ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Дубровачки соколи од 1918. до 1941.


                Дубровачки соколи од 1918. до 1941.

Pansion Kupari

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду  сви соколски  савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С.  На Сабору у име Српског соколског друштва „Душан Силни” из Дубровника учествовали су Александар Куртовић, Иво И. Матић и Васо Пипер. Дубровачко друштво „Душан Силни” одржало је главну скупштину  26. октобра 1919. на којој је закључено да се друштво уједини са Хрватским соколом. Затим  је одржана изванредна главна скупшина на којој су биле управе и 217 чланова оба друштва. Председавао је др. Луко Дражић, староста Хрватског сокола а записничар је био Васо Пипер, вођа душановачког друштва. Председавајући је саопштио закључак Хрватског сокола, а Васо Пипер извјестио о једнаком једногласном закључку Српског соколског друштва „Душан Силни” са жељом да тадашња изванредна скупштина постави темељни камен новом соколском друштву. Пошто су прочитана нова правила био  је изабран управни одбор уједињеног сокола. Изабрани су староста  др. Луко Дражић,  заменик старосте Душан Бабић, благајник Херман Ерцеговић,  тајник Васо Пипер.

Gruz1

Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар, основану 1920.(1)

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње.  Старешина  жупе  био  је Чедо Милић, истакнути  национални  и  соколски прегалац. После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. У Дубровнику је одржана 18.7.1920. прва скупштина херцеговачких и приморских соколских друштава. Осим делегата присуствовали су соколи Мостара, Требиња, Херцег Новог, Тивта и осталих градова који су припадали соколској жупи, да сви покажу свој рад од ослобођења до дана састанка. Одржана је јавна вежба на Брсаљама, на којој су наступали вежбачи из Дубровника и друштава која су учествовала на скупштини. После вежбе следила је забава и концерат херцегновске и тиватске музике. (2)

Соколско друштво приредило је 12. марта 1920. у Соколани академију са плесом. Програм је био : 1) Марш; 2) Просте вежбе „Ослобођења” које извео предњачки збор; 3) Потпури из опере „Зрињски” изводио је тамбурашки збор; 4) Сопран соло, певала чланица П.О.К. уз пратњу клавира; 5) Филипи : Свечаност на пољу, изводио је тамбурашки збор; 6) Живе слике (Пирамиде); 7) Беговић, „Пред испитом зрелости”, комедија у једном чину. Просте вежбе су симболички приказивале „Ослобођење”. Сваки покрет имао је своје значење, сваки став је песма за себе. У вежбама је приказана Голгота од Косова до Ослобођења. Вежбама је управљао вођа предњачког оделења Антун Корчуланин, који је завршио двомесечни предњачки течај соколског савеза у Љубљани. Вежбе су припремане за свесоколски слет у Прагу. Управа Соколског друштва позвала је интелигенцију да се придружи соколима. јер Соко није био само друштво за раднице и раднике, сељанке и сељане, него и за интелигенцију. Истакли су :„Кад су наши славни бориоци дали на бојном пољу себе за нас, може и интелигенција дати пар сати седмично за просвјету и културни рад народа. Својим покољенима морамо приправити живот лакши, бољи и срећнији, него што је био наших очева и наш. Препоручамо свима, а особито млађој интелигенцији, да не ступа само у подупирајуће, него у извршујуће чланове, јер ми требамо интензивног рада, а не параде. У редовима предњачког одељења доћи ће у додир најлакше с оном браћом, која жеђа за просвјетом, а нема је ко напојити.” Поводом слета у Марибору 1920. у листу  „Рад” истакнуто је : „Дисциплинирана војска југословенског соколства као носиоц и заштитник напредних идеја у нашем народу преставља један од јаких темеља демократско-либералне Југославије.”  (3)

Marzan

Соколски покрет био је покрет који је од своје чланове припремао да буду добровољци у борби за ослобођење и уједињење. Добровољци из Америке у Дубровнику били су седам месеци. Дубровник се 23. фебруара 1920, у име отаџбине, опростио са јунацима на најсвечанији начин, уз пуно учешће војске, општине и грађанства. Добровољачка поворка окупила се испред Спонзе (Соколског дома).   Пред полазак добровољаца пред општином говорио је начелник и посланик др. Мелко Чингрија. Захвалио им се у име свих грађана на њиховом држању, које је оставило најбољу успомену. Добровољачки заставници приступили су начелнику Чингрији, а он им је предао две заставе југословенску и америчку. Музика је свирала југословенску химну, а окупљени народ је клицао добровољцима. Затим су сви кренулу у грушку луку. Поворку су предводиле девојке са великим ловор венцем, за њима омладина свих школа под државним заставама. Иза њих су ишли добровољачки барјактари, музика, барјактари свих дубровачких корпорација, певачки хор, соколи, добровољачка чета и маса народа. По писању  листа „Рад” у поворци је било више хиљада људи у густим редовима. У редовима је било 15 до 20 особа. Маса се уз певање и свирање музике кретала према Гружу. Поворка је прешла преко Гружа и допратила добровољце до пароброда. Опет је настало поздрављање и клицање. Док је музика свирала, омладина је певала. Грушка обала била је пуна народа, који је долазио и поздрављао добровољце. Испред пароброда поздравио је добровољце у име омладине др. Дане Кнежевић и један гимназијалац. Одговорили су им беседама два добровољца. Пароброд се отиснуо уз певање, вијање барјака и клицање. Члан сокола Нико Шутић сакупио је 2.918 круна добровољних доприноса за трошкове (југосл. и америчке заставе, плакати, музика …) и том свотом подмирио све рачуне. Катица Лујак је бесплатно радила на извезеним заставама.  (4)

На Главној годишњој скупштини одржаној 15. јануара 1921. у управу Соколског друштва Дубровник изабрани су : старешина др. Луко Дражић, подстарешина  Новак Буквић, благајник Људевит Таишер, тајник  Антоније Бенуси. Одборници : Панто Андрић, Иво Бановић, Обрад Бердовић, Петар Пасарић, Бранко Бубало, Херман Ерцеговић, Нико Филичић, Ристо Милишић, Ивица Надрамија, Дане Ћоровић, Нико Шутић, Милан Ковачевић. Заменици Вилим Доршнер, Михо Ерцеговић, Марко Ђенеро, Урош Јокановић. Начелник (вођа) Нарциз Балдани, Антун Цар, Антун Кукуљица. Соколски суд : Стијепо Ђивић, др. Звонко Стојковић, др. Илија Синдик, проф. Вицко Липановић, Ђорђе Петровић Његуш. Соколско друштво Дубровник учествовало је са осталим дубровачким друштвима у заједничким акцијама. За ,,Дјечји дан” 12. јуна 1921. у корист фонда за заштиту деце и младих, Народна женска задруга приредила је велику народну свечаност на Брсаљама уз суделовање сокола и Југословенског академског клуба. Веће уочи свечаности приређен је концерт у Соколани (Спонза). Соколска јавна вежба одржана је октобра 1921. на Брсаљама. Брсаље су биле препуне народа који је  са великим занимањем  пратио вежбе сокола. Лист  „Рад” приметио је : „Од оних, који сами себе рачунају у финији свет, није било готово  никога.” (5)

Donje celo Kolocep

На Главној годишњој скупштини одржаној 15. јануара 1922. у управу Соколског друштва Дубровник изабрани су : староста др. Луко Дражић, подстароста  Новак Буквић, начелник  Влахо Лисе, начелница Анка Фошт, заменица Анка Колај, председник просвјетног оделења др. Лујо Фуке, тајник Антоније Бенуси, помоћник Иво Антониоли, благајник Херман Ерцеговић, помоћница Анка Куртовић, господар Иво Надрамија, библиотекар проф. Иво Шољан, орудар Васо Пипер, надгледници справа и зграде Антун Тута и Перо Пасарић. Одборници : Нико Шутић и Милан Ковачевић. Одборски заменици Иво Бановић, Душан Траживак, Шпиро Димитровић, Лујо Илић. Ревизори Људевит Таишер  и Антун Цар. Делегати Жупе др. Луко Дражић и Антоније Бенуси. Заменици проф. Новак Буквић и Нико Шутић. На скупштини одлучено да се са осталим националним друштвима изгради Дом за сва друштва. На слет у Љубљану кренуло је 30 сокола и соколица из Дубровника 9 и 10 августа 1922. прачених свирањем војне музике. У Дубровник је 19. и 20. 8. 1922. дошло око 2.000 чехословачких сокола. Дубровник је био окичен барјацима. Одељење од 300 сокола и соколица посетило је 20.8.1922. Дубровник, а дочекало их је Соколско друштво са војном музиком.  Чехословачки соколи и соколице приредили су јавни час на Брсаљама. Бројна публика пратила је вежбе са одобравањем. За време вежбе свирала је  чехословачка музика и оркестар. Ово одељење отпутовало је 21.8.1922. за Сплит, праћено до Грушке луке Дубровачким соколима и војном музиком. При одласку били су испраћени од масе грађана, која је  клицала чехословачко-југословенском братству. Соколи су учествовали 1.10.1922. са свим дубровачким друштвима и омладином  преносу праха Влаха Буковца у свечаном спроводу из Гружа у градску луку, а одатле бродом у Цавтат. Изасланство сокола учествовало је 14.10.1922. отворењу маузолеја породице Рачић у Цавтату и преносу ковчега Марије, Ива и Еди Рачић, и Марије Банац, рођене Рачић. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. Соколско друштво Дубровник поздравило је краљицу корпоративно 29. 4. 1923. у свечаној поворци приликом дана Зрињско-Франкопановог и 6.5. 1923. у поворци са Ђурђевданског  уранка. (6)

Старешинство Соколске жупе Мостар састало се 4. марта 1923. у Дубровнику са војним и цивилним властима и позваним грађанима у Соколани, због договора о слету у Дубровнику. Управни одбор слета је истакао да ће слет бити понос града, народа  и домовине. Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику пригодом 30-годишњице открића Гундулићевог споменика. Учествовала су соколска друштва из Автовца, Гацка, Невесиња, Мостара, Коњица, Чапљине, Љубушког, Стоца, Метковића, Јањине, Потомља, Корчуле, Велелуке, Требиња, Билеће, Цетиња, Подгорице, Котора, Рисна, Ђеновића, Тиват-Ластве, Херцегновог, Опузена. На слету су суделовали војска и ратна морнарица из Боке Которске. У припреми слета су из старешинства жупе Мостар суделовали Чеда Милић, др. Перо Мандић, др. Иво Колбе, Миливој Јелачић и Никола Миличевић. Рад на организацији слета био је подељен на одборе : Грађевни, Финансијски, Стамбени и Забавни одбор. У Финансијском одбору прочелник је био др. Франо Охмучевић-Бизаро. У Стамбеном одбору између осталих Мило Жиле. У Прехрамбеном одбору Васа Пипер, … . У Забавном одбору прочелници проф. Новак Буквић, дон Нико Ђивановић и др.Ђуро Орлић. Чланови Мише маркиз Бона, проф. Јаков Царић, капелник Иван Чижек, чланице Управе Народне Женске Задруге проф. Марија Ђадров и Елса Монтана, … Анка Куртовић, Власов, диригент Руског певачког збора. Соколи су сматрали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. На слету је развијена застава Соколског друштва Дубровник. Кума заставе била је Иванка Чингрија. Све цртеже за заставу извео је Атанасије Поповић. Слова су са једне стране била исписана латиницом а са друге ћирилицом. (7)

park Gozza u Trstenom

Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника.  Посебним возовима из Мостара стигли су у Груж 27.6.1923. соколи, соколице, нараштајци, подмладак, војска и гости. Дошли су соколи, војска и морнарица из Боке Которске и Црне Горе. Паробродима стигли су  соколи из  Далмације. У Дубровнику су свирале соколска и Цавтатска музика. Првог дана слета такмичили су се мушки и женски нараштај на слетишту за првенство. У 10 сати 28.6.1923. дошао је на вежбалиште краљев изасланик, армијски генерал Стеван Хаџић и свечаност је почела. Прво је био помен погинулим видовданским јунацима. После је говорио генерал Хаџић о улози Соколства у стварању Југославије. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Предајући заставу старешини жупе Мостар Чеди Милићу генерал Хаџић је истакао : „Брате старешино, предајем ти ову заставу као највишу светињу наше отаџбине, и нека вам буде подстрек за ваш будући рад соколски”. Старешина се захвалио на дару и предао генералу Хаџићу спомен-значку са слета од злата, да је преда краљу. После жупске заставе била је развијена застава Соколског друштва Дубровник. У 11 сати кренула је велика поворка из Гружа у Дубровник. Поворку су отворили коњаници, соколи и официри. Жупа Сарајево била је заступана са 60 чланова у одори и 20 сестара. У поворци са 2 соколске музике из Корчуле и Херцег Новога, било је 280 сокола у свечаном оделу, 185 сокола у вежбаћем оделу, 95 чланица, 150 мушког нараштаја, 85 женског нараштаја, 105 мушке деце, 55 женске деце, 700 војника сокола и 180 морнара сокола. Поворка је стигла пред „Лужу”. У име соколства жупе Мостар Чедо Милић поздравио  је Дубровник. У име дубровачког соколства говорио је староста  др. Луко Дражић, за њим ваздухопловни капетан Никола Милетић.  После говора др. Љуба Леонтића у име дубровачке омладине откривена спомен плоча погинулим добровољцима Дубровчанима са натписом : „Вечна слава друговима Цветану Јобу, Божу Шишићу, Јосипу Димовићу, светлим узорима жртвовања ослобођењу и уједињењу југословенског народа – Дубровачка омладина –Видовдан 1923.” После откривања спомен-плоче соколи су са војском отишли пред споменик Ђива Франа Гундулића  где је говорио дон Нико Ђивановић. После говора положен је ловор венац. После подне одржана је јавна вежба. Прво је вежбало 105 мушке деце са заставицама; затим 55 женске деце у вежбама са  украшеним луковима;  140 мушког нараштаја у вежбама са дугим палицама и 85 женског нараштаја са вежбама са цветним луковима. Као посебну тачку извело је соколско друштво из Ђеновића Мурникову вежбу „Напреј”. После су наступали нараштајци и деца са справама. Завршетак вежбе биле су скупине у којима су наступила деца и нараштај целе жупе. У вече на Брсаљама приредило је Соколско друштво из Мостара академију; наступио је мушки нараштај са „Сибирском деветком”, женски нараштај са вежбом „Рој с венцим”. Други дан слета отпочео је са натјечајем чланова и чланица. После подне одржана је јавна вежба. Наступили су чланови са простим вежбама.Поске њих наступило је 700 војника у вежби са пушком. При изласку на слетиште, били су поздрављени клицањем „Живјела наша војска !” Иза војника наступило је 95 чланица, у вежбама у чуњевима; затим 180 морнара у вежбама са веслима. После њих су наступили војници из Плевља са Мурниковим вежбама, затим Соколи из Ђеновића са „Напреј”. После њих наступило је Соколско друштво из Корчуле са „Морешком”. По оцени писаца Споменице та тачка је била једна од најлепших. Затим су наступили чланови сокола Мостара и официри  у посебној тачки са коњима „Карусел”. Онда су наступила сва друштва на справама и скупинама, и тиме је била завршена јавна вежба. У вече на Брсаљама је свирала војна музика, а на Грацу публика се забављала са „Венецијанском ноћи” испод Граца, концертом музика и ватрометима (међу њима батерија са бубњарском ватром). Оба дана био је обилан и разноврстан буфет на слетишту и на Грацу. Дубровачки соколи су се са грађанством опростили 30. јуна 1923. са соколима Жупе, војском, морнарицом и гостима, учесницима II Соколског слета Соколске жупе „Мостар”.(8)

На Главној годишњој скупштини друштва 13. јануара 1924. изабрани су у Управу по списку који је предложио Бранко Хопе  старешина др. Луко Дражић, подстарешина  проф. Новак Буквић, начелник Анте Корчуланин, тајник Антоније Бенуси, благајник Франо Симони, прочелник културно-просветног одељења  дон Нико Ђивановић. Одборници : Нини Шутић (за соколску штампу), Филип Шпањол, Оскар Марчић, Вјекослав Качирек, Владимир Брдичка, Игњац Хоровић, Паво Планчић, Иво Красовац, Баро Крилетић. Заменици : Васо Пипер, Милан Бранђолица, Вилим Доршнер, Јово Спаначевић, Марко Руско, Тонко Тонковић. Изасланици за жупу : др. Луко Дражић и  проф. Новак Буквић. Изасланици за сабор :  др. Луко Дражић,  проф. Новак Буквић и  Антоније Бенуси. Седница „Дубровачког округа” жупе Мостар одржана је 8.4.1924. На њој су именовани прочелником округа  Анте Корчуланин и тајником  Баро Крилетић.

Поводом двадесетогодишњице смрти дубровачка друштва походила су гроб Антуна Фабриса 19. октобра 1924. Поворка је била предвођена од соколске фанфаре. У поворци су били соколска чета са барјаком, чета Орјуне са барјаком, Дубровачко Радничко Друштво и Српско Пјевачко Друштво „Слога” са барјацима. Између  барјака  „Слоге” и Радничког Друштва вођен је венац од свежег цвећа са српском и дубровачком врпцом, са натписом : Своме учитељу и вођи Антуну Фабрису харно  „Дубровачко Радничко Друштво” и Српско Пјевачко Друштво „Слога”. Поворка је стигла на гроб, где је већ било окупљено доста грађана. На гробу су говорили Антоније Вучетић, Вид Вукасовић и Новак Буквић, који је у име Радничког друштва и „Слоге” положио венац. Присутни су гологлави саслушали говоре и са трократним „Слава” одало пошту Фабрису. Дум Нико Ђивановић је одржао верски обред за покој душе Фабриса и дум Ивана Стојановића. Поворка се вратила у град предвођена корачницама соколске фанфаре. (9)

Kraljica Marija u konavoskoj nosnji

Соколско друштво Дубровник обележавало је сваке године успомену на борбе за ослобођење и уједињење. При преносу посмртних остатака кап. Филипа Хаџије, 10.8.1924. присуствовале су све категорије соколског друштва. Друштво је на мртвачки ковчег положило венац. Изасланство друштва на челу са старешином отпратило је ковчег до Оребића, родног места кап. Филипа Хаџије.  Изасланици соколског друштва присуствовали су прослави 50-тогодишњице „Дубровачког Радничког Друштва” и Српског Пјевачког Друштва „Слога” 28.9.1924. Приликом откривања споменика краљу Петру 1. децембра 1924. соколско друштво је учествовало корпоративно са свим категоријама и са музиком. На споменик је положило ловор-венац са натписом : „Неумрлом Соколу Краљу Петру – Соколско Друштво Дубровник”. Тада је први пут соколска музика свечано наступила. Пожртвованим радом др. Артура Крекића музика је настала од мале соколске фанфаре. Друштво је прославило 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија, коју је отворио говором Баро Крилетић. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је вешто од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића. Иза тога био је плес уз свирање војног оркестра. Певање и свирање соколске музике забављало је део публике који није плесао. Забава је потрајала до зоре.  (10)

На Бадњи дан 1925. војници дубровачког гарнизона са својом музиком уз пратњу соколског друштва са музиком и Орјуне пронели су преко града искићене бадњаке уз вијање барјака и радосно пуцање. Пред општинским домом командант места пуковник Пилетић честитао је окупљеној војсци божичну свечаност и одржао патритски говор. Након тога ухватили су се официри, соколи, омладина у коло, те су играли уз свирку музике. (11)

Соколи су  учествовали у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1)  Старатељство за плућне болеснике, 2)  подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5)  подмладак сокола.  Предузето је : 28 маја  а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка  у  природу и сађење дрвећа ; 30 маја  а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола,  подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање „О туберкулози у Дубровнику”  (др. Орлић), уз здравствени филм „Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао  подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (12)

Соколско друштво Дубровник приредило је 28.6.1925. Видовданску јавну вежбу. Први део програма био је : 1.Черне  „Што чутиш, Србине тужни”, симболичне просте вежбе, које је извео мушки нараштај; 2. Груборова „На освећеном Косову”, живе слике; 3. Груборова „Југославенска алегорија”, извео женски подмладак; 4. Херуц-Храниловић „Повијест Хрвата”, симболичне вежбе, које је извео мушки подмладак; 5. Груборова I Ритмичке вјежбе по народним мелодијама, извео женски подмладак; 6. Ковач „Из братског загрљаја”, симболичне просте вежбе, које су извели чланови. Други део : 7. Груборова „Ритмичке вјежбе по приморским напјевима : а)„Возила се по мору галија”, б) „Врбниче над морем”, извео је женски подмладак и женски нараштај; 8.Ковач Скупине, извео је мушки нараштај; 9. Груборова „Игра Амора”, терцет извео је женски подмладак; 10. Груборова II Ритмичке вјежбе по народним мелодијама, извео женски подмладак. Друштво је приредило излете 1925. у Мостар на жупни слет, на Корчулу и Требиње. Приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. Соколи су заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …) дочекали краља и краљицу. . Соколска почасна чета од 51 члана, 14 чланица, 6 нараштајаца, 30 нараштајки, 21 мушког детета и 32 женске деце,  дочекала је краљевски пар пред градским вратима  са соколским барјаком и музиком. Соколи су правили почасну стражу испред столне цркве, православне цркве, по подне пред Двором и увече пред хотелом Империјалом и паробродом „Карађорђем”. У име Соколског друштва Дубровник посетили су у Двору краља старешина др. Луко Дражић, тајник Антоније Бенуси и начелница Милена Груборова. Краљ се са њима руковао и  интересовао за бројно стање Сокола и њихово суделовање на слетовима.  На сва питања одговорио му је старешина др. Луко Дражић. (13)

Lopud

На Главној годишњој скупштини соколског друштва одржаној 24. јануара 1926. изабрана је управа. У Управи били су : Староста др. Луко Дражић, подстароста Нино Шутић, начелник Анте Корчуланин, начелница Милена Груборова, прочелник културно просвј. секције дон Нико Ђивановић, тајник Влахо Лучић, записничар Бранко Хопе, благајник Људевит Таишер, зам. благ. Нино Шутић, господар и оружар Игнац Хоровић. Одборници Франо Вајда,  др.Артур Крекић, Новак Буквић, Антоније Бенуси и Воја Милишић. Ревизори Красовац и Андрић. (14) Поводом смрти др. Јована Цвијића одржан је помен 30. 1. 1927. У име Дубровачког ученог друштва „Св. Влахо” Јорјо Тадић одржао је предавање у Соколани о животу и раду дра Јована Цвијића. Затим је члан сокола Михо Кусијановић говорио о Цвијићеву југословенству. На парастосу у православној цркви суделовали су представници сокола. Соколска академија приређена је 2.2.1927. (на Канделору) На програму су били : 1.оркестар војне музике је свирао Соколски корачницу; 2. женски нараштај је извео „Ритмичке игре по народним мелодијама” од М. Груборове; 3. Соколи и питомци Поморске Војне Академије извели су вежбе на пречки; 4.  оркестар војне музике је свирао увертиру оп. „Оберон”; 5.мушки нараштај је извео Скупине; 6. П. Крстоношић : „Тражи зета племића”. Комедију у 1 чину, извели су чланови Соколске Позоришне Дружине : Ринка Јеричевић, Бранко Хопе, Рафаел Тревен, Иво Пеко, Урош Ковачић, Миро Рибичић, Драгутин Бетнер и Свето Пејовић; 7. оркестар војне музике је свирао Синфонију из оп. „Мињон”. После програма академије био је плес. Скупштина делегата жупе „Алекса Шантић” одржана је 6.марта 1927.  Староста жупе Чеда Милић говорио је о задацима Соколства у националној држави и о раду за опше циљеве Славенства. Приликом скупштине одржан је  „Соколски дан у Дубровнику”. Поворка сокола са соколском музиком кренула је до Гундулићевог споменика, а затим до спомен плоче погинулим Дубровчанима омладинцима-добровољцима, да положи ловор-вјенце и „прослави њихову мисао, коју је наше Соколство прихватило и високо истакло.” Пред овим споменицима говорили су  Чеда Милић, др. Павао Занки, Гавро Милошевић, Антун Бартуловић и Чедомир М. Шкекић. У вече приређена је свечана академија. (15)

Соколско друштво Дубровник отворило је од 1. априла 1927. музичку школу. Школом је управљао члан сокола Марко Радисављевић, капелник војне музике. (16) Нараштајски слет жупе одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника.  На слету су учествовали : 96 из мушке наставне школе, 60 из женске наставне школе, 296 из грађанске мушке школе и ниже гимназије и 268 из грађанске женске школе, препарандије и гимназије. Слетска такмичења била су првог дана слета. Главни слетски дан био је 3. јуна 1928. Соколској поворци су се од Гружа прикључиле све месне школе са својим наставницима. Чете соколске и школске младости ступале су уз пратњу војне музике и соколских музика из Дубровника и Метковића. Било их је у поворци преко 1.500. Прекрили су Плацу Краља Петра. Пред плочом омладинцима-добровољцима пуковник Мирослав Пилетић, подстарешина Соколског друштва Дубровник и председник „Народне Одбране”, поздравио је соколску младост. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима. Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорио је старјешина жупе, Чеда Милић и Ј. Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати. После подне одржана је јавна вежба на пространом стадиону на Лападу. Пред преко 4.000 гледалаца изведене су соколске вежбе. Наступило је око 1.000 вежбача. Наступила су и чехословачка школска женска и мушка деца из Државног опоравилишта у Лападу. Приликом слета Соколско друштво Дубровник  приредило је изложбу фотографија у Официрском Дому. У једном одељењу биле су  фотографије истакнутих соколских радника, првих наступа, успомене на соколске приредбе и слетове, све у вези са соколским радом у Дубровнику. У другом одељењу биле су слике снимљене од фото-секције Соколског друштва у Дубровнику. Дубровачки соколи учествовали су 13.11.1928. са 139 чланова и соколском музиком на прослави 10-годишњице уласка Српске војске у Дубровник, открићу спомен-плоче у градским вратима и развијању нове добровољачке заставе. Друштво је учествовало 28.11.1928. у цркви Светог Влаха при задушницама за Јована Ђају. У вече је у Српском Пјевачком Друштву „Слога” одржана комеморација Јовану Ђаји, који се из Дубровника преселио у Србију, у политичком животу предратне Србије играо важну улогу као министар просвете и унутрашњих дела, и као новинар. На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. учествовало је 149 чланова свих категорија са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану . Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави. Соколско Друштво. 1928”. Друштво је основало „Соколски музеј”. У Управном одбору музеја били су Антоније Бенуси  и Д. Ника Ђивановића. Музеју су даровали експонате Антоније Бенуси, Кристо П. Доминковић и Воја Милишић. Соколска дилетантска секција извела  је на соколској академији 2. децембра 1928. Војновићев I чин „Лазарева Васкрсења”. Друштво је телеграфски замолило болесног Ива конта Војновића у Београду, да дозволи приказивање комада. Он је телеграфисао : „Дозвољујем врло радо да се прикаже моје „Лазарево Ускрснуће” под врсним водством Божа Бубала, ослободивши представу од свих тантиема. Сретни били и сретно успјели. Желим мојим Соколима и Дубровнику – Иво Војновић”. По извршеној академији друштво је послало телеграм Војновићу у Београд : „Са врло успјеле академије раздрагани „Лазаровим Васкрсењем” заносно поздрављамо ауктора, желећи Вам сваку срећу и скори повратак у нашу Дубраву. – Соколско друштво”. Божидар Бубало био је прочелник соколске позоришне секције а Александар Тупалов режисер. Три актовке секција је одиграла 13. јануара 1929. : 1. „Изборна туберкулоза” од Ј. Девића; 2. „Жена и лупеж” од А. Аверченка у преводу Боже Бубала;  3. „Нос”. Играли су Злата Палчок, Невенка Ковачић, Ринка Јеричевић, Милка Матекало, Никица Таљеран, Бранко Хопе, Благоје Самарџић, Миро Рибичић, Вељко Маричић, Александар Тупалов, Владо Катавић, Перо Богдан и Нинко Матијевић. Секција је 17. фебруара 1929. одиграла а
ктовке : 1.„Зимски капут” од П. Петровића, 2. „Провалник” од Ђ. Прејца. 3. „Аналфабета” од Бранислава Нушића. Играли су Мари Осмак, Ринка Јеричевић, Никица Таљеран, Божидар Бубало,  Бранко Хопе,  Вељко Маричић, Миро Рибичић, Благоје Самарџић, и Александар Тупалов. Соколска Позоришна секција је 13. октобра 1929. наступила на новој позорници изграђеној по нацртима сокола инж. Владимира Белајева. Играли су комедију у три чина „Чвор” од Пеције Петровића. Пре представе, прочелник секције Бубало говорио је  о животу и раду Пеције Петровића. Добротвори су помагали Соколско друштво Дубровник.  Велики жупан др. Антун Перковић даровао је библиотеци друштва „Ратни Албум 1914-1918” и још неколико књига. Велики жупан Душан Поповић даровао је библиотеци још неколико књига. Илија И. Нардели, општински благајник, даровао је 500 књига, већином позоришног садржаја и много прибора за Позоришну секцију. Остали дароватељи били су Књижара „Јадран” Дубровник 40 књига. Воја Милишић 40 књига. Чедо Тошовић 3 књиге. Воја Милишић даровао је друштву слику Гаврила Принципа. Чедо Милић, жупски старешина, слику Бањалучког процеса 1916. када су осуђена 46 истакнутих националних радника, већином соколи из Босне. Сам дародаватељ  Чедо Милић био је на процесу осуђен смртном казном на вешалима. Истакнути национални радник Мигуел Михановић из Буенос Аиреса био је доживотни члан и добротвор друштва. Од свог доласка  1922. у Дубровник Михановић је сваке године новчано помагао друштво. На Главној годишњој скупштини одржаној 20. јануара 1929. староста Нико Шутић је пре преласка на дневни ред говорећи о стању  у земљи и увођењу диктатуре : „ … Нама соколима била је намијењена тешка задача, да останемо између двије ватре и ради тога што смо остали вјерни традицијама соколског братства  и  једнакоправности, били смо сматрани као нека несавремена секта, која служи нећему што не постоји. … Ово мора да нам улије још већу вољу да устрајемо и да никад не сустанемо на једино исправном и спасоносном путу, којим смо се од нашег постанка запутили.” (17)

Pansion Kupari

За Соколско друштво Дубровник 1929. је била „Јубиларна година”, током које је  одржан низ приредби почев од академије на ускрсни понедељак 1 априла 1929, а завршен са Децембарском академијом. На Ускрс  31. марта 1929. у вече 11 топовских хитаца најавило је Дубровнику и околини да почиње Соколска  „Јубиларна година”. Спонза је била окићена  тробојкама и мноштвом сијалица, које су у ноћи још више истицале лепоту Соколане. Поворка од 198 чланова свих соколских категорија са музиком на челу и лампионима кренула је из соколане низ Плацу краља Петра, до стана др. Мелка Чингрије. Др. Луко Дражић истакао је његове заслуге за Соколство. После тога поворка је кренула до стана др. Миће Мићића, градоначелника. Њега је поздравио Нико Шутић. Поворка се затим зауставила на „Шеталишту Краља Александра” где је командант места поздравио др. Луку Дражића и  Ника Шутића. Пред општином маса света очекивала је соколе. Ту је  др. Миће Мићић, у име општине поздравио соколе одушевљеним говором. На Ускршњи понедељак соколска је музика приредила будницу. Обишла је град и предграђе свирајући. Приредила је на  Плаци краља Петра концерт славенских комада и маршева. У вече приређена је академија са игранком у Соколани. Старешина Нико Шутић у свом говору истакао је заједнички рад Српског и Хрватског сокола, заједничке патње и страдања.Сетио се и умрлих сокола међу којима је истакао Васа Милишића, Милана Срзентића, Божа Шишића,  др. Јосипа Димовића, Ђилда Јоба и остале чија ће имена вјечно сјати у историји дубровачког Соколства. Свој говор завршио је : „ Поносни смо, што смо кроз цијело ово вријеме од два и пол деценија увијек ишли одређеним смером братства,једнакости и братске слоге. Какви смо били у почетку, једнаким мислима прожети,устрајали смо, кроз за Соколство тешку предратну и још тежу ратну периоду, и такви смо и остали данас. Први смо напустили племенску тјесногрудност и чврсто пригрлили идеално Југословенство, које нас води к ширем Словенству, соколском Свеславенству”. Позоришна секција одиграла је 7. априла 1929. „Ни часак мира” од И. Мјасницког у преводу прочелника Божидара Бубала.  „Јубиларна Соколска Вечера” одржана је 27.4.1929. на којој су узели учешћа представници војске и морнарице, Велики жупан, градоначелник и други, и преко 200 угледних сокола и соколица, међу којима је било неколико оснивача и старих предратних соколских радника. У свом говору  Нико Шутић истакао је рад соколских раденика, нарочито  „Старе гарде”. Велики жупан др. Антун Перковић захвалио се Ники Шутићу. Говорили су Душан М. Недељковић, др. Миће Мићић, Карло Черни, Милена Груборова, Јаша Милославић и Вељко Маричић. (18)

Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено.  Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдаћно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Груборовој. Соколи соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад фото-секције. Соколи су приредили излет у Стон 2.6.1929. са 161 чланом свих друштвених категорија и Соколском музиком. Истог дана Соколско друштво Метковић приредило је излет у Стон. На обали соколе из Дубровника дочекала је стоњска омладина  и Соколско друштво из Метковића са својом музиком, поклицима краљу, Соколству и Југославији. На обали ћерка апотекара Нада Матичевић поздравила је соколе говором и предала киту цвећа старешини Нику Шутићу. Са балкона општине соколе је поздравио начелник Нико Бушко, а у име сокола одговорио му је др. Мато Кошћина из Метковића. Приређена је јавна вежба, а након вежбе соколске музике из Метковића и Дубровника приредиле су концерт народних комада. Растанак је био дирљив. Соколско друштво Дубровник приредило је у склопу јубилеја 25. годишњице свог оснивања 9. 6. 1929. „Нараштајски дан”. Све су организовали нараштајци под надзором старијих. Одржане су утакмице на Грушком пољу, нараштајска поворка обишла је Дубровник,  у три сата поподне био је излет деце и нараштаја на Локрум. Соколско друштво Дубровник приредило је са 136 чланова свих категорија са музиком излет на Лопуд. На доласку и поласку друштво је са музиком на челу поздравило општину и начелника Ника Зеца. Јавна вежба је побудила пажњу Лопуђана и странаца.  Видовдан је прослављен јавном вежбом на Грушком пољу 30.6.1929. уз суделовање војске и морнарице. Учествовао је 151 члан  свих категорија са музиком. Прослава Првог децембра била је закључна свечаност јубиларне прославе двадесетпетогодишњице рада Соколског друштва Дубровник. Свечаност је почела 30. новембра 1929. Соколски нараштајци и нараштајке походили су гробове преминулих сокола и националних радника. Окитили су цвећем гробове Ива Војновића, Томе Пољака, Милоша Маржана, Антуна Фабриса, Милована Глишића, Уроша Тројановића, Ђилда Јоба и Паска Јоба. Положили су цвеће и на Гундулићев споменик. У вече приређена је свечана академија са игранком. Наступиле су све категорије сокола (132 члана) са музиком и питомци Поморске Војне Академије. Првог децембра била је свечана заклетва нових чланова. Приређена је велика поворка градом са музиком на челу. У поворци је учествовало 185 чланова свих категорија. Поворка се зауставила пред Гундулићевим спомеником и пред плочом палим добровољцима и положила венце. Овим је завршена прослава јубиларне 25-годишњице  опстанка Соколског друштва у Дубровнику. Грађанство је на свим приредбама показало особито одушевљење  за Соколско друштво у Дубровнику.  (19)

Тридесетих година 20 века дошло је до омасовљења соколских друштава и оснивања  нових соколских сеоских чета. Држава је у том периоду пружала материјалну и моралну подршку соколима. На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значају села : „Кроз све мучне периоде наше историје, село је било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развијања у будућности.”(20)  Соколско друштво Дубровник радило је као матично друштво на оснивању нових соколских сеоских чета.  У сеоским четама Соколског друштва Дубровник било је чланова : Бабино Поље 176 члана (основано 1933), Ћилипи 109 чланова (1931), Ђуринићи-Молунат 40 чланова (1931), Говеђани 47 чланова (1933),  Комолац 58 чланова (1933), Корита (Мљет) 31 члан (1933), Мандаљена (Доња Жупа) 45 чланова (1931), Мокошице 62 члана (1930),  Мравинци 39 чланова (1933) ,Мрцине 25 чланова (1933), Орашац 74 члана (1931), Плат-Солине 36 члана (1933), Плочице 86 члана (1931), Пострање (Горња Жупа) 69 чланова (1931), Слано 49 члана (1933), Суђурађ  101 члан (1933), Витаљина  55 члана (1931),  Затон 89 чланова (1931). Соколско Друштво Дубровник имало је 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаја и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаја и 201 деце. У чети Доња жупа основана је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга која је требала да  свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно водство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа.  Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију.(21)

Соколи су настојали да изграде соколске домове као центар културног живота у селу. Хрватска штампа доносила је чланке који су критиковали соколе, а писци чланака су се потписивали као С.Т. Сељак или Жупљанин.  У листу ,,Дубрава” објавили су чланак једног сељака из околине Дубровника у коме се истиче : ,, … Данас је на селу и учитељу и начелнику, па чак и некојем жупнику … прва брига, да се подигне који дом за гимнастику, све то на терет јадног села и сељачких жуљева, а за школу мало се даје. … Догађа се чак и то, ако је ђак добар и добро учи читати, писати и рачунати, али ако није добар акробата на пречки, да добива други ред.” И ако се у чланку нигде не спомињу соколи, није тешко закључити да се ради о њима. Банска управа Зетске бановине на Цетињу решила је 4. 11. 1935. да раздели сељацима саднице воћа у пола цене, за седмицу садње воћа. Своју одлуку је расписала као хитну среским начелништвима, а они општинама и соколским четама.  У листу „Дубрава” писац чланка се жалио да док је Соколска чета у Млинима била обавештена, сељаци нису добили никакво обавештење. Чувши за ту поделу неки су се обраћали свом сеоском главару, да ли има  и за сељаке, али је овај 27. 11.1935. добио глас од општине, да је од 1 до 8.12.1935. недеља садње воћа, и да се саднице добијају из Банских расадника. Од сељака се нико није користио садницама. (22)

Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференцији од 17 новембра 1932, и њезиним објављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама  8 јануара 1933. дошло је до отвореног сукоба. Док је део свештеника подржао соколе, делу свештеника  повезаних са хрватским сепаратистима посланица је била повод за обрачун са соколима. Кад је дубровачки бискуп Царевић одбио да благослови 8 застава сеоских соколских чета из дубровачке околине, благословио их је на которском вјежбалишту, уз огромно учешће народа, 4.6.1933. бискуп др. Франо Ућелини Тица. Том приликом изјавио је : „Браћо и сестре, драги моји Соколи, ми смо, ето, благословили ове соколске заставе што претстављају љубав, занос, верност према нашој домовини Југославији. … На вашим соколским заставама усађена је љубав према домовини и Краљу своме. И ви сте спремни допринети сваку жртву за Краља и отаџбину. Драги моји Соколи, наша домовина желила је увек мир. Словенски народи били су увек мирољубиви, али ако би нас ко, по несрећи напао, наши Соколи са својим заставама учинили би своју дужност, јер би они уз нашу прослављену војску постали несаломљив зид притив сваке непријатељске опасности. … ” . (23) У листу „Дубровачка трибуна” 1933. у чланку „Поп Дукај и мађар Салкај, воде крижарску војну … “ истакнуто је : У послиједње вријеме јављено је из наших околних села неколико испада за које је утврђено да су им ауктори крижари и њихови часни вође”. Жупнику Дон Карлу Дукају сметао је рад Миловчића који је организовао прву соколску чету у Ошљу. На дан Св.Петра и Павла, поп Дукај је одржао проповјед пуну алузија на соколство и његове пионире, приказујући их као противнике цркве и вјере. Исте вечери састао се Миловчић у једном друштвеном локалу са тамошњом учитељицом, разговарајући о соколској организацији. Жупник Дукај упао је у локал вичући и псујући Миловчића са разним погрдним речима. Поп Дукај се бранио да он није напао соколство као такво, него само непријатеље цркве. После кратког објашњења Дукај је Миловчића ударио шаком у лице. Када је Миловчић хтео да реагује, жупнику је прискочио у помоћ његов зет Мађар Ференц Салкај. Заједнички су напали Миловчића и тешко га повредили, тако да је исте вечери морао да иде у бановинску болницу у Дубровнику гдје му је указана потребна помоћ. (24)

atentat-na-kralja-Aleksandra2-e1349788372802-1024x755

Соколе у Дубровнику је тешко погодило убиство краља Александра 1934. Соколско друштво Дубровник је сваке године до Априлског рата обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра. На комеморацијама учествовала су дубровачка национална друштва и грађанство. У великој сали Соколског дома (Спонза) одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су : песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације : поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице. Певање гуслара Вуковића снимано је на грамофонске плоче, два пута за филм, учествовао је у филму „Легенда Опленца”.(25) Соколско друштво Дубровник одредило је 9 октобар, дан убиства краља Александра као дан соколског поста, те је својим члановима упутило распис да тог дана од уштеде постом помогну своје соколско удружење. (26) Лист Срба католика „Дубровник” саопштио је 8. октобра 1938. да ће као и ранијих година приком комеморације краљу Александру у соколском друштву од 7 сати пре подне па до 19 сати, читати одломци из живота краља. После тога следила је комеморација на коју су позвани целокупно чланство и грађанство. По завршеној комеморацији дежурни члан примао је прилоге соколског поста. (27)

Дубровачки бискуп др. Јосип Марија Царевић организовао је  марта 1935. Духовни концерт у катедрали у Дубровнику ради прибављања средстава за помоћ сиромашнима и незапосленима. Бискуп Царевић позвао је само део друштава из Дубровника на  сарадњу. Углавном католичка и хрватска друштва.  Национална друштва одржала су састанак 7. марта 1935. у Соколани. Проглас који је упућен грађанству као протест што и та друштва нијесу позвана да суделују у акцији за сиромашне и незапослене потписали су : Југословенско Муслиманско друштво „Препород”, Пододбор друштва „Кнегиња Зорка”, Савез ратних добровољаца, Удружење резервних официра, Удружење „Чуваћемо Југославију”, Дубровачко Српско пјевачко друштво „Слога”, Дубровачко радничко друштво, Обласни одбор народне обране, Соколско друштво, Удружење четника, Удружење ратних инвалида, Добровољна ватрогасна чета, О.Н.О. „Нова Југославија”. (28) Са католичким свештеницима вођени су и судски спорови. Октобра 1938. завршена је парница пред дубровачким окружним судом започета  пре скоро три године на основу тужбе дон Анте Глумца, жупника на Колочепу против истакнутог сокола на острву  Колочепу Мате Јуретића. Због једног разговора у којем је критикован рад жупника као противан кршћанским начелима покренута је оптужница за увреду и клевету. На првом суђењу пред среским судом Јуретић је осуђен, али је Окружни суд уважио призив Јуретића и вратио предмет првом суду на поновно суђење. У листу Дубровник” истакнуто је : Поводом тога извјесни партијски листови расписали су се на дуго и широко о овом случају харангирајући против Јуретића на начин који одувијек преставља посластицу за пастирско правовјерно стадо и који се нарочито истиче у јасним намјерама денунцирања (Јуретић је поштар у Колочепу). Коначно ствар је и по други пут дошла пред Окружни као призивни Суд, који је Јуретића ослободио оптужбе не налазећи довољно сигурности у исказима свједока који су се истакли као противници Јуретића и који су тврдили да су пролазећи у ходу чули читави разговор који је вођен, стојећи на једном мјесту, од групе у којој се је налазио Јуретић”. Дон Глумац осуђен је на исплату парничних трошкова у износу од 1.100 динара. Јуретића је бранио  др Стојковић. (29)

     Одржана је у Мостару 1935. конференција ССКЈ посвећена соколским четама у којој су учествовали представници свих жупа из Југославије, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза сокола.  На конференцији је утврђен став да су чете једнаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течајеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Такође пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секција и хорова. Соколско друштво Дубровник приредило је 1936. излет у Мокошицу на Спасово, крсно име мештана Мокошице. У листу „Дубровник” о томе : „излет, који је онако триумфално и братски од родољубивих Мокошичана дочекан, а забава је прошла у најбољем реду, слози и љубави, макар су неки завиђењаци хтјели то да омету.” Јануара 1937. одржана је у Млинима забава соколске чете. Забава је одржана у просторијама Гоге, била је посећена и одржала се до 4 сата ујутро. (30)

Trg kralja Petra u Dubrovniku

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. одлучено да се уведе Соколска Петрова Петољетка, која је требало да траје пет година, до пунолетства краља Петра II. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој Петољетки и  одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко-заветник. Завете су потписивали чланови, нараштајци па чак и деца. Понесени заветним одушевљењем Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте, мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима, одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима Југославије, нарочито на селу. (31)

У извештајима за скупштину Соколског друштва Дубровник, одржану 28. фебруара 1937. истакнуто је : „Показали су труд и преданост оних који су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток  и обављали један важан народни и соколски посао.” Изабран је посебан одбор за извођење Петрове петољетке. У управном одбору  Соколског друштва Дубровник 1937. били су : старешина Нико Шутић; I заменик стар. др. Звонко Стојковић; II зам. стар. др. Симони Кузма; III зам. Стар. Фишер Венци; тајник Ловро Лучић;  начелник Петаус Франо; начелница Марија Мозетић; прочелник (за Петрову петољетку) Влахо Лучић, благајник Антун Корчуланин; Референт за чете Мато Лучић; Одборници : Мартин Кресина, Катја Перишић, Гојко Ћурић, Стијепо Кметовић, Кнежевић Милан, инг. Влад Бјелајев, Кристо Браило, Нанде Ковачић, Проспер Матијевић, Никола Милош, Новак Буквић, Марија Котларић, Душан Рајачић, Јозо Лујак, Шпиро Димитровић, Стеван Зечевић, Миливој Ћурлица, Иво Шарић, Војо Милишић, Фехим Ефендић и Јаков Гусев. Ревизори : Вицко Липановић, Круно Корлает, Кристо Доминковић, Мирко Бакочевић,   Динко Плањар. Часни суд : Светозар Барбић, Иво кап. Хаџија, Шимун Бурић, Јово  Шкеро и Никола Крекић.  У  просторијама сокола у Спонзи одржаване су  приредбе и предавања.  Друштво је имало своју књижницу и позоришну дилетантску секцију. (32)  Соколско друштво  Дубровник позвало је грађане  плакатима  на  позоришну представу „Покондирена тиква” 30. 4. 1933.  Предњачки збор дубровачког Сокола приредио је новембра 1938. дјечју забаву. Цео програм извела су дјеца. Дјечја музика, дјечји хор, мала Луле, кројачице и мала Дубравка као и остали учесници и учеснице програма били су изненађење за публику. Лист „Дубровник” је најавио да ће Позоришни отсјек Соколског друштва 21. маја 1939. давати две актовке од Нушића : „Под старост” и „Књижица” и скеч од Аверченка „Скандал у кући Букиних”. (33)

Правила Соколске Петрове Петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват)  8. августа 1937. године. У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, у издању Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. Био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, … „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство”.  Свака соколска јединица морала је да има своју соколску читаоницу и књижницу. Циљ предавања био је да се и грађанство изван соколских редова задобије за рад на извршењу С.П.П. Од сокола се тражило : „Лични и непрекидни рад на познавању соколске књижевности и народних умотворина, обичаја и живота на селу, као животворних извора народног духа и жаришта за сва соколска стремљења;” Између осталог: „Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као: посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” Наводи се : „Стога сваки који се заветује мора свих пет година рада, да да максимум корисног дејства да задатак потпуно, тачно и на време изврши”. (34)

На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки  изврше хумана дјела заветовали  су се : 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Х.П.Д. ,,Орјен” настојаће да уреди путеве и подигне планински дом; 3) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 4) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 5) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу;  6) Ш.К. Грађански и Ш.К. Велебит одиграће утакмице и приход одредити за фонд Петрове Петољетке; 7) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу  „Брат је мио које вјере био”; 8) Јеврејска вјероисповиједна општина ће за време петолетке сваке године на 9 октобра одјенути 5 сиромашних ђака сокола. То је и урадила 1937.; 9)  „Нова  Југославија” засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II”. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће  подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. Грађани су давали прилоге за подизање соколских домова. (35) У вези са примљеним радом на  Соколској Петровој Петољетки Соколско друштво у Дубровнику приредило је 12. јуна 1938. свој први мобилизациони збор. На збор су се морали одазвати сви припадници сокола без обзира на године старости. Наступ на збору био је у грађанском оделу а музика је била у свечаним одорама. (36)

Povorka Dubrovcana na dan pogreba kralja Aleksandra

Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен-плочу соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. У Дубровнику је свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења 1938. Поред националних друштава суделовале су све соколске чете из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села.  Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. Због невремена стотину излетника са Мљета није могло да дође.  После благодарења и свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије” и соколских чета са заставама откривена је свечано спомен-плоча стрељаним соколима. Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен-плоче. После тога  положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. Соколи су увече одржали у Соколани (Спонза)  Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (37)

У листу „Дубровник” у чланку „Жалосно али истинито” истиче се да је соколска чета Ћилипи посетила 1937. године соколску чету у Дражином Долу код Требиња. Чета из Ћилипа приказала је позоришни комад „Јазавац пред судом”. Католички свештеник је осудио речима: „Ишли су у туђи крај, гдје живе само православни, ради чега их са овога мјеста осуђујем”. Лист „Дубровник” је донео допис из Пострања у жупи дубровачкој о пароху дон Михи Арбулићу из Конавала: „Али уз то није заборавио што смо нас неколико прије тога пошли у посјете нашој једнокрвној браћи у Херцеговини, … Готово да, због тога, на нас удари анатему, … а данас је заиста „Богу плакати” кад неки мјеште љубави проповједају кршћанску мржњу.” Дон Михо Арбулић, жупник у Мандаљени био је осуђен на глобу од 500 динара 1935. јер је изазивао раздор у народу, наговарајући чланове Сеоске благајне у Жупи да не уступе просторије Соколу. (38)

Са јачањем активности хрватских сепаратиста за соколе су верски и национални сукоби постајали све значајнији. У Календару за соколско село „Соколска њива” за 1937. објављено је писмо Пера Скурића, члана соколске чете из Ћилипа о његовом схватању односа Срба и Хрвата: „ … Ми сељаци полазимо од својих села, гдје у заједници живе и Срби и Хрвати све три вјере. Ми у селу не гледамо је ли наш комшија Србин или Хрват, је ли ове или оне вјере. Ми гледамо нешто друго. Ми гледамо је ли наш комшија на свом мјесту или није. Ми сељаци познамо само поштене или непоштене људе, праведне или неправедне, штетне или корисне. Према томе, ми одређујемо хоћемо ли се дружити с њима или не. Сви ми имамо  једне те исте бриге и невоље које нас тиште. Сви ми с муком и знојем лица свог обрађујемо своје земље. … Исти рад, исте бриге, иста жалост, а и исто весеље нас је здружило и сјединило. За нас сељаке Соколе јасно је, да су вањски знаци српства и хрватства споредни. Главно је оно без чега нема ни српства ни хрватства ни југославенства, а то је правда и поштење. Народ је давно рекао: ,,Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје”.  Ми сељаци Соколи, који живимо по духу наших предака и вјери наших отаца, која нас учи без разлике којој вјери припадамо, да су сви људи браћа а Бог да нам је отац, живимо и радимо по тим законима братски, сложно и у љубави. … Ако има међу нама неких неспоразума, не потичу они од нас сељака, него су дошли са стране. Накалемили су их у селу они који немају у срцу своме правде и љубави. Они су сијачи мржње, они сију трње и бацају отров у срце наше. Рђаво им је сјеме и не може донијети добар плод. Ко  мржњом сије мржњом ће му се и вратити. … Никад ни једно дјело које се основало на мржњи и неправди није успјело ни донијело добре плодове. Без љубави нема правде, а без правде  нема ни слободе ни јединства. Дужност је свих нас Сокола да не слушамо лажне пророке који нам проповиједају мржњу. Слушајмо праве и истинске родољубе који нам проповиједају љубав и братску слогу. — Они нас воде оним путем којим смо ми сељаци вазда ишли.  … Стога смо ми без приговора и поговора за слогу и јединство народно, трпељивост и међусобну љубав.” (39)

Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. Старешинство дубровачког соколског друштва закључило је да је соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. Мачековци су све припаднике сеоских соколских чета проглашавали четницима. У жупи Мостар, тврђави сеоског соколства, и поред сукоба са припадницима ХСС, соколски рад се захваљујући Соколској Петровој Петогодишњици појачавао. Соколско друштво Блато, из жупе Мостар, јављало је М. Стојадиновићу о врло тешким политичким приликама у којима друштво ради и живи, али поред тога рад није у застоју „јер смо подигли соколски дом и обновили соколску музику”. Припадници ХСС су се окомили на радне акције везане за Соколску Петрову Петогодишњицу. Соколско друштво Метковић „вршећи свој колективни завет у времену соколске петолетнице” приступило је пошумљавању голети засађивањем соколског „Петровог гаја” борићима: „Суделовањем својих чланова, најугледнијих метковићевих грађана и њихових породица засађено је 200 борића. Међутим, ускоро након тога сав наш труд био је уништен. Борови су напросто погуљени”. Поводом масовних антисоколских иступа Чедо Милић упутио је старешинама соколских друштава окружницу, позивајући их на договор у Мостар 26.1.1938. ради покретања заједничке акције свих сокола против постојећег терора присталица ХСС. Пошто државне власти нису узимале соколе у заштиту у хрватским бановинама и приморском делу зетске бановине многе соколске јединице су захтевале да им Савез дозволи да се саме боре и бране. Међутим, Савезна управа је захтевала потпуну примену соколске дисциплине. (40)

Spomenik kralja Petra na Pilama u Dubrovniku

Ради припреме за одбрану земље Савез сокола је организовао стрељачке секције у друштвима и четама. Због Судетске кризе 1938. убрзано је  оснивање стрељачких одсека.  У свом чланку  „Стрељачка секција” лист  „Дубровник”  истакао је да је  управни одбор Соколског друштва у  Дубровнику  основао 1938. своју стрељачку секцију да би  удовољио жељи млађег и старијег чланства. Мајор Кнежевић  преузео је водство ове секције. Били су предвиђени  излети и наградна такмичења. Лист  „Дубровник” пренео је вест  да ће рад стрељачке секције Соколског друштва Дубровник започети 16 октобра 1938. (41) Соколско друштво Дубровник приредило је 20. августа 1939. са бродом „Цавтат” излет у Мокошицу. Соколска чета Мокошица била је закорачила у десету годину свога агилног рада. У листу „Дубровник” о излету : „При помолу брода одјекнули су поздравни топовски хитци са обале, а чланство чете и остали народ причекали су на обали. Постројени прошли смо уз свирање музике селом, које је било искићено југословенским тробојкама, зауставили се на вјежбалишту, гдје је сакупљене соколе и народ поздравио … старјешина Нико Шутић, а истодобно је извршена почаст застави и отсвирана народна химна. Прије почетка вјежбе приређена је наградна веслачка утакмица, којој је судјеловало пет чамаца чланова соколске чете Мокошица, а након тога је слиједила јавна вежба и народна кола. На одласку слегло се на обалу цијело село и одушевљеним поклицима, пјевањем и пуцањем заносно поздравило наше соколе ..”. (42)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  је  одвојен  од  Зетске  бановине  и   додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској користио власт за  обрачун са Југословенским националистима, Србима и Соколима. Хрватским сепаратистима соколи су били  сметња у остварењу њихових циљева.  Лист „Дубровник” пренео  је 1939. писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест” да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (43) У соколском дому у Жупи дубровачкој у коме су становали привремено позвани у војску по писању листа „Дубровник” : „неки зликовци намјестише једну топовску чауру напуњену екразитом, заливену цементом и провиђењу са упаљачем, фитиљом. Срећом да су војници, који су ту у Соколском дому, открили тај атентат и осујетили га, али до сада, колико знамо, нијесу пронађени зликовци.” Хајку на соколске домове подстицала је штампа, нарочито клерикална. У „Дубровнику” се истицало : „објављује такове написе, који индиректно подстичу неодговорне елементе да протузаконито посижу за сокол. имовином, па тиме сами сеју неред и незаконитост, ” (44) Хајка хрватске штампе и напади нису сломили соколе. На подстицај из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан је 16. децембра 1939. „јавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акције” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа које су битне за чување и одржавање народног јединства”. (45) О свему што се дешавало соколи су обавештавали „Соколски гласник”, лист Савеза Сокола, који је излазио у Београду. У чланку „Имали прогона у Бановини Хрватскoј“ у „Соколском гласнику” наводи се : „Прошлих дана је Министарство пошта отказало службу, … свима уговорним поштарима у срезу Дубровачком, који су чланови Сокола. Отказана је служба поштарима у селима Марановићи, Лука Шипањска, Колочеп, Тополо и Орашац, а изгледа да ће бити отказано и ономе у Затону. Сви ти поштари су најсавесније вршили своју дужност, али господин министар пошта им отказује само зато што су Соколи, и што тако траже локални партијски совјети.” (присталице Х.С.С.) „Да је то тачно, најбоље доказује чињеница, што су ти  локални совјети били обавештени о отказу пре но шту је односним поштарима стигао званични акт, а што су они тријумфално разгласили по целом срезу, као „победу”.” (46) У чланку „Пишу нам из Дубровника“ у „Соколском гласнику” истиче се  : „Након многобројних отпуштања соколских чланова и Jугословена из дубровачке општине, 13. марта су дошле наред нове жртве, па су из службе градског поглаварства отпуштени инжињер Joзо Дражић, стални чиновник са 9 и по година службе; Миливој Чурлица, стални чиновник, са исто толико година службе; Иво Премић, стројар водовода, са 8 година службе; и Иво Лабаш, чувар болнице, са 5 година службе. Jeдини разлог њиховог отпуштања је, што су чланови Сокола. Oтпуштен је такођер и Андро Жиле, чиновник благајне, са 8 година службе, зато што је Југословен. – Читава трезвена и честита јавност је огорчена због ових срамотних прогонстава “. (47)

У последњем броју „Дубровника“ пред Априлски рат, штампан је поздрав који су упутили Соколи Дубровника и околине младом Краљу : „ и најсветији завјет да ћемо са пјесмом на уснама хрлити у бој за част младога Краља а за слободу, величину и независност Југославенске Отаџбине.“ (48)

После Априлског рата 1941. Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све  ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.”(49)

Sokolski glasnik

Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар  „Алекса  Шантић“  основану  1920 године.  Соколско друштво  Дубровник је усмерило свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Други слет Соколске жупе Мостар 1923. одржан је у Дубровнику пригодом 30-годишњице открића Гундулићевог споменика. Друштво је 1929. прославило 25. годишњицу свог рада у Дубровнику.  Као матично друштво оснивало је соколске сеоске чете. Друштво је обележавало догађаје и личности  везане за борбу за ослобођење и уједињење. Соколско друштво у Дубровнику прославило је двадесетогодишњицу Уједињења 1938. испуњавајући завет да ће поставити спомен-плочу соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. Соколско друштво Дубровник деловало је у средини где су га Срби католици сматрали за цемент у темељима Југославије и зато подржавали а хрватски сепаратисти  највећом сметњом остваривању њихових циљева. Соколи  су због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије били изложени  нападима од стране дела римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. И поред сукоба са припадницима ХСС, соколски рад се захваљујући Соколској Петровој Петогодишњици појачавао. Због тога су се припадници ХСС окомили на радне акције везане за Соколску Петрову Петогодишњицу. Ради припреме за одбрану земље Савез сокола је организовао стрељачке секције. После стварања Бановине Хрватске ХСС је прогонио и отпуштао чланове сокола.  После Априлског рата 1941. Савез сокола забрањен је, а чланови изложени усташком терору.

                                                                     Саша Недељковић

                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомена :

  1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 52, 53;
  2. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана  1. јула 1929, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 54;
  3. Управа Сокола, „Соколска академија са плесом”, „Рад”, Дубровник, 3. марта 1920, бр. 20, стр. 2, 3; „Смотра југословенског соколства”, „Рад”, Дубровник, 4.септембра 1920, бр. 42, стр. 1;
  4. „Одлазак добровољаца”, „Рад”,  Дубровник, 28 фебруара 1920, бр. 15, стр. 3;„При поласку  добровољаца”, „Рад”,  Дубровник, 13. марта 1920, бр. 17, стр. 4;
  5. „Из „Сокола”, „Рад”, Дубровник, 29. јануара 1921, бр. 3,стр. 3; Градске вијести, „Narodna Svijest”, Дубровник, 7 јуна 1921, бр. 23, стр. 3;„Соколска јавна вежба”, „Рад”,  Дубровник, 15 октобра 1921, бр. 99, стр. 2;
  6. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 57, 58, 59, 60;
  7.  Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику”, „Југословен”, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3;„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;
  8. „Жупа Мостар“,  „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана  1. јула 1929, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 62, 63;
  9. „Помен Фабрису”, „Слога”, Дубровник, 20. Октобра 1924, бр. 20, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 65;
  10. „Прослава „уједињења и ослобођења” у Соколу”, „Слога”, Дубровник, 20. Децембра 1924, бр. 25, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;
  11. „Бадњак”, „Дубровачки лист”, Дубровник, 10. јануара 1925, бр. 2, стр. 3;
  12. „Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  13. „Распоред корпорација при дочеку”, „Narodna svijest”, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља”, „Narodna Svijest”, Дубровник,  1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 67, 69;
  14. „Главна скупштина сокола”, “Слога”, Дубровник, 3 фебруара 1926, бр. 4, стр.3;
  15. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73;
  16. „Музичка школа”,  „Дубровачки лист”, Дубровник, 21. марта 1927, бр. 5, стр. 5;
  17. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
  18. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 88, 89;
  19. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  90, 91;

20.„Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 9;  

21.„Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр.  187, 188, 198, 199, 200-202, 203; Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,Дубровник”, бр.28, Дубровник, 7 Август 1937,стр. 4;                                                                                                                                     

22. С.Т. сељак, ,,Наше село и просвјета”, ,,Дубрава”, Дубровник, 28 вељаче 1935,  стр.3; Жупљанин, ,,Кроз нашу околицу”, ,,Дубрава”, Дубровник, на Бадњи дан 1935, бр. 43, стр.12;

23. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр.93; Стјепан Роца, „Бискуп, Соко и Југословен”, „Соколска њива за просту 1937 годину”, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије, стр. 84;

24. Поп Дукај и мађар Салкај, воде крижарску војну … “. „Дубровачка трибуна”, Дубровник, 6 јула 1933, бр. 209;

25. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;                   26.„Соколски пост”, „Дубровник”, Дубровник, 24 септембра 1938, бр. 38, стр. 4;

27. „9 октобра у Соколском друштву”,  „Дубровник”, Дубровник, 8 октобра 1938, бр. 40, стр. 4;

28.„Духовни концерат”, „Дубрава”, Дубровник, 15 ожујка 1935, бр. 25, стр. 1;

29.„Одбијена тужба против соколског радника на Колочепу”,  „Дубровник”, бр. 41, Дубровник, 15. октобра 1938, стр. 4;

30.Павле Врачарић, „Соколске чете”, „Око соколово”, бр. 33-34, Јул 2009, Београд, стр. 26; „Соколска забава у Млинима”, „Дубровник”, Дубровник, 2 фебруар 1937, бр. 1, стр. 3; „Спасово у Мокошици”, „Дубровник”, Дубровник, 8. мај 1937, бр. 14, стр. 3;                                                                                                                                 

31.Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 168, 170;   Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, бр. 7, септембар 1937, Београд, стр.267, 268-272;

32. „Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 6 марта 1937, бр.5, стр.3; „Дубровник”, 6 марта 1937;  

33.„Наша узданица”,  „Дубровник”, Дубровник, 12 новембра 1938, бр. 45,   стр.4; „Претстава у Соколани”, „Дубровник”, Дубровник, 20 маја 1939, бр. 20,  стр. 4;

34.„Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак”, стр. 1, 3, 4, 6;

35.„Петрова Петољетка у друштвима и установама”,  „Дубровник”, Дубровник, 23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;

36. „Соколски збор”, „Дубровник”, Дубровник, 28. маја 1938, бр. 21, стр. 4;

37.„Уз прославу 1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938,бр. 48, , стр. 3;

38. Јадрански, „Жалосно али истинито”,  „Дубровник”, Дубровник, 24. априла 1937, бр. 12, стр. 3; ,,Проповједник ,,љубави кршћанске”, „Дубровник”, Дубровник, 29 мај 1937,  бр. 17, стр. 5;  ,,Кроз 15 дана …”, ,,Дубрава”, Дубровник, 2 просинца 1935, бр. 42, стр. 3; 

39.Перо Скурић, „Соколство и племенско питање”, „Соколска њива, Календар за соколско село за просту годину 1937”, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије, стр.129, 130;

40. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169-171;

41. „Стрељачка секција”, „Дубровник”,  16 априла 1938, бр. 15,  Дубровник; „Стрељачки одсјек”, „Дубровник”,  8 октобра 1938, бр. 40, Дубровник, стр. 4;  

42. „Соколско друштво”, „Дубровник”, 26 августа 1939, бр. 34, Дубровник, стр.4;                         43.„У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3; 44. „Хајка на соколске домове”, „Дубровник”, Дубровник, 4. новембра 1939, бр. 44,  стр. 3;                                                                                                                             

45.  „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945”, Сплит, 1985, стр. 1051;

46.  „Има ли прогона у Бановини Хрватској?”  „Соколски гласник”, Београд, 12. април 1940, бр. 15, стр. 4;

47. „Пишу нам из Дубровника “,стр. 5,  „Соколски гласник”,  Београд, 22. март 1940,  бр.12, Године XI, стр.5;

48. „Телеграфски поздрав Сокола“, бр. 12, „Дубровник”,29. марта 1941, Југословенска Штампарија, Дубровник, стр. 2;

49. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

 

 

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s