All

Драган Симовић: СУД ЖИВОТА


 Драган Симовић нова

Живот је јачи од свега, јачи од свакога зла, јачи и од смрти саме; јер живот нема супротности!

Живот се не може убити; живот се не може отети –

 живот је без почетка и свршетка!

Сви животи минули, садањи и будући, гле, један су те исти живот у Садашњем Тренутку Вечности.

Тешко оном који ратује против живота; њега ће сам живот поразити!

Последњи и најстрашнији суд јесте Суд Живота.

На Суду Живота судиће се свима онима који су, било када и било где, ратовали против живота.

Америко, никада ти опростити нећемо!

Никада ти опростити нећемо што ратујеш противу живота!

Никада ти опростити нећемо што мрзиш и само семе живота!

Што презиреш и мрзиш живот који се још ни родио није, живот који се још ни зачео није!

Америко, сви твоји путеви воде у пропаст; сви твоји путеви воде у таму; сви твоји путеви воде у најстрашнију смрт!

Сви твоји путеви јесу путеви смрти!

На свим путевима смрти виде се твоја знамења, Америко!

И, ако ти свет икада опростио буде, знај да ти Срби никада опростити неће!

 

 

 

Песничка разјасница уз ову песму.

Рано пролеће, 1999. године.

Западне звери, предвођене Америком, засипају Србију бомбама.

Тресе се Земља, трепери Ваздух, и подрхтава Небо  на висини, осуто далеким и уснулим звезданим јатима.

Гину деца, гину мајке, гину очеви, гину војници, гине младост Србије!

Србија сама, без игде икога, наспрам крволочних кршћанских звери.

Тада је Кршћански Запад, боље него икада раније, показао своје рептилско и звериње лице!

То рептилско и звериње лице Кршћанског Запада никада заборавити не смемо!

Никада му опростити не смемо!

Ја верујем и знам, да је близу, веома близу час, када ће Кршћански Запад пожњети све оно што је тада у мржњи и злу сејао.

Ова песма је у тим часима испевана.

Испевана са сетом и тугом, али и са осећањем србске надмоћи.