Невен Милаковић: Барабе и бабе

Барабе и бабе

Грдно ли сам ноћас снио пред свитање,
Црне птичурине Газиместан руше
И што их би више, нас бјеше све мање,
А и то нас мало бијасмо без душе.

Витез православниОчи су нам, схватих, давно искљуцане,
Кроз сломљена ребра исцурило срце
И свеједно нам је хоће ли да сване,
Ил` ће орлушине позобат` и сунце.

Само слаби вапај допире са Лаба
И слабашно свјетло несванулог дана:
Што пустисте, браћо, да вас води баба,
Зар сте ви потомци силнога Душана!?

Зар су Обилићи били ваши преци,
Зар је то што оста светоме Лазару,
Има л` горе казне планинској ријеци,
Но да се улије у смрдљиву бару!?

Само слаби шапат допире са Лаба
И истог се часа у јецају гуши:
Што пустисте, бруке, да вас води баба,
Зар да шака јада славно царство сруши!?

Грдно сновиђење, тужна судба моја,
Ни суза покајна низ образ да кане,
Ко смо друго после Косовскога боја,
него побјегуље и душе продане!!

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s