по правилу одобравате, приближио свом истицању, на Вашем радном столу нашла су се два волшебна писма председника Владе, Ивице Дачића, која сте такође прикрили и од подносилаца предлога (25 поменутих посланика) и од знатижељне јавности.

         Како у Вашој администрацији постоји и портпарол за односе са јавношћу, који поступа по Вашим упутствима и налозима, изгледа да његов задатак није да јавност обавешатава о релевантним писменима која пристижу у Ваш Суд, него да их прикрива и држи у потаји.

         У првом писму од 29. марта 2013. године Ивица Дачић Вас обавештава, са закашњењем од најмање четири месеца, да је Влада „размотрила захтев Уставног суда за доставу одговора поводом предлога за оцену уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија“.

         После овог обавештења логично је требало да следи казивање да Влада Републике Србије у прилогу доставља свој тражени одговор. Уместо тога, баш да покаже колико уважава и поштује Ваш Суд, Ивица Дачић у име своје Владе предлаже да застанете „са поступком разматрања поднетог предлога до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија“. Пропустио је, међутим, да напомене, што је битан услов за одобравања застајања са поступком, да ће надлежни орган у одређеном року отклонити уочене незаконитости и неуставности.

         Дана 4. јуна 2013. године Ивица Дачић Вам је изнова упутио писмо у којем Вас по други пут, као да пати од амнезије, обавештава да је његова Влада, на захтев Уставног суда, размотрила предлог за оцену уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија. Такође Вас је обавестио да је Влада Републике Србије размотрила предлоге за оцену уставности и трију преосталих оспорених уредаба.

         И уместо да Уставном суду коначно достави тражене одговоре, Ивица Дачић предлаже Уставном суду „да застане са поступком разматрања поднетих предлога до доношења посебних законâ којима ће се уредити суштинска аутономија покрајине Косово и Метохија“. А после подробнијег објашњења како ће се примењивати бриселски споразуми, обавештава Вас да ће „до половине јуна текуће године“, дакле, 2013., „доношењем закона, у складу са усвојеним планом [Планом имплементације] бити уређена и питања обухваћена уредбама чија се уставност оспорава пред Уставним судом“.

         Напослетку је још једном поткрепио захтев своје Владе да се застане са поступком оцењивања уставности четирију оспорених уредаба. „С обзиром на важност наведених питања Уставном суду доставља се копија Закључка Владе са Извештајем Тима који садржи План имплементације Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, уз поновни предлог да Уставни суд застане са поступком разматрања поднетих предлога за оцену уставности горе наведених уредаба до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија.“

         Све нас то наводи да Вас упитамо: Зашто сте, као једино одговорно лице, прикрили од подносилаца предлога и свеколике јавности службена писма мр Владимира Цвијана и Николе Селаковића и два писма Ивице Дачића и због чега нисте пружили прилику подносиоцу предлога, као једној од двеју страна у контрадикторном судском поступку, да се о предлозима садржаним у овим писмима благовремено изјасни? И зар стварно мислите да је прикривање судских докумената исправан начин да се помогне једној од двеју страна у поступку?

         Фактичко одобравање двају узастопних рокова

         Као што смо то већ навели, 13. децембра 2012. године мр Владимир Цвијан, председник Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, поднео је предлог „да се застане са поступцима који се пред Уставним судом воде“, док 18. децембра 2013. године Никола Селаковић, министар правде и државне управе, не само да је поновио овај предлог да се застане са поступком него је и изричито навео четири оспорене уредбе.

         Ваш Суд, додуше, није формално прихватио застајање у поступку оцене уставности ових уредаба, али је то via facti учинио тако што од тада па до половине јуна 2013. године, дакле шест месеци, ништа, колико је то нама познато, није предузимао.

         А када је тај рок истекао, Уставни суд је под Вашим председништвом 18. јуна 2013. године донео закључак о томе да се „застаје са поступком оцене уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија“.

         Не само учени правник него и обичан лаик ће одмах разабрати да је Ваш Суд одобрио два узастопна шестомесечна рока за отклањање неуставности и незаконитости ове уредбе. Најпре сте то учинили на неформалан начин тако што сте фактички застали са поступком оцене њене неуставности, а по истеку првог шестомесечног рока донели сте закључак о застајању са поступком, чиме сте формализовали нови рок од шест месеци. И све то чини Уставни суд под Вашим председништвом.

         Намера да се свака два-три месеца одобравају нови рокови

         У образложењу Вашег закључка да се застане са поступком оцене уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија, једино се изричито наводи већ поменуто писмо Ивице Дачића од 29. марта 2013. године, којим се захтева да Уставни суд застане са проценом уставности ове уредбе. Избегли сте, међутим, да у овом образложењу изричито поменете писмо Ивице Дачића од 4. јуна 2013. године, које Вам је достављено бар десетак дана пре састављања нацрта Вашег Закључка. Поставља се само питање зашто сте то избегли.

         По нашем суду, то сте учинили из следећа два разлога:

         1. У том свом писму Ивица Дачић Вас уверава да је „доношење потребних измена закона за спровођење Првог споразума и њихово усвајање предвиђено до половине јуна текуће године“, дакле 2013. Па ако је тако – а што не бисмо веровали свом председнику Владе – није било никакве потребе да се одобрава шестомесечни рок за отклањање неуставности у овој Уредби када ће већ половином јуна изменама одговарајућих закона ове и све друге неуставности бити отклоњене. Ви, међутим, као неверни Тома, нисте поверовали свом председнику Владе, па сте за сваки случај издејствовали шестомесечни рок за отклањање неуставности ове Уредбе.

         2. У другом писму Ивице Дачића од 4. јуна 2013. године наводе се све четири оспорене уредбе, а не само једна, како је то учињено у писму од 29. марта 2013. године. Зато је било логично да одмах одобрите рок од шест месеци за отклањање неуставности у свима овим уредбама, а не само у једној. Нисте тако поступили јер већ сада имате намеру да сукцесивно одобравате шестомесечне рокове за сваку уредбу понаособ: у септембру за другу, у новембру за трећу, а у јануару 2014. за четврту, тако да укупан рок износи бар годину дана, а у међувремену ћете донети процесну одлуку о спајању сва ова четири предмета у један, тако да ћете наставити поступак оцене уставности ових четирију уредаба тек септембра 2014. године.

         Превара и самообмана

         Када сте 13. децембра 2012. године примили писмо мр Владимира Цвијана, председника Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, Ви сте, председниче Слијепчевићу, били преварени. У том писму било је наведено да је већ у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП Косова и Метохије. Чак је речено да је овим поводом образована радна група. А пет дана касније, 18. децембра 2012. године, Никола Селаковић, министар правде и државне управе, изнова Вас је обмануо када Вас је у свом писму обавестио да је његово министарство образовало радну групу за израду нацрта којим ће бити уређена суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија.

         Да ли сте Ви, председниче Слијепчевићу, икада сазнали ко ту радну групу чини и да ли сте икада видели некакав нацрт о тој наводној суштинској аутономији. Нисте наравно ни чули ни видели, јер те радне групе још нема.

         А после скоро шест месеци, 4. јуна 2013. године, Ивица Дачић, председник Владе, Вас по трећи пут обмањује са захтевом да застанете са поступком, оцене уставности оспорених уредаба до доношења посебног закона којим ће се уредити суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија.

         Ми наравно не искључујемо могућност да је овом приликом Никола Селаковић био жртва и властите самообмане да се такав закон о наводној суштинској аутономији може донети, а да Косово и Метохија остану у оквиру уставног и правног поретка Републике Србије, пошто децембра 2012. године није могао ни да сања на шта ће све његови шефови (Ивица Дачић и Александар Вучић) пристати приликом преговарања са Хашимом Тачијем у Бриселу. А 4. јуна 2013. године ни Ивица Дачић није знао на шта ће све морати да пристане да би Србија остала на такозваном европском путу.

         Другим речима, изради закона о поменутој суштинској аутономији, због које сте Ви, што фактички што формално, за период од годину и по дана застали са оценом уставности, уопште се не може приступити док се не доведу до самог краја преговори у Бриселу са  председником владе самозване државе косметских Албанаца.

         Како бисте се Ви, председниче Слијепчевићу, по природи свога положаја морали бавити уставним правом, слободни смо да Вас на послетку упитамо: какав би то морао бити закон о наводној суштинској аутономији Косова и Метохије којим би се post festum конвалидирали сви неуставни споразуми закључени у Бриселу?

         Да бисмо Вас ослободили ноћне море до које би Вас размишљање о томе довело, ми Вас већ сада обавештавамо да би тај закон био врло једноставан. Он би, не дај Боже!, гласио: „Аутономна покрајина Косово и Метохија је независна и суверена држава изван граница Републике Србије.“

         Надамо се да ћете коначно схватити да ћете неоправданим одуговлачењем да донесете одлуку о неуставности оспорених уредаба, и Ви лично допринети овом кобном исходу.

         Недопустиво одлагање и недостојно довијање

         Као што смо то већ навели, 18. јуна 2013. године Ваш Суд, председниче Слијепчевићу, усвојио је Закључак о томе да се „застаје са поступком оцене уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохију“. А онда сте Ви, као руководилац свих служби у Вашем Суду, лично наложили да се објављивање овог Закључка одложи све до краја септембра 2013. године, не би ли Вашој Влади via facti обезбедили још додатна три и по месеца за отклањање неуставности ове Уредбе, пошто рок од шест месеци тече тек од објављивања поменутог Закључка у „Службеном гласнику Србије“.

         Надамо се, председниче Слијепчевићу, да разабирате да је то што сте учинили нечасно и недостојно довијање – ујдурма којој не би прибегао ни последњи судски приправник у некој забити.

         Смисао позива судије Уставног суда

         Ви сте, председниче Слијепчевићу, сигурно запазили да је 11. јула 2013. године скупштина самозване државе косметских Албанаца донела некакав закон којим се косметски Срби, које бисте Ви требало да још увек сматрате нашим држављанима, амнестирају за кривична дела настала кршењем устава и закона те самозване државе. И што је још чудније, управо је Влада Републике Србије на преговорима у Бриселу захтевала да се такав закон донесе. Па да видимо шта је сврха овог закона о амнестији!

         Њиме се ослобађају кривичне одговорности они наши сународници и држављани на Косову и Метохији који су, поступајући по Уставу и законима Републике Србије, у исти мах кршили законе те самозване косметске државе. Како је Влада Републике Србије управо то хтела, тиме је она и изричито признала да је самозвана држава косметских Албанаца још од проглашења своје независности 17. марта 2008. године не само уставна него и легитимна, те да су се њен устав и закони још од тада морали поштовати и примењивати, а да је управо тог датума држава Србија престала да постоји на Косову и Метохији.

         У вери да, упркос колективној  амнезији која је опхрвала председника Републике, Владу Републике Србије и скоро све посланике Народне скуштине, Ви још увек знате шта пише у Уставу Републике Србије, ми Вам постављамо одсудно питање: да ли сте спремни да без икаквог оклевања и изврдавања браните и одбраните важећи Устав или ћете га срамно бацити под ноге и изгазити као да никада није постојао?

         У Београду, 23. јула 2013. године

         Проф. др Слободан Самарџић

         Председник Посланичког клуба Демократске странке Србије

________
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: ДСС: Уставни суд ћути о Бриселском споразуму на притисак Цвијана, Селаковића и Дачића

Advertisements

4 comments

  • Zasta ovaj slepac onda prima placu ?
    Oformljen Ustavni sud, po direktivi ne radi i ako je
    imalo savestan pomenuti trebao bi podneti ostavku !

    Like

  • ЗДРАВКО КУПРЕШАК

    Шта се ово дешава? Да ли уопште постоји држава Србија? Ово треба зауставити без одлагања. Нико ништа не предузима, пустимо празне приче, треба предузети нешто. Али мени се чини: “Село гори а баба се чешља”.

    Like

  • Блокирати Скупштину, Владу, Уставн Суд!
    Кад је време ако сада није??
    Издаја, препордаја државног суверентета!Чије они продају?
    Доста више приче!Чему више прича??!
    Ако Председник Уставног Суда не штити територију Србије Уставом гарантовану ко ће?
    Где је војска, полиција, где је народ?
    Хоћемо ли следеће године постати Русима непријатељ и бити мета као чланице НАТО злочиначке организације?

    Like

  • Уставокршитељи

    Подршка активности ДСС. Уставни суд крши Устав. Драгиша Слијепчевић да одговара за кршење и штетно деловање!! А најчасније: Сви Оставке!!

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s