CURRENT CONCERNS протестује због уништавања генерација србске деце – NATO is responsible for all that

Међународни часопис за независну мисао, етичке стандарде, моралну одговорност, и за унапређење и поштовање међународног права, људских права и хуманитарног права CURRENT CONCERNS објавио је своје мишљење о последицама бомбардовања Србије 1999. године, на бази мерења радиоактивности на узорцима земљишта из Србије и јасно осудио НАТО за дивљачко бомбардовање и последице по здравље будућих генерација србске деце  – НАТО ЈЕ ОДГОВОРАН ЗА СВЕ ТО – NATO is responsible for all that.

Оно што је познато нама је: (НАТО) Северноатлантска алијанса званично је признала да је у бомбардовању 1999. године изручила 31.000 уранијумских пројектила (10 тона). Руски извори говоре о 90.000, а српски о 50.000 уранијумских пројектилa. На Космету је 112 места са уранијумским пројектилима. Због сумњи да су оболели од леукемије и других малигних болести у своје земље враћено више од 280 војника КФОР-а. До краја 2008. године од леукемије умрло 38 италијанских и 37 француских војника.  Пет екипа међународних стручњака испитивало присуство уранијумског зрачења на Косметy. Према мерењима стручних служби Војске Југославије, за време самог бомбардовања на Косову и Метохији, на местима где је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом, регистрована је радиоактивна контаминација земљишта и до 236.000 бекерела по килограму земљишта, док је дозвољена концентрација највише 200 бекерела.

НАТО и данас УБИЈА СРБИЈУ: АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА

Ања Филимонова: Србија – Уранијумски Нато загрљај

08.06.2013. ФБР превод Љиљана Јовановић, приредила Биљана Диковић

CURRENT CONCERNS: 8. јун 2013.
Current Concerns
P.O. box 223
CH-8044 Zurich

МЕРЕЊЕ РАДИОАКТИВНОСТИ У ЗЕМЉИШТУ У СРБИЈИ

Углавном су деца та која ће да осете тешке последице НАТО бомбардовања у пролеће 1999: Леукемија и друге врсте рака у веома раном детињству је у веома великом порасту у Србији већ дуго времена.
Поврх тога као чин највећег дивљаштва је оставити децу, будућност једне земље да расту на местима која су загађена отровима радиоактивним – хемијским и токсинима оружја, која потенцијално изазивају болести, немоћ, и смрт.

НАТО је одговоран за то.

CURRENT CONCERNS протествује због уништавања следеће генерације. Забринутост Српског народа за здравље своје деце пожурила нас је да формирамо комисију да то истражи, а резултати њеног рада су презентовани овде.

Редакција „CURRENT CONCERNS“

Оно што је заиста битно је да ми схватимо да сми ми криви за нељудско понашање. Ужас овог разумевања мора да нас продрма из наше летаргије, тако да можемо да усмеримо наше наде и наше намере до доласка једног периода у којем неће бити места за ратове. Да ли ће мир доћи ли не зависиће од правца у којем развијемо менталитет појединаца а потом и читаве њихове нације. Ова истина више значи данас него што је значила у прошлости. 
АЛБЕРТ ШВАЈЦЕР 1954.

Извор: http://nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/1952/schweitzer-lecture-e.html

У августу 2007. „Zeit–fragen“ је критички анализирао студију GSF1 која се бавила здравственим последицама употребе уранијумске муниције, на Немачким војницима и цивилном стновништву на Косову.
У критици је указано на непотпуно евидентирање и документацију о радиоактивним елементима, и несталим подацима о истраживању њиховог распрскавања и расејавања по земљишту и прашини. Дискусија коју је GSF предствио била је непотпуна посебно у погледу на акутно деловање и касније уграђивање радиоакотивног материјала.

У септембру 2007 “Zeit–fragen” је дао два узорка земљишта из Србије, (узорка 1 и узорак 2), групи искусних научника и тражио од њих да ураде мерења радиоактивности у овим узорцима. Од фебруара 2008. резултати и тумачење су доступни и у једном скраћеном облику  биће приказани овде:

1) У нетретираним оригиналним узорцима (сваки cca.200 gr.) Гама зрачна спектрометрија за Уранијум 238 је утврдила активности до 141 Бекерела/кг., а за Торијум 232 активност је била 104 Бекерела/кг (извод из  табеле 1). У ланцу распада Уранијума није било равнотеже.

У узорку 1, у вези са Уранијумовим и Торијумовим ланцем распада укључујући ту и Калијум 40, Цезијум 137, Берилијум 7, укупна активност је била 2.430 Bq/kg у односу бета/алфа 1, ( под условом да није било других, неидентификованих активности осим наведених извора зрачења).

2) Од узорка 1, узето је 50 гр. различите гранулације, величина и густина честица је одређивана сејањем, прањем, седиментацијом и раслојавањем честица земљишта. Овако добијене фракције узорка су испитиване морфолошки, под микроскопом а њихове алфа и бета активности су мерене.

Слика показује стратификоване узорке материјала, (погледати са показивачем) и раздвојених честица. Табела 2, показује нарочито високу активност (7.500-10.500 Bq/kg ),  и неочекивану алфа/бета активност од 30 до 60.

3) Закључци могу бити сажети на следећи начин:

а. Примењене Методе мерења се могу поновити и оне су апсолутно неопходне  као смернице за одговарајућу заштиту од радиактивности.
Без основних истраживања као што је истраживање масене спектрометрије је могуће само ако се одреде нуклотиди.

б. У једном узорку земљишта, нехомогена радиоактивност је повезана са морфолошки различитим честицама, које су неравномерно распршене по узорку. Висок степен бета зрачења никако не потиче од Уранијума, Торијума или других природних извора.

ц. Због нехомогености распореда радиактивности процена  биолошких ризика се не сме ограничавати само на правила о заштити од зрачења. И “Вруће тачке” се морају узимати у обзир.

д. Препоручује се да се спроведу опсежни програми мерења на неколико Универзитета да би се утврдили природна радиоактивност и радиактивност концетрата, нарочито у већем броју узорака земљишта. На овај начин се  може извршити превентивно деловање.

2. мај 2008.
Дипл. инж. H.W. Gabriel
Dr. D. Schalch

1 Видети чланак страна 3 „Критички осврт на недавну студију о утицају на здравље због контаминације осиромашеним уранијумом“

Фракције сталоженог материјала (види стрелице) и одвојен честице

Међународно и хуманитарно право забрањује оружје које не може да разликује цивиле од оружаних снага а које изазива непотребне патње

Члан 78. Саветодавног мишљења Међународног суда правде, под насловом:
“Легалност претњи или употребе Нуклеарног оружја”

Наважнија начела садржана у тексту који чини ткиво Хуманитарног права су следећа:

Прво правило је усмерено на заштиту цивила и цивилних објеката, и успостављања разлике између бораца и небораца.  Држава никако не сме да напада цивиле  нити сме да користи оружје које не прави разлику између цивилних објеката и борбених мета.

Према другом правилу: забрањено је изазивати непотребну патњу борбених лица. Забрањена је употреба,  таквих оружја којима се наносе тешке повреде или се беспотребно појачава њихова патња. Приликом примене овог другог правила, државе немају неограничену слободу избора и коришћења оружја.

У погледу ова два правила Суд хоће да се осврне на “Мартинс-ову Клаузулу” која је била укључена у Хашку Конвенцију II, са Поштовањем закона и обичаја ратовања на земљи 1899 и то се показало као ефикасно решење еволуције војне технологије. Модерна верзија тих клаузула, су написане у Члану 1. параграф 2, Додатног протокола I из 1977., у којем се налази следеће:

“У случајевима који нису обухваћени овим Протоколом, или другим међународним споразумима, цивили и борци су под заштитом и ауторитетом принципа међународног закона који произилазе из утврђеног обичаја рата, из принципа хуманости и диктата савести.
У складу са горе наведеним принципима хуманитарнох права, у раним фазама забрањене су одређене врсте оружја, било због њиховог неселективног деловања на цивиле и борце или због непотребне патње коју су наносила борцима, тј. веће штете од неопходне да би се постигао легитимни војни циљ”

Извор: Francis А. Boile Криминалитет нуклеарног одвраћања, Атланта 2002, стр. 186ф

The international journal for independent thought, ethical standards, moral responsibility, and for the promotion and respect of public international law, human rights and humanitarian law

Mainly the children are the ones that will have to bear the grave effects of the NATO bombardments of spring 1999: Leukemia in a very young age and other cancers have been heavily on the rise in Serbia for a long time now. On top of that it is an act of utmost barbarism to make the children, the future of the country, grow up in places contaminated by the poisons of radioactive-chemical-toxic weaponsa potentially causing diseases, infirmity and death. NATO is responsible for all that. Current Concerns protests against this destruction of the next generation. The concern of the Serbian population about the health of their children have prompted us to commission a study, the result of which we present here.
The editorial staff of Current Concerns

What really matters is that we should all of us realize that we are guilty of inhumanity. The horror of this realization should shake us out of our lethargy so that we can direct our hopes and our intentions to the coming of an era in which war will have no place. (…)
Whether peace comes or not depends on the direction in which the mentality of individuals develops and then, in turn, on that of their nations. This truth holds more meaning for us today than it did for the past.
Albert Schweitzer, 1954

Source: http://nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/1952/schweitzer-lecture-e.html

In August 2007 Zeit-Fragen has critically analysed a study by GSF1 that dealt with the health consequences of the use of uranium ammunition on German soldiers and the civilian population in Kosovo.
The criticism pointed at the incomplete recording and documentation of the radiating elements and at the missing investigation of their dispersal in the soil and dust. The discussion of the measurements that was presented by GSF was incomplete, mainly with respect to the acute and the delayed incorporation.
In September 2007 Zeit-Fragen has presented two soil samples from Serbia (sample 1, sample 2) to a group of experienced scientists and asked for the measurement of their radioactivity. Since February 2008 results and assessments are available, an abstract of which is reported here:

1) In the untreated original samples (each ca. 200 grams) the gamma ray spectrometry for uranium 238 revealed activities up to 141 Bq/kg and for thorium 232 up to 104 Bq/kg (excerpt see table 1). In the decay chain of the uranium there is no equilibrium.
For the sample 1 concerning the uranium- and the thorium-decay chain, including potassium 40, Caesium 137 and Beryllium 7, the total activity was 2430 Bq/kg with a beta/alpha relation of 1 (provided that there were no other, unidentified activities besides the above mentioned radiation sources).

2) Out of 50 grams of the sample 1 sample fractions with different mass, grain size and density were produced by sieving, washing, sedimentation and stratification. These fractions were morphologically analysed under the microscope and their alpha and beta activities were measured.

The picture shows as an example sample fractions of stratified material (see pointer) and separated particles.
Table 2 shows the peculiarly high activity (7500 to 10500 Bq/kg) and the unexpected relation of beta-/alpha-activity of 30 to 60.

3) The conclusions can be summarized as follows:
a.The methods of measurement applied can be reproduced and they are absolutely essential as guidance for an appropriate radiation protection.
Without fundamental research like that mass spectrometry research to the point is only possible if all nuclides are identified.
b. In one soil sample inhomogeneously allocated radioactivity was found to be related to certain morphologically distinct, highly radioactive particles dispersed throughout the sample. The high proportion of beta-radiation can by no means come from uranium, thorium or other natural sources.
c. Due to the inhomogeneity of the radioactivity an assessment of the biological risks can under no circumstances follow the limited rules of radiation protection. “Hot spots” must be taken into consideration.
d. It is recommended to conduct an extensive measurement-program in cooperation with several universities to determine the nature of the radioactivity and of the concentrates, especially in a bigger number of soil samples.
In this way the duty of precaution can be fulfilled.

May 2, 2008
Dipl. Ing. H.W. Gabriel
Dr. D. Schalch

1 See article page 3 „Critical Review of a Recent Study on Health Effects due to the Contamination with Depleted Uranium“

International and humanitarian law prohibits weapons which are incapable of distinguishing between civilians and combatants and which cause unnecessary suffering

Art. 78 of the Advisory Opinion of the International Court of Justice entitled “Legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons”:
“The cardinal principles contained in the texts constituting the fabric of humanitarian law are the following. The first is aimed at the protection of the civilian population and civilian objects and establishes the distinction between combatants and non-combatants; States must never make civilians the object of attack and must consequently never use weapons that are incapable of distinguishing between civilian and military targets. According to the second principle, it is prohibited to cause unnecessary suffering to combatants: it is accordingly prohibited to use weapons causing them such harm or uselessly aggravating their suffering. In application of that second principle, States do not have unlimited freedom of choice of means in the weapons they use.
The court would likewise refer, in relation to these principles, to the Martens Clause, which was first included in the Hague Convention II with Respect to the Laws and Customs of War on Land of 1899 and which has proved to be an effective means of addressing the rapid evolution of military technology. A modern version of that clause is to be found in Article 1, paragraph 2, of Additional Protocol I of 1977, which reads as follows:
‘In cases not covered by this Protocol or by other international agreements, civilians and combatants remain under the protection and authority of the principles of international law derived from established custom, from the principles of humanity and from the dictates of public conscience.’
In conformity with the aforementioned principles, humanitarian law, at a very early stage, prohibited certain types of weapons either because of their indiscriminate effect on combatants and civilians or because of the unnecessary suffering caused to combatants, that is to say, a harm greater than that unavoidable to achieve legitimate military objectives.”

Source: Francis A. Boyle, The Criminality of Nuclear Deterrence, Atlanta 2002, p. 186f