ДРУШТВО

ВЕЛИКА ЈЕ ЦРНА ГОРА – Нова књига Академика Буровића


ВЕЛИКА ЈЕ ЦРНА ГОРА

– Нова књига Академика Буровића –

Пише:  Иван ЛОВРЕНЧИЋ

Има време што је изашла из штампе књига академика, проф. др Каплана Буровића ВЕЛИКА ЈЕ ЦРНА ГОРА, која – иако има хумористички мото “Велика је Црна гора,/ Од Цетиња до Котора,/ Два сахата, без мотора/”, нема у себи ништа хумористичког, ни сатиричког, па ни саркастичког, али има нешто алегоричног и суштинског, што се надовезује на грађу ове књиге, а о чему би требало посебно писати.

Буровић

Као и остали његови зборници, које нам објављује сваке године, и овај је зборник препун најозбиљнијих студија из многх области, као и чланака и рецензија, докумената, који обухватају скоро 200 страница, ситним слогом Бр. 10 и Бр. 8, који овај Академик употребљава из економских разлога, јер књиге објављује приватно, а затим их раздаје на поклон.
Књига је подјељена у више поглавља.

У поглављу КЊИГЕ третира издања др Бранка Бабића, Музафера Чауши, Димитра Јојића, Јасне Јојић Павловски, Елене Коцаћи, Шефик Курдић и Микел Пренуши-а.

У поглављу ИСТОРИЈА имамо опширну студију Дукља, која је од времена објављена на порталу И-Н СЕРБСКА ДИЈАСПОРА, па је од времена и привукла пажњу читалаца. Слиједи је студија О пореклу Илира, а у вези истоимене књиге Гојка Вукчевића, коју детаљно анализира, подвргавајући је оштрој, али и сасвим стручној, објективној и сасвим добронамјерној критици. Трећа студија носи наслов Црногорци и албанологија, којом нам износи на виђело зњачајне чињенице. Између осталог Академик Буровић пише: „И ако је Црна Гора данас много мања и територијом и бројем становника од Албаније и њеног становништва, неоспорна је чињеница да је црногорски народ одиграо јако значајну улогу у историји албанског народа, па и на пољу културе и науке, албанологије. Невероватно, али је истина – са њима и њиховим делима албанологија и почиње. Значи, кад се ни сами Албанци нису бавили албанолошким проблемима, кад економски и културно развијенији народи Балкана, Европе и света нису ни помислили на Албанце и албанске проблеме, Црногорци, иако окупирани од турског освајача Балкана, мислили су и радили за добро албанског народа од времена, доприносећи за њих као нико други. Преко свега, кажу да највећи албанолог данашњице, актуелно, јесте један Црногорац.“ Сјетите се мота !

У поглављу КРИТИКА имамо денонцирање Академика Буровића о плагијату и фалсификату, који је учинио његовом ђелу БУРОВИЋИ-ПОРОДИЧНА ИСТОРИЈА Шербо Растодер. Сљиједи врло значајна и конструктивна студија Црногорска култура није мултиетничка, у вези ЛЕКСИКОНА ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ Николе Рацковића, затим критика Фалсификовање културе Улциња, па критички осврт на збирку пјесама  ОД БИСЕРА НИСКА  Милете Симића. Посљедњи допис овог поглавља носи наслов Албанци настављају индоктринирање свог народа антинауком, који је од времена објављен у листу ТАБЛОИД.

У поглављу ЕТИМОЛОГИЈЕ Академик Буровић, од времена познат као етимолог, стручно третира етимологију топонима ТИРАНА, затим ЗЕТА и ЦРНА ГОРА. Уз етимологију Академик третира и њихову семантику, па и политику у вези тих топонима.

У поглављу ЧЛАНЦИ имамо значајне написе Мржњом и фалсификатима не пише се историја; Проблем странаца; Имена бродова Улциња сведоче да су муслимани овог града и Црногорци; Албанци фалсификују истину, а црногорски лижисахани их подржавају и посљедњи чланак Скадар има не само Црногораца, већ и Срба !.

У поглављу ДИСКУСИЈЕ имамо дискусију између Буровића и Светосавца са портала НОВИНАР.де, затим Свач није албански град, па Марјан Додај се свиђа себи. Најзначајнија дискусија је Полемика Деретић-Буровић, која се наставља дискусијом Научни проблеми не решавају се гласањем, обе са страница београдског листа ТАБЛОИД, којима је Академик Буровић матирао Јована Деретића и његовог адвоката Драгољуба Петровића. Ова ће се дискусија наставити на страницама портала ВАСЕЉЕНСКА ТВ.цом са другим адвокатом Ј.Деретића, Илијом Петровићем. Брат поменутог Драгољуба, демаскиран не само као Титоиста, већ и као кларк у служби албанске мафије, који се не бави науком, већ интригама и фалсификатима против Академика Буровића.

У поглављу МАРГИНАЛИЈЕ имамо дописе Хенрих Бејл и Албанци, а у вези лажи Исмаила Кадаре, затим Скадарски триод и Положај Срба у екс-југословенским републикама.

Сљиједи поглавље МИКРОЛОГИЈЕ, гдје Академик пише о Ахмед-паши Херцеговићу и о Љуљић Николи, једном дискутанту са портала СЕРБСКА ДИЈАСПОРА. Као и у свим другим зборницима Академика, сљиједе коментари, писма, пошта, па и аппендикс, гдје имамо допис Сава Змајевића Причестите се, па затим спомените име Каплана Буровића, као и цитате Ко што каже за Академика Буровића, одабрани од Злате Томић.

Дописи овог зборника су један значајнији од другог. Посебну пажњу заслужују они из поглавља ИСТОРИЈА. Академик Буровић је сада признат од свих као највећи савремени албанолог на свијету, али се ништа мање афирмирао и као балканолог, па и као етимолог, а познат је од времена и као књижевник, дисидент Бр. 1 Југославије, Европе и свијета. Грађанску смјелост, којом он третира пробљеме, може му свако завидјети. Што се тиче компетенција, за њега се већ говори у народу да је жива енциклопедија.

Како се већ зна, против академика, проф. др Каплана Буровића је објављена медијска блокада, јер се једнима не свиђа што он демаскира албанске историјске фалсификате, а другима што демаскира злочине социјал-фашистичких диктатура по свијету, посебно на овом нашем Балкану. А има и таквих којима се не свиђа ни само његово име. Могуће зато што му је исто са презименом Ане Каплан, која је извршила смртни атентат на Лењина, а можда и зато што је један министар културе једне балканске владе открио да у шпанском језику каплан значи „ђаво“.

Чињеница је неоспорна да овај „Ђаво“, својим зборницима, које објављује кидајући залогаје хљеба од уста својих и своје дјеце, разбио је медијску блокаду. Његова дјела доспјевају до руку читалаца, па се преводе и објављују и на стране језике. Тако је име овог нашег Академика једно од најприсутнијих на свим нашим и страним медијима, па и на страницама француског листа Л’ХУМАНИТЕ, иако је Исмаил Кадаре урликнуо и преко медија да му се не да ни микрофон радио-телевизија, док шест држава воде против њега мукли, необјављени свјетски рат, својим и страним најамницима, лажима, клеветама и фалсификатима.

Иван ЛОВРЕНЧИЋ