Силазак Благодатног Огња – директан пренос из Јерусалима!

НТВ.ру, 21.АПРИЛ/04.мај 2013

Руска телевизија НТВ обезбедила је директан пренос из Јерусалима. Како наводи дописник редакције „Правмир“  – Благодатни Огањ је сишао у 14:15 по локалном времену. Све свеће и светиљке у храму быле су погашене. Огањ се појавио након молитве за ниспослање чуда, патриарха Јерусалимског Теофила III и више од 10 хиљада поклоника који су у Велику суботу, уочи Пасхе испунили храм Гроба Господњег, плато испред храма и прилазне улице.
Превод: Србски Фбрепортер

***

ФБ профил: Цвејићи Обоје:

БЛАГОДAТНИ ОГАЊ – МИЛОСТ ГОСПОДЊА

Неисказана је милост Господња, која нам сваке године у исти дан и сат, већ 1700 година, шаље благодатног Нествореног Огња, сведочећи Васкрсење Христово и доказ њговог вечног присуства. Силазак Светог Огња највеће је чудо у Светој земљи. То је догађај који се сваке године јавља око подне, само на Велику Суботу (по јулијанском – црквеном календару), на Светом и Животворном Гробу Господњем. Предања казују да се Огањ јављао још од времена изградње Константиновог храма (326-336. године после Христа), али, поуздана писана сведочанства о овом чудесном догађају датирају од пре 1200 година, па до наших дана.

ПРИПРЕМА У ЦРКВИ ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

Типик по којем се врши служба силаска непромењен је од 15 века. У јутро Велике Суботе гасе се сва кандила у Храму. Потом комисија, чији су чланови представници свих хришћанских заједница, власти дрћаве Израел и људи из муслиманске породице која поколењима чува ред у Цркви Васкрсења Господњег, прегледа Цркцу гроба Господњег (Кувуклију), како би се уверили да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Ова провера траје од 10.00 до 11.00 сати.

У 11.00 чланови комисије затварају врата Цркве и печате их печатом од чистог воска. Тачно у подне у Храм улази православни грчки патријарх и почиње света литија која три пута обилази Свети гроб. По завшетку литије Гроб се отпечаћује и сасудочувар (скевофилакс) уноси у њега угашено неугасиво кандило које ће бити упаљено Светим Огњем. (Неугасиво кандило гори читаве године, гаси се на велику Суботу ујутро.)

Патријарх потом скида своју архијерејску одежду у знак понизности и страхопоштовања према Исусу Христу и остаје обучен само у бели хитон.
Узима 4 снопа од по 33 свеће и у потпуном мраку улази у Гроб. Са њим улази и представник Јермена који има право да се налази у пред- просторији, одакле мотри на патријарха.
Патријарх чита нарочите молитве којима се , у име свих православних, моли Распетом Христу да и ове године пошаље Свети Огањ, као сведочанство Својег Васкрсења и као знак правоверности стада православног.
Док се Патријарх клечећи моли поред Гроба Господњег, сви верници у препуној цркви (као и свих претходних векова), свако на свом језику, узносе древну молитву : Кирие елеисон- Господе Помилуј. У те две речи све је сабрано: молба, молитва, сузе, бол, стрепња, нада и жарка жеља да уместо туге дође радост, уместо гробног мрака – светлост Васкрсења.

БЛАГОДАТНИ ОГАЊ – ЧУДО ГОСПОДЊЕ

Јерусалимски Патријарх Диодор I овако је у једном интервјуу 1998. године , описао појаву Благодатног огња:
…“Док се молим, некада одмах, а некада после извесног времена, из самог средишта камена на којем је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост. Обично је плавичаста, али боја може да се промени и да поприми резне нијансе. Не може се описати људским речима. Светлост се излива из средишта камена, као што се магла диже са језера; Изгледа као да је камен прекривен влажним облаком, али то је Светлост, нестворена, чудесна, благодатна, дар Господњи.“
Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије плочу, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који стоје у храму, виде да се Гроб сија, да је испуњен светлошћу. Потом се светлост подиже и обликује стуб у којем се налази пламен другачије природе. „
Пламен прво пали нугасиво кандило на Гробу Господњем и свеће које у рукама држи патријарх. Кад прими пламен патријарх излази и предаје га најпре јерменском, потом и коптском патријарху, а онада и свим верницима у цркви. Ова светлост, Благодатни огањ, у почетку уопште нема особине ватре, не спаљује и не пече и тек после неколико минута поприма особине пламена.
Некада се пламен шири по храму, бљескајући у свим правцима, као муња или блиц и пали свећице које верници држе.
Кад се Патријарх појави са Светим Огњем, настаје невиђено одушевљење верника.
Свако се радује на свој начин: РУСИ И СРБИ уздижу руке ка небу, ГРЦИ плачу са осмехом на лицу, православни АРАПИ скачу, ударају у бубњеве и из све снаге вичу: Христос Васкрсе!!!
Понекад се Благодатни огањ јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лопитце буквално лете Црквом.
Дешава се да у рукама чистих душа православних, букет свећица плене сам. Сама се пале и кандила на Голготи, у православној цркви Распећа Христовог, која се налази на спрату храма.

ЗАБРАНА СЛУЖЕЊА НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Било је то у време грчког патријарха Софронија IV. Турски управитељ града Јерусалима забранио је грчком патријарху и верницима да уђу у храм Васкрсења. Патријарх је молећи се , сатима клечао с десне стране капије храма. Одједном, кад је већ била пала ноћ, средњи мермерни стуб са леве стране капије је напукао и Свети Огањ је почео да излази из камена. Патријарх је одмах пришао, упалио свеће и разделио Свети пламен. Изненађени турски стражари су отворили капију и патријарх се, праћем мноштвом верника, упутио ка гробу Господњем.
Стуб који је Огањ расцепио и данас стоји на истом месту, као неми сведок Чуда Господњег.

СВЕДОЧАНСТВО

У време догађања овог чуда, нашао се у дворишту испред Храма Васкрсења и арапски емир по имену Тунум. Угелдавши паљење стуба, схватио је истинитост чуда и пред онима који су били исте вере као и он, јавно исповедио силу Исуса Христа. Након што се сукобио са њима, ово признање га је стајало живота. Погубљен је , а његово тело бачено на ломачу. Данас се званично сматра Светим мучеником Православља, сећање на њега се слави 18. априла, а његове мошти се налазе у грчком православном манастиру Пресвете Богородице у Јерусалиму.
Преузето из : Светосавског звонца бр. 4 2012., стр. 12-15

Текст је преузет из студије Хариса К. Скарлакидиса СВЕТИ ОГАЊ- чудо на Христовом Гробу на дан Велике Суботе, а са одобрењем аутора за Светосавско звонце приредила: Р.М.