Србине брате, Српкињо сестро, брат сам ваш ја Србин. Не бјежи од свога!


Борац Републике Српске

17.07.2013.

ЧЕМУ ДА СЕ НАДАМО?

 

Друге нације које живе међ нама Србима свој наталитет подижу све више и више а ми Срби нестајемо. Глад и сиромаштво све више се шири мећ нашом браћом и сестрама. Сваки дан се сусрећемо са тим.
Пролазимо и окрећемо главу као да то није и наш проблем. Утопили смо се сами у себе. Затворили своја врата за браћу и сестре којима је тешко. Не схватамо да ће тај јад задесити и нас саме. Да ли данас или сутра, небитно је, али нестанак нас Срба долази на свачија врата.
Нису нас уништили вјековима ратовима. A сад нас уништавају немаштином.
А ми Срби ћутимо.
Богаство које нам је сами Бог дао душманима својим дајемо.
Поред земље на којој рађа и кад се наопако посије, гладујемо.
Поред воде која из те Божије земље извире, жедни остадосмо.
Поред блага које је сами Бог у нашу земљу ставио, сиротиња постадосмо.
Мјесто да себи радимо и стварамо на своме, робови душманима нашим постадосмо и за шаку брашна радимо на своме и њима дајемо да својој кући носе наше и своју дјецу хране, док Српска дјеца кући мојој гладна вапе.
Друге кривимо, што им то дозволисмо.
Друге кривимо и код других разлоге своје небриге тражимо.
Оптужујемо оне за које знамо да нам никад добро не желеше, а не себе што им то дозволисмо.
Лијепим обећањима вјерујемо. Шареним лажама се радујемо. На пут нас воде, на пут који знамо да за нас није.
Идемо као хипнотисана маса. Сами себе водимо да нестанемо. Воље и снаге немамо.
Земљу нам односе. Земљу нам односе и на њој наше гробове. Односе и својом је назваше.
Небо нам узеше и својим га небом сад зову. Ваздух Српски нам отеше и ваздух својим именом назваше.
А ми и даље стојимо, гледамо, чуду се чудимо. Ништа не радимо!
Рекоше нам да брата више не познајемо. И ми га заборависмо.
Рекоше нам да дјете своје родитеље не слуша и ми и преко тога пређосмо. И дјете душману на васпитање дадосмо.
И никад да се запитамо зашто то радимо?
Србин Србина не препознаје више. Писмом Српским нити Србин више пише.
Језик искварисмо и тако више један другог не разумијемо. И чему да се надамо?
Вјеру изгубисмо. Вјеру у Бога свемогућег. У Бога и у рода свога!
Хероја се стидимо. О њима више не пјевамо. Битке своје заборављамо. Историју туђу славимо! Чему се надамо?
Ако се Србином називаш, Србин ти се смије. Ако Бога дозиваш, нигдје Србин пристао није.
Ако дјецу у духу Српства васпиташ као да си шугав, ни дјете ни ти ниси добродошао.
Нити си добродошао нити си модеран постао. Чему да се надамо?
Живјећи сам са собом Србин умире. Србин нестаје. Србин без Србина своје сјеме не сије.
А кад га не сије ни родити ништа неће.

ruka-ruci-600x444
Србине брате, Српкињо сестро, брат сам ваш ја Србин. Не бјежи од свога јер ја носим добро своме. Не бјежи и врата не закључавај пред ногама мојим јер ја ти добро носим. Носим ти себе и вјеру твоју и моју. Носим ти ја Србин срећу и слогу коју ти једино Србин донјети може.
Србине брате и сестро Српкињо очи отвори и погледај – око тебе су браћа и сестре Срби. Твоји једини који ти добро желе.
Уши брате Србине и сестро Српкињо одчепи и чуј глас брата Србина и сестре Српкиње. Глас разума, глас подршке, глас утјехе, глас љубави.
Отвори своја врата која су закључана и пусти Српство да ти у кућу уђе. Да ти радост и благостање донесе.
Пригрли Српство и путем његовим крени. Путем који ће те одвести тамо гдје и припадаш. Отвори Српско срце и сва Српска срца ће ти дати снагу коју имаш али си је заборавио.
Врати се брате Србине и сестро Српкињо на почетак. Врати се на почетак одакле си у свој пораз кренуо. Врати се на почетак па крени на другу страну. Јер пут на који су нас довели је пут пропасти наше.
Заврни Србине рукаве па са Србином закопај земљу Српску и посади сјеме Српства. Сјеме од којега гладан Србин више бити неће. Засади сјеме Српства, сјеме Божијег благослова.
Из тог сјемена ће и плач Српских беба да израсте. Плач који се све мање чује. Једини плач који радост доноси.
Загрли Србине брата Србина па да закоровљено од корова одкоровимо.
Да се са Српског извора Српске воде напијемо. Да Српски ваздух удахнемо.
Да се од зла опоравимо.
БОГ ТИ ПОМОГАО!
Да се овај поздрав на улици чује. Српском земљом да одјекује. До Бога да се чује и Бог ће да нам се смилује.
Себе сами да за све питамо. И од душмана ништа да не узмемо. Сами да направимо. Са својим Србином да се договарамо.
Зло сјеме међ нам а посијано, да га искорјенимо.
Од другог помоћ да не тражимо јер помоћ наша је у нама самимима.
Или Србин Србину да се окрене или Србин да нестане!
И да се више не питамо чему да се надамо?
Него Српство да стварамо!

(Фото: фотографијаба)

Advertisements

2 comments

  • Sve je planirano da se Srbi utamane, da se rasele, i da se prostor smanji na onaj do pred Berlinskog kongresa.
    Ali neka onaj ko veruje da nam nema spasa ,pogleda ” Kvadraturu kruga “od subote 20.jula.
    Moba još živi ,30 muškaraca kosilo je livadu, deca im ko jabuke rane, svi su zajedno, nije nijedan ostao neoženjen. Drugi primer, selo skrajnuto, ali živi vršaj, zajednički posao. Opet nema neoženjenih, opet puno dece, svi zajedno..
    Ako mogu oni mogu svi, nije selo umrlo ima još živih sela. Gradovi su problem, davno je jedаn Slovenački profesor, objasnio da su njih spasli seljaci od germanizacije, jer su u gradovima zbog posla svi prihvatali nemčenje.
    Eto nam situacije u gradovima, veći su eu-rovci od onih u zapadnim zemljama.
    Mora vlast da okrene politiku na drugu stranu ,ali kako kada je vlast od mentora sa zapada ustoličena da radi vako kako radi.
    Ostaje vera, i samoorganizovanje..

    Like

  • такви Срби и такви борци нама требају! Ако такав човек изађе пред народ и каже реч дозовеће свој народ преобраћању! Треба народу Вожд!

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s