ДЕШАВА СЕ...

Немци о Србима: опроштајна проповед бившег дворског свештеника (евангелиста) немачког цара Вилхема Другог


ФРИДРИХ ГРИЗЕНДОРФ О СРБИМА

Фридрих Гризендорф, бивши дворски свештеник кога је немачки цар Вилхелм Други послао председнику САД Вилсону да прими 14 тачака његовог програма о самоопредељењу народа био је и врло образован човек. Умро је 1958.године. Пред одлазак у пензију као пастор цркве у Евенсбургу одржао је својим парохијанима ову проповед. 

18.04.2012. извор: СРБИ НА ОКУП, nemanja.de за ФБР приредила Б.Диковић

„Немачки протестантски свештеник о Србима“ Фридрих Грисендорф

Проповед коју је одржао немачки протестантски свештеник Фридрих Грисендорф године 1945. у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника.

Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби.

Ми смо их раније само познавали, неко мало, а неко ни толико. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу; за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора-насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и Хрвати (усташе) и Италијани, и Арнаути, и Бугари и Мађари. А знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба постоји веровање „ко на освету мисли, благословен не може бити“. И поред тога, бојали смо се освете србских мученика.*

Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо ту трагедину и видели нашу децу како мртва пливају каналима, или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање људи, пљачку, силовање, рушење и разарање напих домова. Међутим, како је било?

Кад су пукле заробљеничке жице и када се 5.000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу поклањајући им бомбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црној завили.

Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик.

Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија!

Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани на њиховом Светосавском духу и јуначким песмама, које је наш Гете толико волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, о тој победи и Србима који су је однели, желео сам да посветим своју последњу свештеничку проповед.

„Парохијски Гласник” орган Српске Православне Црквене општине у Диселдорфу, Бр. 5 из 1980, г.

********************************************************************************************************

Оснабрик, „Офлаг 6 Ц” логор је у којем је у Другом светском рату био затворен цвет војне интелигенције Југословенске краљевске војске, официри који се нису мирили с поразом у Априлском рату. Њих више од 6.000 било је смештено у педесетак барака опасаних бодљикавом жицом уз стражарске торњеве начичкане митраљезима. На сваког заробљеника одређено је четири квадратна метра простора. У једној соби у бараци било је двадесетак официра.

Коњички официр Градимир Милојковић (у средини) са својим колегама официрима 1942. године

Заробљени југословенски официри били су заштићени Женевском конвенцијом, животи им нису непосредно били угрожени, нису морали ни да раде. Свако јутро било је постројавање, старешине барака давали су рапорт дивизијском генералу Милану Љ. Поповићу, он је рапортирао армијском генералу Димитрију Живковићу, а он је у име свих официра предавао рапорт о бројном стању немачком генералу команданту логора.

Били су југословенски краљевски официри ратни заробљеници, али су и у тим условима задржали официрски понос и достојанство професије. И онда је 6. децембра 1944. године британска авијација брутално бомбардовала логор југословенских краљевских официра. Била је ноћ, а заробљеници ни у време тог бомбардовања нису смели да излазе из својих барака јер би немачка посада логора одмах отварала ватру. По логору су падале британске фосфорне бомбе, 116 југословенских официра тада је убијено, шездесетак их било рањено. Немци су касније отпочели с расељавањем логора, колону заробљеника је код Остеркапена опет бомбардовала по дану британска авијација и тада је погинуло још 14 југословенских официра. И коначно крајем рата Британци су ослободили југословенске краљевске официре.

„После 65 година од британског бомбардовања логора у Оснабрику је одржана велика комеморација, свету архијерејску литургију служио је владика средњоевропски Константин. Положени су и венци на гробове и спомен-костурнице погинулих официра. Били су ту и представници Војске Србије, војни аташе из Берлина, наши официри на школовању у Немачкој, генерални конзул Србије из Хамбурга. И људи који су највише учинили да се трагичне жртве од пре 65 година не забораве, пре свега госпођа Љеља Слијепчевић и парох цркве у Оснабрику отац Синиша Вујасиновић. У храму Српске православне цркве у Оснабрику био је и бискуп Франц Роде, као и градоначелник Оснабрика, Бурхард Јаспер. Сви годинама долазе овде, а ученици гимназије у Оснабрику раде матурске радове на тему тог логора и његовог бомбардовања.

Нама је требало 65 година.“ (Мирослав Лазански, Политика)

***

ЧИТАЛАЦ ФБРепортера нам је скренуо пажњу да је једна реченица „намерно“ преведена са немачког погрешно и сада исправљамо ту грешку!

Читаоцу се најискреније захваљујемо
РЕДАКЦИЈА

НЕТАЧАН ПРЕВОД: Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се не освети – тај се не посвети“, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.

*ИСПРАВАН ПРЕВОД: Знали смо да код Срба постоји веровање „ко на освету мисли, благословен не може бити“. И поред тога, бојали смо се освете србских мученика.

НЕМАЧКИ ТЕКСТ: „Ebenso wussten wir, dass die Serben den Glauben haben: Wer an Rache denkt, kann nicht selig werden. Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht vor der Rache der serbischen Märtyrer.

Обе реченице показују да су грешке намерно учињене. На жалост, погрешан превод скоро сви користе.

7 replies »

  1. Je li, a gde ima taj logor u kome ‘rane bombonama kojih toliko ima na pretek, da su ih ovi logoraši još i sačuvali da ih dele deci kad budu pušteni, da se ja dobrovoljno prijavim. I umeju li Srbi nesto drugo osim da dele bombone i ostalo što su džabe dobili, na primer da zarade pa da plaćaju na vreme kirije za stanove ili lokale koje su iznajmili od nekoga, da plaćaju struju na vreme, da se u Srbiji zna gde se parkiraju automobili, i tako dalje, znate vi i sami šta sve ovde ne valja i zašto je ovde divljastvo a zašto je u Nemačkoj red i poredak. Kako vas nije sramota.

    Свиђа ми се

  2. klasika !
    prvo nas pobiju pa nas postuju !
    e sit sam tog postovanja i tih hvalospjeva ! jebote … 21 vjek je sad i koliko je dokaza do sad bilo i ko smo i sta i kome i … ?
    i opet isto sve !
    da vas pobijemo malo na Kosovu pa ce poslje da vas postujemo ! da vam bacamo bombe pa ce se volimo ! Ajde da vas malo trujemo pa ce da vas ljecimo !
    SIKTER !
    GADI MI SE !. LICIMURI !

    Свиђа ми се

  3. Pastor Friedrich Grüßendorf 1945 über das serbische Volk
     
    Geschichte
     Die Geschichte des serbischen Volkes und der serbisch-orhtodoxen Kirche ist sehr reich und schön, aber oft auch tragisch. Ähnlich steht es mit der Geschichte der Osnabrücker Kirchengemeinde.
     Wir werden diese Seite zur Geschichte der serbisch-orthodoxen Kirchengemeinde in deutscher Sprache überarbeiten und baldmöglichst updaten.
     In der Zwischenzeit haben Sie die Möglichkeit folgende Dokumente downzuloaden, die einen ersten Einblick in geschichtliche Momentaufnahmen der serbisch-orthodoxen Kirchengemeinde in Osnabrück bieten:
     
     Pastor Friedrich Grüßendorf 1945 über das serbische Volk
     
     Auszug aus der letzten Andacht des evangelischen Pfarrers Friedrich Grüßendorf gehalten im Mai 1945 in Eversburg bei Osnabrück:
    …“Unser Vaterland hat den Krieg verloren. Es haben Russen, die Amerikaner und die Engländer gesiegt. Vielleicht hatten sie die besseren Waffen, mehr Soldaten oder die bessere Führung. In der Tat ist dieses ein Materieller Sieg, den sie davongetragen haben.
     Aber hier unter uns gibt es noch ein Volk, welches einen anderen und wesentlich schöneren Sieg vollbracht hat;
    DEN SIEG DER SEELE
    DEN SIEG DES HERZENS
    DEN DER EHRLICHKEIT
    DEN SIEG DES FRIEDENS
    DEN DER CHRISTLICHEN NÄCHSTENLIEBE.
    Es sind die Serben.
    Früher waren sie uns nur wenig bekannt. Aber wir wußten, was wir in ihrem Vaterland angerichtet haben. Wir haben für einen getöteten unserer Soldaten, welcher die Macht der gewaltsamen Besetzer darstellte, hundert Serben getötet, die ihr Land verteidigten. Und nicht nur das haben wir getan, sondern wir haben auch gleichgültig zugesehen, wie auf die Serben von allen Seiten, von Kroaten, von Albanern,von Italienern, von Ungarn und von Bulgaren geschossen wurde.
    Wir wussten das es hier noch 5000 serbische Offiziere gibt, die früher einmal die gesellschaftliche Elite in ihrem Lande bildete, jetzt aber ohne Kräfte und von Hunger geschwächt, an lebende Skelette erinnert.
    Ebenso wussten wir, daß die Serben den Glauben haben;
    WER AN RACHE DENKT, KANN NICHT SEELIG WERDEN.
    Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht vor der Rache der serbischen Märtyrer.
    Wir ängstigten uns davor, daß nach unserer Kapitulation jene uns das antun würden, was wir ihnen angetan haben. Wir haben uns schon die Tragödie vorstellen können, wie unsere Kinder in der Kanalisation schwimmen oder in der städtischen Bäckerei gebraten werden.
    Wir stellten uns vor, daß unsere Leute umgebracht und vergewaltigt und unsere Häuser zerstört würden.
    Und wie trug es sich damals tatsächlich zu ?
    Als die Gefängnisdrähte rissen und die 5000 lebenden serbischen Skelette ihre Freiheit in unserer Umgebung fanden, haben eben die serbischen Soldaten liebevoll unsere Kinder gestreichelt und Bonbons verteilt! Mit uns haben sie sich unterhalten! Die Serben haben gerade die Kinder derer gestreichelt, die ihr Vaterland ins Unheil gestürzt haben!
    Erst jetzt verstehen wir, warum unser großer Dichter Goethe die serbische Sprache erlernte. Erst jetzt verstehen wir, warum Bismarcks letztes Wort auf dem Sterbebett „SERBIEN“ lautete.
    Eben dieser Sieg der Serben ist größer und hervorragender als jeglicher materieller Sieg. Diesen Sieg, so denke ich, konnten ausschließlich die Serben erringen, da sie erzogen wurden im Geiste des Heiligen Sava und der epischen Heldenlieder, welche unser Goethe so sehr geschätzt hatte.
    Dieser Sieg wird Jahrhunderte lang in den Seelen der Deutschen fortdauern. Diesem Sieg und den Serben, die ihn herbeigeführt haben, möchte ich diese meine letzte Andacht widmen…
    Reisender,
    wenn Du stehen bleibst neben diesen Gebeinen,
    knie nieder und senke Dein Haupt!
    Hier liegt ein SERBE,
    auf der Welt geachtet,
    in die Fremde entführt,
    eingesperrt und verbrannt.“

    116 Offiziere und Soldaten des Königreiches Jugoslawiens, welche im Gefangenenlager OFLAG VI / C am 6.Dezember 1944 gefallen sind:
     
    Damjanovic A. Despot
    General Oberste Hauptmänner
    Novakovic M. Boza Balandzic P. Mirko Dimitrijevic Z. Zivorad
    Oberfeldwebel
    Radojcic D. Dusan Bigovic M. Cvetko Djordjevic K. Miladin
    Hadzic Z. Cvetozar Verovic M. Milosav Ilic R. Adam
    Vila M. Branko Ivanovic S. Luka
    Vukotic P. Blazo Jovicevic B. Stevan Oberstleutnande
    Vukanovic M. Milenko Grujicic M. Milan Kacanik D. Bogoljub Golubovic G. Lazar Jovanovic Lj. Jovan
    Dimic I. Milan Dolic P. Vladimir Limic D. Branislav
    Krstic B. Krstivoje Dostanic S. Dusan Matic V. Stanoje
    Maksimovic M. Vojislav Djordjevic Dj. Dimitrije Matic M. Milivoje
    Pavicevic J. Dragoslav Djordjevic Dj. Milovan Marsenic S. Filip
    Petrovic M. Dusan Zivkovic J. Nikola Markovic T. Dragoljub
    Peric N. Dragutin Djunisijevic V. Jakov Milanovic B. Aleksandar
    Stanisic J. Petar Jeremic Branislav Nesic S. Strahinja
    Todorovic T. Dimitrije Jovanovic-Mih.C. Branislav Paunovic M. Vucic
    Jovanovic J. Rista Petrovic B. Radomir
    Jovancevic Dj. Lazar Popovic A. Jovan Majore
    Danilovic F. Savko Laskov E. Pavle Roganovic R. Jovan Joncic S. Lazar Radosav S. Miloje
    Djuric Dj. Dragutin Marjanovic V. Ljubomir Stanisavljevic M. Mihajlo
    Gavrilovic J. Zivadin Miletic T. Mihajlo Stojadinovic D. Andrija
    Jelic M. Milan Milovanovic V. Mirko Sreckovic M. Zivko
    Jelovac J. Radivoje Milovic M. Djoko Terzic Z. Milorad
    Jovanovic Z. Borisav Milojevic S. Jovan
    Koju-Karaivan Nikolaj Misic R. Milan
    Kovacevic M. Bosko Mitrovic R. Dragutin
    Milenkovic S. Vasilije Mladenovic B. Miloje Jacimovic M. Dragoljub
    Feldwebel
    Nicota D. Djordje Nikolic A. Miladin Jezdic Lj. Petar
    Petrovic J. Stanko Nikolic N. Radsisav Jovanovic V. Aleksandar
    Pribakovic R. Gligorije Pajevic M. Miladin Jovanovic N. Mihajlo
    Stankovic P. Andrija Paunovic P. Paun Joksimovic Miodrag
    Pejovic S. Filip Lukic Z. Ljutidza
    Popovic Z. Zivojin Mihajlovic Jagos
    Pocek I. Mihajlo Simovic O. Dobrivoje
    Radovic B. Savo Surla D. Gajo
    Rasic V. Milutin Todorovic D. Stanko
    Savic M. Prokopije Urosevic M. Selimir
    Stevanovic M. Vukosav Viskovic D. Dusan
    Stepanovic S. Josip Vorotovic S. Radomir
    Stojkovic N. Dragutin Cosic Jevrem
    Todorovic M. Milan Sakic N. Borisav
    Tripkovic M. Dusan
    Covic P. Uros
    Siljegovic Bosko
    Milenkovic Rajko
    Soldaten
    Milovanovic Dobrivoje
    Radojcic Milos

    Свиђа ми се

    • Постоји грешка у преводу немачког текста!!!

      НЕТАЧАН ПРЕВОД: Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се не освети – тај се не посвети“, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.

      ИСПРАВАН ПРЕВОД: Знали смо да код срба постоји веровање „ко на освету мисли, благословен не може бити“. И поред тога, бојали смо се освете србских мученика.

      НЕМАЧКИ ТЕКСТ: „Ebenso wussten wir, dass die Serben den Glauben haben: Wer an Rache denkt, kann nicht selig werden. Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht vor der Rache der serbischen Märtyrer.

      Обе реченице показују да су грешке намерно учињене. На жалост, погрешан превод скоро сви користе.

      Свиђа ми се

  4. O logoru Oflag VIc u Osnabruku: (google transl.): Izvodi iz Nirnberškog suđenja
     
    Pored ovog užasnog tretmana zarobljenih vojnika Jugoslovenske narodne armije oslobođenja i partizanskih odreda, Nemci takođe tretira ratnih zarobljenika iz redova stare jugoslovenske vojske u kompletnom suprotnosti sa međunarodnim pravom i protivno Ženevske konvencije o postupanju zarobljenicima, od 1929. U aprilu 1941, odmah posle okupacije jugoslovenske teritorije, Nemci ušli u zarobljeništvu u Nemačkoj oko 300.000 podoficira krajnjih muškaraca. Jugoslovenska državna komisija ima na raspolaganju mnogo dokaza o nezakonitom zlostavljanju tih zatočenika. Mi ćemo ovde dati samo nekoliko primera.
     
    Dana 14. jula 1943 u logor SS oficira u Osnabruck, 740 zarobljeni jugoslovenski oficiri bili odvojeni od ostatka i postavljene u specijalnom zatvorskom logoru zvanom Kamp D. Tu su bili svi zajedno gužve u četiri barake, sve kontakt sa ostatkom Logor je zabranjeno. Tretman ovih službenika direktno kosi s odredbama Ženevske konvencije, čak i više nego tretman ostalih zatvorenika. U ovom logoru su bili smešteni zatvorskog sve one koje Nemci smatraju pristalice narodnooslobodilačkog pokreta i protiv koga su oni veoma često primenjuju mere masovnih kaznama.
     Nemci kockao sa životom zatvorenika i često ih je pucao iz čistog kapric. Tako, na primer, u navedenom logoru u Osnabruck, 11. januara 1942, nemački stražar pucao na grupu zatvorenika, teško ranivši kapetan Peter Nozinic. Dana 22. jula 1942 stražar pucao na grupu oficira. Dana 2. septembra 1942, stražar pucao na poručnika Jugoslavije, Vladislav Vajs, koji je onesposobljen od rane koju je dobio neko vreme pre. Dana 22. septembra 1942, stražar iz zatvorske kule ponovo pucali na grupu oficira. Dana 18. decembra 1942 stražar pucao na grupu oficira, jer iz
    njihove kolibe, oni su gledali neke English zatvorenike u prolazu.
     
    20. februar 1943 stražar pucao na policajca samo zato što ovaj oficir je pušenje. Dana 11. marta 1943 stražar otvorio vatru na vrata kolibi i ubio generala Dimitrija Pavlovića. Dana 21. juna 1943 stražar pucao u Jugoslovenskom potpukovnika, Branko-Popanic. Dana 26. aprila 1944 podoficira nemački oficir, Ričards, pucao na poručnika Gaider Vladislav, koji je kasnije preminuo od zadobijenih rana.
     
    Dana 26. juna 1944 Nemački kapetan, Kuntze, pucao na dva jugoslovenskih oficira, teško ranivši poručnik Djorjevic.
     
    Sve ove pucnjave su vršena bez ikakvih ozbiljnih razloga ili samo izgovor i kao rezultat brutalnih naloga izdatih od strane nemačkih komandanata logora, koji su pretili da će se čak i vatreno oružje koristi u slučaju najbeznačajniji dela.
     
    Svi ovi incidenti dogodila u jednom logoru. Ali ovo je bio tretman primenjuje u svim ostalim logorima za jugoslovenske oficire i vojnike-zarobljenika u rukama Nemaca.

    Свиђа ми се