Ива Бихорац: НЕ ЖЕЛИМ ДА СЕ УТАПАМ У МАСУ, ЖЕЛИМ ДА ВЕРУЈЕМ У ИСТИНУ – интервју са бившом муслиманком која је прешла у православље


Ива Бихорац: НЕ ЖЕЛИМ ДА СЕ УТАПАМ У МАСУ, ЖЕЛИМ ДА ВЕРУЈЕМ У ИСТИНУ – интервју са бившом муслиманком која је прешла у православље

Ових дана сви национално свесни Срби говоре о Бриселском споразуму којим се, коначно, Косово издаје и предаје на управу окупаторима. Они други, заузети су «Фармом» и километарским ТВ серијалима, које им улепшавају животну досаду. Ипак, једна вест која није политичка, скренула је пажњу и једнима и другима са дневних дешавања. У поплави лоших вести и медијској пропаганди којом се бело претвара у црно а црно у бело, десило се да чујемо и једну лепу вест. Ово је вест о верности, о искрености и о храбрости једне девојке која је преко ноћи постала за једне особа против које се говори, а за друге, особа која инспирише својим примером.

1920

Реч је, наравно о Иви, бившој Далиди, Бихорац из Новог Пазара, или како она каже, а и правилније је, из Старог Раса. Она је, попут многих храбрих девојака у старини, у првим вековима хришћанства, напустивши веру која није могла да јој задовољи богочежљиву душу, прихватила веру православну, веру у коју каже да се заљубила.

ПЖВ: Реците нам, Ива, како је дошло до одлуке, до те промене? Кажу да су Вас пријатељи «наговорили»?

Ива:  Православље за мене представља љубав, најчистију једину праву веру. Кад сам први пут ушла у цркву, осећај је неописив, осетила сам благодат. Просто нисам хтела да изађем из цркве. Од тада почиње моја заинтересованост.

И није постојао нико ко ме је наговарао или утицао на мене. То је само моја одлука што посебно наглашавам с обзиром да су неки медији попут «Санџакинфо» објавили да је то на наговор моје другарице, или што је још горе, да је то због неког мушкарца.

ПЖВ: После објављене вести о Вашем крштењу, како је реаговала Ваша околина, породица?

Ива: Ова вест је само одједном процурила у јавност. Ја сам се крстила прошле године, 22-ог априла, мало после Васкрса, у Чачку, цркви Свете Петке. Разумевање и подршку сам добила од веома малог броја људи, углавном су ме сви гледали са презиром и као особу која је, не дај Боже, човека убила. Гледају ме са гађењем, са презиром, што и уосталом говори доста о њима, њиховој вери, и томе како они посматрају православље. Очигледно је да не знају о томе ништа!

 ПЖВ: Вест о крштењу, нарочито је дочекао на нож портал Санџак-инфо, који је, као случајно, објавио и Ваш фејсбук профил, тако да су Вам, после тога стигле многе претње, вулгарности и простачке поруке. Да ли се плашите? Живите у једној средини која је конзервативна и према напуштању ислама нетрпељива. Колико знамо, не памти се да је неко прешао из ислама у православље дуги низ година у Вашем граду.

Ива: Дочекана сам на «нож», како кажете не само од њих, већ од многих. Трудим се да не изазивам проблеме, и да се не појављујем на местима где би могло доћи до инцидента. Не зато што се плашим, јер се заиста не плашим, већ зато што желим да једног православца, као што сам ја, представим у правом светлу, а то је без мржње, без увреда, ружних речи итд. Нажалост, ово што сам ја урадила, а то је враћање својим коренима, није баш чест случај, и искрено ми је жао због тога.

ПЖВ: Ваш избор називате «повратком својим коренима». Лично познајемо неке људе из Пазара који тачно знају ко и када је прешао у ислам из њихове породице и како су се раније док су били православни презивали. Ипак, то је табу тема, о којој се не говори тако јавно. Пошто муслимане нико не приморава да пређу у неку другу веру, зашто многима међу њима смета ако се неко добровољно врати у веру предака?

Ива: Проблем је у томе што сви слепо поверују у све што им се каже на предавањима. Слепо верују књигама, хоџама и разноразним проповедима, а не осећају ништа од онога што «знају», у томе је једна огромна разлика између ислама и православља. То ће и многи муслимани потврдити, уколико су бар једном, ето, само посетили манастир Острог. Табу тема или не, ја не желим да се утапам у масу и не желим да верујем у оно што ми је наметнуто. Желим да верујем у истину, а истина је – ПРАВОСЛАВЉЕ!

ПЖВ: Данас је у Пазару (и целој Србији), изгледа, модерно да се буде издајник. Зар нису и највећи писци муслиманске вероисповести били патриоти, као што су Ћамил Сијарић и Меша Селимовић? Меша је инсистирао да његово дело припада српској култури, а не југословенској ни босанској, како је у његово време било модерно. Данас чујемо како се у Пазару псује Србија, говори «Ово је Турска», пљује се, уствари, своја сопствена отаџбина. Како објашњавате такав однос према отаџбини?

Novi-Pazar,foto-TANJUG

Ива: Бити издајник значи напустити Бога, бити атеиста. А ја Бога нисам напустила. У Новом Пазару се псује Мајка Србија, химна, Светосавље, Крст, цркве, манастири… Мени се буквално утроба преврће кад чујем тако нешто. Сви имамо иста права по Уставу, како православни, тако и муслимани. Не би ли због тога требало да воле Србију?

ПЖВ: Наравно, у претходном питању нисмо мислили на то што вас неки припадници ислама називају «издајником», јер како може бити издајник онај који је прихватио истину Светог Писма? Уосталом, у Курану је преписан велики део Светог Писма (Библије), с тим што је протумачен на другачији и могли бисмо рећи, изврнути бајковити начин. Мислили смо пре свега на оне који издају Србију, али добро је што сте ово објаснили онима који Вас оптужују.

Санџак-инфо је узео за пример Вашег говора мржње и то што сте написали да у Пазару има  примитивизма. Наглашавате да човек треба да буде доследан у свом избору и на делу. Сведочење истине Православља ће Вам, сигурно, задавати многе невоље. Хришћани су, увек, били гоњени. Како гледате на то што се, данас, многи приклањају сили, а не истини? Зарад материјалног добитка људи се, често, одричу правде и истине.

Ива: Сведочим истину – ПРАВОСЛАВЉЕ, без обзира на све што ће се десити. Од истине не треба бежати, већ скупити довољно храбрости и признати. Свет би био много лепши. Узећу пример нашег покојног патријарха Павла. Он је живео и без скупих аутомобила, без икакве раскоши, без материјалних богастава, није се стидео да се вози аутобусом, није се стидео да ради ниједан физички посао. И више није међу нама, али исто тако, такав као он неће бити нико од нас. А разлика у Њему и неком ко је сушта супротност је та што је патријарх Павле био скроман, и преминуо је са осехом на лицу, одрекао се животних богастава ради Божјег Царства.

ПЖВ: Верујемо да ће и код оних православаца који само формално држе своју веру и равнодушни су према њој, Ваш поступак наићи на неразумевање. На једном месту сте написали: «Нисмо католици, православци смо». Како гледате на то што се дешава да и сами новопечени пастири (свештеници и епископи) понекад релативизују истину Православља и говоре: «све је то исто». Недавно је и један митрополит имао изјаву да су «Срби и Хрвати у суштини исте вере». Може ли да буде све то исто?

Ива: Православци смо, да. Зар тако и не треба да се понашамо? Не мрзим ја и не омаловажавам католике, нити било кога другог. Далеко од тога. Али ако православље будемо упоређивали са било чим и говорили «све је то исто», шта смо, онда, ми? Само народ који сумња, који не верује и самим тим полако чак и атеиста постане. Ја ћу се само помолити за све њих, онако искрено… јер не знају шта раде.

ПЖВ: Ваш поступак је порука сама по себи. Ипак, реците и речима једну поруку за оне који ће читати овај интервју. Како данас треба да живе млади улазећи у свет одраслих, свет који је често испуњен лицемерством, притворношћу и издајом идеала правде и истине ради конфора?

samar1

Ива: Лепо је имати новаца, лепо је бити познат, путовати по свету, бити презгодан и уживати велико поштовање ради богатства. Да лепо је, али то је ништа наспрам богатству Божјем, Царству Небескоме. Запитајте се, дани јако брзо пролазе, и све што данас имамо сутра већ немамо. Ђаво обмањује људе не тако што им говори да се не моле, или да Бога нема, или било шта. Не, ђаво обмањује људе тако што им говори да за све има времена, чему сада пост, молитве, причешће. Може се покајати на самрти а до тада живети и уживати на овом свету. А мислим да многи греше баш овако. Никад није касно, али ко нам гарантује да већ сутра нећемо дочекати дан? Нико. Зато би требало волети Господа сваког дана, молити се, испостити душу и тело. Јер ништа на овом свету, никакво материјално богатство не може да очисти нашу душу од греха.

ПЖВ: Хвала на одговорима!

Ива: Хвала Вама!

 

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни

Advertisements

Thanks for your comment, it will be visible after moderation. Comments containing offensive language, threats and personal insults, will not be published...

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s