Свеопшти се рат води против Срба.

Не само умни и духовни, већ буквално свестрани и свеопши рат на свим пољима бивствовања.

Свака наизглед безазлена вест, која се објави преко званичних медија, јесте са сврхом преумљења, илити  менталног декодирања народа.

Свеколика је Србија под жестоким даноћним ударима ватиканско-западњачке пропаганде.

Силне су се војске разних обавештајних служби Запада и Ватикана размилеле по Србији.

Те војске не примећујемо, зато што оне глуме пословне људе и знатижељне туристе; глуме добронамерне саветодавце и разне донаторе србских установа; глуме конзуле и амбасадоре; глуме невладине организације; глуме политичке странке и европске покрете; глуме угрожене азиланте из ширег окружења.

У самој Србији има преко два милиона оних који на овај или онај начин, јавно или тајно, раде на раграђивању Србије, као и на разбијању културног и духовног Језгра Србства.

У Србији има два милиона азиланата из разних земаља у окружењу, азиланата који немају никакве духовне и културне везе са Србијом.

Србски се идентитет разбија истовремено и изнутра и извана; на свим пољима, на свим разинама живљења и бивствовања.

Нема званичне и јавне установе у Србији у којој се не налази макар један западно-ватикански плаћеник, који ће потуљено и лукаво да поткова и урушава установу у којој се налази.

Необразован и непросвећен народ бива лак плен западних агената и пропагандиста.

Београд је слика и прилика поробљене Србије.

У Београду ништа више није србско.

Из Београда је посве протерано србско писмо.

Све рекламе у Београду исписане су туђим писмима и на туђинским језицима.

Из плана и програма културних установа, протерана је  србска уметност и србска књижевност.

Слично је стање и у Академији, на Свеучилишту, по школама и медијима, као и на свим службеним шалтерима, од комуналних до државних установа.

Латинштина и свуда само латинштина!

Дух декадентне латинштине влада Београдом.

Ватикан се уселио у Београд.

Нико освешћен не може више ни да поверује, да Београд ишта заједничко има са србском културом!

У Београду нема ни слова од србске уметности, књижевности и духовности.

Са становишта србске уметности и културе, Београд је мртав град.

На сва кључна и руководећа места, у Београду као и другде у Србији, постављени су корисни идиоти по препоруци западних обавештајних служби.

Сва Србија је поробљена, умно, душевно и духовно, на свим пољима, на свим разинама бивствовања.

Још само (и једино!) Божје Чудо може да спасе Србство и Србију!