Борац Републике Српске

Причам, пишем, галамим. Многима сам и смјешан.
Борим се! Кажу са вјетрењачама.
Прјетим! Кажу пуцаш у празно.
Уједам! Кажу да гризем ваздух.
Опомињем! Кажу да немам кога.
Позивам! Кажу да ме нико не чује.
Пуцам! Кажу да никог нисам погодио.
Вриштим! Кажу да ме нико не чује.
Кажу, али ја не хајем!
Настављам Српство да позивам!
Настављам Србина да дозивам!
Настављам Српство да браним!
Настављам истину да изразим!
А да им не сметам не би ништа ни казали!
Да се не боје не би ме ни прозивали!
Да не знају да оваквих као и ја има много, не би на мене ни пажњу обраћали!
Говоре да не могу ништа!
А ја имам дјецу! И дјецу у духу Српства одгајам! И њима непријатеља стварам!
Зато говоре, јер се моје дјеце плаше.
Смеју ми се!
А из смјеха им се страх чује.
Српство ми исмијавају!
Исмијавају јер свој страх сакривају.
Српство исмијавају јер Српски галоп чују.
Српски галоп који гази такве као они пред собом.
Смију се а смјех им се леди!
Мене својим смјехом још више бодре!
Бодре да Србина код Србина зовем!