СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ


СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ

“Ко је тај човек? Он је, телом крхак, са светлим очима и осмехнутим лицем, бивши продавац београдских новина. После Првог светског рата он је сваког јутра долазио до зграде Патријаршије вичући: “Новине, новине!”. Ми смо куповали новине од њега, али нико од нас није слутио да је, још пре емигрирања у Србију, он завршио највишу школску установу у Русији. Бедном зарадом од продаје новина он је издржавао родитеље и себе. Завршио је Богословски факултет у Београду, замонашио се и био професор Битољске богословије у мојој Охридско-битољској епархији. Са иконом Светог Наума Охридског ишао је по болницама и читао молитве болесним Кинезима и многе је исцелио. Једне зиме служио сам с њим службу у руској цркви у Бронксу. Он ме затим пратио на улицу. На себи је имао лаку расу од танке кинеске свиле. „Лепу расу имаш, брате Јоване, и лепо ти стоји“, рекох му узгред. Чим сам то изговорио, он поче да скида расу, да би ми је дао. Задивих се и побегох. Та раса му је – дар од некога, и успомена на Шангај. Такав је он – и само он. Он своју будућност не обезбеђује и не брине се о њој. Заслужена народна љубав – то је најпоузданија банка, која с највећом каматом осигурава слугу Божијег и за живота и по смрти.”- Свети владика Николај

Jovan Š

Свети Јован је рођен 4.јуна 1896.г. на имању својих родитеља, наследних племића Бориса Ивановича и Глафире Михајловне Максимовић у месташцету Адамовки, у Харковској губернији. Приликом св. Крштења добио је име у част св. Архистратига Божијег Михаила. Његови преци са очеве стране били су придошлице из Србије. Један од предака, свети Јован, митрополоит Тоболски, био је подвижнк светог живота, мисионар и духовни писац.

Светитељ је растао као послушан дечак, тако да се његова сестра често сећала како је његовим родитељима било лако да га васпитају. Осећао је неутољиву тежњу, коју су у њему одгајили родитељи, да служи истини. Одушевљавао се примерима оних људи који су за истину дали свој живот.
Када је дошло време за учење, подитељи су га упутили у Петровски Полтавски Кадетски Корпус, посвећен, како је говорио сам Владика, “једној од славних страница руске историје“. Био је одличан ученик, али није волео два предмета: гимнастику и плес. У корпусу су га волели, али он је осећао да треба да изабере други пут. Архиепископ Антоније је у Харкову постао духовни вођа светитеља Јована. У Харкову се Михаило уписао на правни факултет, који је завршио 1918.године и неко време је радио у харковском суду. Али срце будућег светитеља бејаше далеко од овога света. Читаво време слободно од универзитетских обавеза, проводио је у читању духовне литературе, посебно издвајајући при томе житија светитеља.
Велики утисак оставио је на Михаила долазак у Харков младог епископа Варнаве (касније Патријарха Српског), кога је срдачно примио архиепископ Антоније и који је проповедао о патњама Срба под турском влашћу.
Руска катастрофа је приморала породицу Максимовић да напусти Отаџбину и да емигрира у Југославију, гдје је Михаилу пошло за руком да се упише на Богословски факултет Унуверзитета Светог Саве и да га заврши 1925.г. Још на завршној години у саборној цркви Михаила је Митрополит Антонијепроизвео у чтеца, а 1926. управо он га је у манастиру Миљкову замонашио под именом Јован, у част његовог претка. На Ваведење у храм Пресвете Богородице исте године, млади монах је постао јеромонах. Тих година он је био професор веронауке у Српској државној гимназији, а од 1929.године постао је предавач и васпитач у српској богословији Св. Апостола Јована Богослова Охридске епархије у граду Битољу.

Архијерејски Синод Руске Православне Заграничне Цркве је 1934.год. донео одлуку о унапређењу св.Јована у чин епископа, са његовим упућивањем у Шангај, као викарног архијереја Кинеске Епархије. Млади епископ је стигао из Србије у Шангај 21.новембра 1935.године, на Ваведење у храм Пресвете Богородице. У луци се окупило много људи који су чекали свога архипастира, који је одмах почеоса радом у граду. Чекао га је посао доградње великог храма и разрешење сукоба око јурисдикције који је тамо настао. Свети Јован је убрзо решио овај спор и временом успоставио везу са Србима, Грцима и Украјинцима. Он је посебно обраћао пажњу на духовно образовање деце, сам је предавао веронауку у старијим разредима Трговачке школе и увек је присуствовао испитима из веронауке у свим православним школама Шангаја.
Свети Јован је 1951.године био одређен да стане на чело Западно-европске Епархије. Најпре је св. Јован епархијом управљао из Париза, а касније из Брисела. Он је непрекидно путовао читавом Европом: служио је Божанску Литургију на француском, на холандском, као што је раније служио на грчком и на кинеском, а касније на енглеском.
У јесен 1962.године св. Јован је стигао на своју последњу проповедаоницу и то опет, као и много година раније на своју прву проповедаоницу, на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице. Најпре је дошао у помоћ остарелом и оболелом старцу Архиепископу Тихону, а после његове смрти св. Јован је постао званични Архиепискп Западне Америке и Сан Франциска.

Пратећи чудотворну Курско-Коренску икону Пресвете Богородице у Сијетл, светитељ Јован је 19.јуна 1966.год. по старом календару, одслуживши у тамошњој Николајевској цркви Божански Литургију, остао још 3 сата у олтару. Затим је, обишавши са чудотворном иконом духовну децу око цркве, прошао у собу црквеног дома, где се задржао. Одједном се зачула бука и они који су дотрчали видели су да Владика лежи на поду и већ умире. Ставили су га у фотељу и он је пред чудотворном иконом предао душу Богу. Тако се завршио и његов изузетни подвиг натприродне тежине-лишавање одмора и сна. Положили су га на кревет који се тамо налазио, блажену постељу, која му је после четрдесетогодишњег уздржавања пружила мир и сан.
Православна Црква прославља светог Јована 19.јуна по старом календару, на дан његовог блаженог упокојења.

Jovan Š 1

+ Стојте непрестано на духовној стражи, јер не знате када ће вас Господ позвати к себи. У своме земаљском животу будите спремни свакога минута да му положите рачун. Чувајте се да вас враг не улови у своју мрежу и не обмане, приморавши вас да паднете у искушење. Свакодневно испитујте вашу савест, проверавајте чистоту ваших намера и ваших мисли. + Св.Јован Шангајски

Из сећања на Светог Јована ученика Битољске богословије

Епископ охридски др Николај Велимировић често је навраћао у Богословију и разговарао са наставницима и ђацима. Нама је био необичан његов сусрет са о. Јованом. Поред обостраног метанисања био је то веома присан и љубазан разговор. Једном приликом при растанку обратио се мањој групи ђака овим речима: „ Децо, слушајте о. Јована, он је анђео Божији у људском облику.“ Сами смо се уверили да је ово права карактеристика. Он је заиста живео анђеоским животом. Може се с правом рећи да је припадао више небу него земљи. Кротост и смиреност каква је описана у житијима највећих подвижника и пустињских отшелника.Одећа му је била скромна , а постеља непотребна. У свако доба ноћи могао се видети за столом како чита Библију. Јер му је „ омилио Закон Господњи и о њему мисли дан и ноћ“(Пс.1,2). Прве недеље Часног Поста није јео, а сваки дан је служио. То је исто радио и Страсне седмице. Кад дође Велика Субота тело му је било исцрпљено. На дан св. Васкрсења као да је оживео. После св. Литургије повратила му се снага. Анђелска радост блистала му је на лицу.
Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”
Advertisements

One comment

  • Видосава

    То епископ,то чудотворац! Наш љублении светитељ!Непоколеблива тврђава истине Православља!Св Јоване,моли Бога за спас Србског рода!

    Like

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s