Смена директора приштинског позоришта Ненада Тодоровића због става о (не)споразуму о “стабилизацији и раздруживању”?!


20

Оцени

Смена директора приштинског позоришта Ненада Тодоровића због става о (не)споразуму о “стабилизацији и раздруживању”?!

Са ФБ странице Глас Косова и Метохије  сазнајемо за смену Ненада Тодоровића са места директора Народног позоришта Приштина, на којем је радио од 2005. године. Тренутне активности позоришта биле су на припреми рада на новој представи ”СМРТ УРОША ПЕТОГ” чија је премијера планирана за 14. август 2013., на обележавању седам векова постојања Манастира Бањска.
Народно позориште Приштина:
СВЕ АКТИВНОСТИ НАШЕГ ПОЗОРИШТА СУ ДО ДАЉЊЕГ ОБУСТАВЉЕНЕ!!!! Како сазнајемо, преко ”Службеног гласника”, смењен је Ненад Тодоровић директор позоришта!!! Човек који је пре осам година, преузео позориште, које се тада налазило у кутији за ципеле, у којој су биле радне књижице, смењен је зато што је то позориште данас, културно највредније на Косову и Метохији! Данас се тако кажњава успех, данас се тако награђује оданост и оригиналност, данас се тако лако заборавља јуче! У тренутку када се ломи историјска колевка, у тренутку када нико незна шта доноси сутра за људе на Космету, ето барем једног јасног чиниоца, шта се планира са једином културном институцијом на Косову и Метохији! ОВО ЈЕ ПОРАЗ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, ОВО ЈЕ ПОРАЗ КУЛТУРЕ!!!”

19.07.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

косово је србија

Коментар “споразума” Ненада Тодоровића, сада већ бившег директора Народног позоришта Приштина, почетком маја ове године објавила је Политика, па се овај његов јасан став о “предностима” (не)споразума који је назвао “споразум о стабилизацији и раздруживању” може сматрати као могућ разлог за смену…

лого народно позориште приштина

Текст преносимо у целости:

Ненад Тодоровић

Споразум о стабилизацији и раздруживању

Није Србија изгубила Косово овим неспоразумом, ми смо изгубили Србију

Све у нади да јефтино провоцирам, пре нешто више од три године сам за један српски недељник изјавио: „Фини људи из Београда ће имати дуге, фине разговоре са финим људима из Приштине, али ће у тим разговорима да забораве Србе са Косова.
Фини људи из Београда ће заборавити нас који нисмо позвани да будемо фини, и ми, који нисмо позвани да будемо фини постаћемо некаква субцивилизацијска вредност – Срби с Косова!”

Мало је будаласто да цитирам себе, али, ето, савршено се уклапа у моју, скоро физичку, потребу да викнем да ме нико није преварио, а камоли изненадио, као што то недељама слушам од мојих драгих суграђана.

Од 2005. године, када сам постављен за директора Народног позоришта у Приштини, вратио сам му седиште на Косово (Метохија, како чујем, више није „ин”), у северну Митровицу (и Косовска је, како сам обавештен, „аут”) и, од тог тренутка, није ме напуштало помало анархистичко осећање да вршим антиисторијски пуч, у чему сам доскора сладострасно уживао.

Али, пре неки дан сам увидео да је враг однео шалу и, у складу са трендовима, дотурио фарсу: ако се Срби са Косова, та ускомешана гомилица зомбија, одлучи да прихвати Споразум о стабилизацији и раздруживању, имају шансу да престане медијска, оркестрирана акција, да их третирају као Косоваре (реч Косовар је албанска, и она у преводу на српски значи Косовац).

Са друге стране, уколико се оглуше о претеће молбе самоодлазеће матице и њених служби и не придруже се дарвинистичкој хистерији, то јест не желе да својевољно учествују у тестерисању ноге по колену док су у пети, постоји решење и за њих: биће декретом проглашени за, да цитирам пријатеља, апатриде у рођеној земљи, националну копилад.

Но, да неко не би помислио да припадам некаквој, не дај ти боже, политичкој опцији, просућу пред ваше очи неколико личних искустава која сам доживео кроз досадашњи период бављења српским позориштем на територији мањинских кримоса.

Ни у једном сегменту свог живота нисам веровао у искреност Србије да жели да добије рат, баш као ни мир овде, на Косову. Барем не у последњих неколико деценија.

Даћу вам мали пример: убију Александра Путника на Косову. У селу Зрзе. Половини јавног мњења то служи да каже: „Ево шта нам раде Шиптари!”. Друга половина: „Па, и ми смо убијали!” И, колико то осећање траје? Док не заврше реченицу, бог да им душу прости.

Да ли прва половина зна шта је са његовом породицом данас? Сада? Да ли друга половина зна име иједног Албанца кога су убили наши? Не, гола реторика зарад позиционирања у остатку Србије. Пардон, у Србији.

Стога сам се, као све бившији државни чиновник, определио да ових седам година водим свој „мали, приватни рат”, отпор косовском „постизму”. И, морам да признам, још уживам: сутра гостујемо у Доњој Гуштерици! Ко зна где је то, добије гратис карте!

Елем, за крај овог немуштог, замало па емотивног текста, волео бих да појасним кључну ствар: Није Србија изгубила Косово овим неспоразумом, ми смо изгубили Србију, а као вековним зависницима од тог порока, дозволите нам макар почетни апстиненцијални синдром.

POST FESTUM

Преговарачима: Знајући поуздано да албански корисници овог споразума немају намеру да угасе нашу установу (Народно позориште Приштина у /Косовској/ Митровици), искрено верујем у вашу неприкосновену жељу да кренете примером европских земаља. На пример, Мађара. Када улажу, хвала богу, у културу сународника по Војводини. А имам предлог за референдум: „Да ли сте за то да се, макар на десет дана, мењате са Србима са Косова?”

POST POST FESTUM

Било је задовољство живети са вама. Извините ако нешто није ваљало.*

* Нека ми драги пријатељи, ванкосовци, који су нас искрено волели све ове године, опросте што их, у љутњи због растанка, не споменух!

Ненад Тодоровић
објављено: 08/05/2013

***

“Кад ових дана добијете отказ… “ – музика из представе “НЕ ОЧАЈАВАЈТЕ!” Народног позоришта Приштина, текст Ненад Тодоровић, музика: Бојан Стојчетовић

***
Новости.рс

ПРОТЕСТ АНСАМБЛА

МИ, глумци Народног позоришта из Приштине, више смо него огорчени и запрепашћени оваквом одлуком Министарства културе. У тренутку када увелико радимо на новој представи у Тодоровићевој режији, борећи се истовремено и за опстанак куће – стигао је велики ударац и потрес за све нас! Човек који је наше позориште дигао из мртвих и има безрезервну подршку свих радника, не заслужује да буде смењен. Заједно с њим прошли смо све, радили у немогућим условима и бићемо уз њега до краја. Иако смо од Министарства за ову годину добили само 250.000 динара за програме, успели смо да изађемо са две премијере и почели рад на трећој. Ми јесмо позориште без зграде и без пара, али смо људи са великим срцем. Овим чином остали смо без лидера и није нам јасно коме је то од користи. Нама није. Кога занима мишљење глумаца? Министарство за културу, свакако не – наводи се у саопштењу глумачког ансамбла НП у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици.

kult-narodno-poz-u-kim_620x0

***

Нажалост, испало је да сасвим случајно сазнамо о томе из “Службеног гласника”. Пробе су прекинуте, овом вешћу сви смо затечени. Досадашњи управник је имао апсолутну подршку нашег ансамбла, с њим смо прошли кроз најтеже године куће – каже заменик директора и глумац Бојан Стојчетовић.

Разрешени директор Ненад Тодоровић потврђује да није добио никакво образложење за разрешење и истиче:

– Ми смо једина национална институција културе која још, и то интензивно, ради на Косову и Метохији. Народна библиотека и Народни музеј преселили су се у Београд, а Архив КиМ у Ниш.

На ову дужност сам дошао 2004. године тако што ми је мој претходник у једном кафићу, у кутији за ципеле, предао копије радних књижица. То је све што смо из наше матичне, приштинске куће преузели…

Сви запослени су били на минималцу, а данас 30 људи (од тога дванаест глумаца) прима плате чији је просек 50.000 динара, као и у другим српским позориштима. У међувремену смо одржали двадесетак премијера, а 2006. добили смо на располагање двоспратну кућу у Косовској Митровици: у њој је и данас наше седиште (декор, костими, администрација). Премијере изводимо у звечанском Дому културе, а играмо по целом Косову. Било је представа и за једног гледаоца, у селу где није више било становника… Разрешењем престајем да будем и члан позоришта, до даљњег сам незапослен – па не могу ни да режирам.

Тодоровић наглашава да не жели да коментарише именовање новог челног човека, Миодрага Ракочевића, већ само онај део приче који се односи на његову смену:

– Због резултата које смо постигли заслужио сам бар објашњење и коректнији однос према свему што смо остварили.

Тренутно је пет представа на репертоару, током ове сезоне смо остварили и две премијере (“Грађанин племић” и “Килер Џо”), а цео буџет за календарску 2013. годину и њене програмске активности износио је 250.000 динара. Радили смо као ниједна друга установа културе на Косову, а испало је да смо једино ми ти код којих нешто треба да се мења…

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s