“Берлинер цајтунг”: Нема живота за Србе у Хрватској


“Берлинер цајтунг”: Нема живота за Србе у Хрватској

За време балканских ратова почетком 90-их Срби су протерани из својих села у Хрватској. Неке породице су се вратиле, али им није лако у старој домовини, почиње репортажа под насловом “Тако много прошлости” у немачком “Берлинер цајтунгу”.

23.07.2013. Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

порушено није обновљено

ПОРУШЕНО ЈОШ НИЈЕ ОБНОВЉЕНО: Српска кућа у Јошавици

“Иза Петриње се уз пут стишћу бујне липе и жбуња зове. Од светлуцавог Арена-центра на аутопуту са својим продавницама, салонима аутомобила и огромним биоскопом, хрватски Срби су удаљени само 50 минута. Једно скретање води путем пуним рупа до остатака кућа. Када сте већ помислили да се вратите, појављује се село Јошавица”, описује немачки репортер.

“Цвеће на капијама је први показатељ да куће иза њих нису празне рушевине. Око седамдесет људи живи овде, углавном изоловано на импровизованим окућницама. Са пуно простора и пуно прошлости – и добром дозом пркоса.”

“Јошавица је српско село, као и сва места у околини. То се препознаје и по регистрацијама из Новог Сада, који лежи 300 километара источно, у Србији. Од бивших комшија неки повремено долазе у домовину да је обиђу. Сигурно је да би желели да се врате, али – нема посла”, испричао је немачком новинару председник села Милета Зубановић.

Он је некако успео са шеснаест крава које пасу на ливади испред његове велике куће где је некада био центар насеља.

“Раније је већина имала и други стан у граду, али то је прошло”, рекао је 55-годишњи Зубановић.

Аутобус са којим би се могло возити у град на посао, не постоји. Нема ни водовода. Пре рата су Срби у Хрватској чинили дванаест одсто становништва, данас их има једва четири одсто. Од великог егзодуса Срба у августу 1995. године Хрватска нема више проблем са мањинама, примећује новинар “Берлинер цајтунга”. “Срећан пут”, пожелео је први хрватски председник Фрањо Туђман колони од око 200.000 Срба, која је на тракторским приколицима кренула пут Србије. Новинар подсећа и на време када је Хрватска постала независна држава 1991. године. Већину Срба, пише, тада је ухватио страх. За то није требало бити националиста, мало присећања је било довољно.

Јер, када је Хрватска постала независна пре 50 година – у то време уз помоћ Хитлеровог Вермахта – мушкарци у црним кошуљама су одвели у логор већину од тадашњих 1.000 мештана Јошавице, од којих је 272 убијено. Током 1991. године, на почетку балканских ратова, поново су овуда шетали црнокошуљаши. Срби су изгубили посао “јер су унели немир у колектив”, станови су им одузимани, а у неким местима је десетине њих одведено из кућа и убијено.

Када је хрватска војска умарширала 1995. године у Јошавицу, побегло је, осим два старца, свих 480 становника села. Даница Ранић и њен супруг Дамјан су први који су се осмелили да се врате две године касније.

“Није било струје, врата су била отворена, све је било опљачкано”, испричали су шта су затекли.

Сада њихову осмогодишњу унуку Милану школски аутобус вози сваког јутра. Када се врати око поднева, девојчици је углавном досадно јер је друго дете у селу још беба.
Да ли би било боље да се Срби из Јошавице одрекну своје припадности, запитао се немачки новинар.

“То им не би тешко пало, јер говоре исти језик: српски, хрватски или српско-хрватски, како год ко жели да се зове. Националност им се не види на лицу. Миле Зубановић, прва глава у селу, слеже раменима, што би отприлике могло да значи: Ако Хрвати желе да буду победници у историји, онда мора да буде и губитника”, закључује немачки репортер.

Од повратка их одвраћали лажима

Од непријатељства, које је погодило прве повратнике, сада се једва шта примећује.

“Мојим колегама студентима није битно што сам ја Српкиња,” казала је 25-годишња Милијана Ножнић, која студира економију у Загребу, и само викендом дође у Јошавицу. Њен отац, међутим, није могао одмах да се врати, јер му је речено да хрватске власти имају нешто против њега, као и многих Срба који су страховали од тужби. Ипак, уз помоћ норвешке амбасаде сазнао је да је то била лажна изјава. Лажи и гласина тада је било много, и то је негативно утицало на повратак Срба. Милијанин отац одлази већ годинама редовно у Немачку, где у близини Дармштата ради као сезонски радник. Кћерка такође жели “негде у иностранство”, када буде завршила студије.

Желе да обнове цркву

“Што се тиче Јошавице, Срби у овом селу желе да барем црква буде обновљена, јер је то симбол српског присуства. Међутим, то ће бити биће тешко остварљиво јер издашне међународне фондације не финансирају такве пројекте”, пише немачки новинар.

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s