Александар Недељковић

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Напори националних друштава у очувању народне уметности…


       Напори националних друштава  у очувању народне уметности

Guslari

  Национална друштва као што је Коло Српских Сестара и Соколи у краљевини Југославији бавила су се подстицањем и одржавањем народног стваралаштва. Соколи су сарађивали са уметницима који су своја уметничка дела градили на  изворним  вредностима села (обичајима, умотворинама, народним песмама) и народној прошлости (видовданска етика). Организовали су такмичења  и наступе гуслара по соколским домовима. Савез Сокола Краљевине Југославије одржао је петодневни течај народних игара за соколе-предњаке. Течај је одржан од 14 до 19. априла 1936. у Соко-Матици Београд, а посетило га је педесет чланова и чланица као претставници 25 соколских жупа. На течају је обрађено 30 народних кола из Србије, Македоније, Црне Горе, Војводине и Хрватске, осим осталих словенских игара. За течај било је велико одушевљење, нарочито код Словенаца који су тада тек  уводили народне игре.

Коло Српских Сестара радило је на очувању и прибирању народне орнаментике. Напори Кола, од првог дана његовог постанка, били су управљени да се учини све што се може, како би се народна ношња, вез и игре што више сачували од пропасти. Истакле су у свом Извештају : „Сматрајући да је овај део наше народне душе, изражен кроз творевине наше жене исто онако леп и значајан, као и онај из кога су испеване наше народне песме, желели смо да он не утрне, већ да продужи да живи… .” (1) Чланице Кола су о свом трошку обишле Сплит, Дубровник, Загреб, Љубљану и Крањ да скупљају народне ношње за Свесловенски бал. Да би подстакло интересовање за народну ношњу Коло је приређивало костимиране забаве у Београду, а помагало је костимиране забаве других друштава ван Београда, дајући своје костиме на употребу. Коло је организовало костимиране забаве својих одбора у Југославији. (2)

Spomen izlozba

Љубица С. Јанковић упознала је Раштачку дружину на сабору код женског манастира св. Илије у селу Мирковцима 1935. када је бележила њихове игре.  Раштачка дружина из Скопске Црне Горе наступала  је са великим успехом у  Народном позоришту у Скопљу, а после у Хамбургу, Берлину, Бечу и Београду. Вођа дружине била је чланица управе Кола из Скопља, Деса Смиљанић. Раштачка дружина наступала је у Београду на забавама Удружења Јужносрбијанаца, Кола Српских Сестара и  на  Свесловенској вечери Кола Српских Сестара, на Коларчевом универзитету.

Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (3)  У склопу соколских друштава на Корчули деловала су витешка друштва „Морешка” и  „Кумпањија”. (4)

Na tecaju prednjaka narodna kola posle Uskrsa 1936. u Soko Matici Beograd

 Коло Српских Сестара приредило је Свесловенску забаву 19. марта 1938. у сали Официрског дома у Београду. Игре Јужне Србије играли су сеоски играчи  Раштачке групе из Скопске Црне Горе. Први играч био је Трајко Поповић. Група је добила на светском Фестивалу игара у Хамбургу другу награду. После Раштачке групе било је Охридско коло, које је припремила Хрисуља  Ћирковић. (5)

Коло Српских Сестара Петровград приказало је банатске народне игре на  Свесловенској забави Главног Одбора Кола у Београду. Коло Српских Сестара Петровград основало је женски певачки хор да би окупило женску омладину, која дотле није много учествовала у јавном животу. У хору су певане народне и уметничке песме.  Један од важнијих задатака хора био је да обиђе историјски знаменита места у Југославији. Чланице Кола сматрале  су да је то од великог значаја за национално васпитање омладине. Певањем у различитим покрајинама долазило се у лични додир са многима, што је било један од врло важних чинилаца за стварање духовне кохезије. Хор је обишао 1936. Смедерево, Неготин, Зајечар, Ниш, Скопље, Косовску Митровицу, Приштину, Краљево, Врњачку и Аранђеловачку бању. На Косову су обишле сва места српске славне прошлости.  У местима која су посетили приређивали су им дочеке Одбори КСС заједно  саосталим женским местним друштвима.  Хор је посетио Темишвар 3. маја 1937. и учествовао у прослави 70-годишњице Српског певачког друштва. У Темишвару је било око 1.000 Срба, већином занатлија у нешто трговаца и интелектуалаца. У извештају се истиче : „ … сви су се искупили да нас дочекају; многи су старији плакали видевши нас из домовине у нашим народним оделима и чувши нашу песму. После овог виђења са њима осетили смо се духовно јачи и ми и они.”  Хор је планирао да 23. маја 1937. крене на своју другу турнеју у Нови Сад, Сремске Карловце, Сремску Митровицу, Сарајево, Мостар, Дубровник, Ужице, Чачак и Крушевац.   (6)

Skoplje Narodno pozoriste

Лист дубровачких Срба „Дубровник” пратио је рад српских пјевачких друштава у Дубровнику и у Југославији. Пјевачки хор „Кола српских сестара” из Петровграда (Зрењанин) стигао је 29. маја 1937. у Дубровник вечерњим возом из Сарајева. Дубровачка национална друштва приредила су гостима срдачан дочек. Женски хор „Кола српских сестара” из Петровграда (Зрењанин) је 30 маја 1937. одржао свој концерат у дворани „Слоге”. У листу   „Дубровник” су истакли да је овај млади хор поставио  себи задатак да пропагирањем песме допринесе свој удео у национално-културном правцу. На програму су биле композиције Зајца, Мокрањца, Покорног, Бошњаковића, Бајића, Милојевића и др. Хором је дириговао Бохумил Храбак. Публика, која је у великом броју посјетила концерат, са симпатијама је примила госте и спонтано им одобравала. Хор је наступао у банатском народном одијелу, што је оставило леп утисак. Гостима је од стране Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога“ предан ловор вијенац. (7) Југославенски пјевачки савез припремао је на православне духове 1939. велики југословенски пјевачки слет у Београду у част прославе двају стогодишњих савезних друштава : Панчевачког српског црквеног пјевачког друштва и Српског пјевачког друштва „Јединство” из Котора. Лист   „Дубровник” је истакао да у саставу југословенског пјевачког савеза има преко 350 пјевачких друштава. (8) Прослава стогодишњице оснивања првих певачких друштава у земљи припремљена је као слет пјевачких друштава у Београду под покровитељством кнеза Павла. Предвиђено је да ће на слету учествовати око 120 певачких друштава из свих крајева Југославије са преко 8.000 певача, да на слету прикажу  стогодишњицу корског певања у земљи. Поред концерата појединачних друштава, предвиђено  је да се одржи на сајмишту концерат, у коме би учестовало  8.000 певача који би заједнички отпевали  неколико композиција. (9)

На Београдском сајму одржан је 1939. Други фестивал југословенских народних игара и мелодија. За 12 вечери прошле су групе играча и певача из свих крајева Југославије. Већ прве вечери фестивала привукле су публику, које је сваким даном било све више, а последња 2 дана у павиљону на сајму  није било места. (10) У листу  „Дубровник” који је писао о фестивалу у Београду истакнуто је да је терен Београдског сајма некад био запуштен и пуст, а да је после изградње сајма постао украс Београда. (11)    

Staro Sajmiste na Novom Beogradu

Коло  је 11. марта 1939. у Београду у сали Коларчевог народног универзитета организовало Свесловенску забаву. Ангажовали су играче из словенских земаља и свих крајева Југославије. Из Југославије су биле 1) група из Новог Винодола код Сушака; 2) Раштачка група  из  Скопске Црне Горе, са 22 члана; 3) Буњевачка група из Суботице, са 20 чланова; и 4) група из Шумадије. Коло је на Коларцу приредило Свесловенско вече 13. марта 1939. на коме су поновиле цео програм игара са забаве и тако омогућили школској омладини и публици која није ишла на забаве да види ове игре. Те вечери су чланови Удружења Истра, Трст, Горица извели своје истарске народне игре. После забаве је вођа групе из Новог Винодола код Сушака упутио писмо Колу. Писмо се завршавало : „Нека виде политичари свих врста да се деоба  Југославије не да учинити  и  нека она браћа  Хрвати који су нас хтели да одврате да идемо у Београд запамте да, док је оваквих жена у Југославији као што је Коло Српских Сестара  Југославија се дијелити не може.” (12)

Национална друштва као Коло Српских Сестара и Соколи у краљевини Југославији бавила су се подстицањем и одржавањем народног стваралаштва. На соколским течајевима предњаци учили су сем гимнастике и народне игре. Коло Српских Сестара Петровград основало је женски певачки хор који је наступао у народној ношњи. Чланице Кола сматрале  су да је то од великог значаја за национално васпитање омладине. Певањем у различитим покрајинама долазило се у лични додир са многима, што је било један од врло важних чинилаца за стварање духовне кохезије. Организовали су турнеје по Југославији.

Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. На Београдском сајму одржан је 1939. Други фестивал југословенских народних игара и мелодија.  Коло Српских Сестара на своје забаве у Београду доводило је групу играча са Сушака, Раштачку групу из Скопске Црне Горе, Буњевачку групу из Суботице и групе из Шумадије.

 

                                           

                                                                                              Саша Недељковић

                                     члан Научног друштва за здравствену историју Србије

 

Напомене :

  1. 1.      „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду”, „Вардар  XXVII Календар Колa Српских Сестара за  просту 1939 годину”, Београд, стр. 5;
  2. 2.      „Извештај Главног одбора Кола Српских Сестара читан на годишњој скупштини у Београду 15. маја 1927”,  „Вардар календар за преступну годину 1928”, Београд, 1927, стр. 5, 10, 13;
  3. 3.      Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама”, „Вардар  XXVII Календар Колa Српских Сестара за  просту 1939 годину”, Београд, стр. 65-69;
  4. 4.      Tonko Barčot, “Jugonacionalisti na otoku Korčuli”, Rad. Zavoda povjesnih znan. HAZU Zadru, sv. 49/ 2007, str. 694;
  5. 5.      „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду”, „Вардар  XXVII Календар Колa Српских Сестара за  просту 1939 годину”, Београд, стр.7, 8;
  6. 6.      „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду за 1936-37 пословну годину”, „Вардар  XXVI Календар Колa Српских Сестара за  просту 1938 годину”, Београд, стр. 63, 64;
  7. 7.      „Дубровачке вијести”, „Дубровник”, Дубровник, 29 мај 1937, бр.17, стр. 5;„Концерат Женског хора “Кола српских сестара” из Петровграда”, „Дубровник”,  Дубровник, 5 Јуна 1937, бр. 18, стр. 4;
  8. 8.      „Југославенски пјевачки слет у Београду”, „Дубровник”, Дубровник, 2 фебруара 1939, бр. 5, стр.3;
  9. 9.      „Југословенски пјевачки слет”, „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;
  10. 10.  „Фестивал југословенских народних игара и мелодија”, „Дубровник”, Дубровник, 3 јуна 1939, бр. 22, стр. 4;
  11. „Међународни сајам у Београду”,  „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;
  12. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, XXVIII Календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину“, Београд, 1939, стр. 7, 116;