All

Бранко Станић: Трагом Карађорђа


IMG_7545 - Karadjordje

Бранко Станић

ТРАГОМ КАРАЂОРЂА

После дужег времена Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар обновило је једну од својих најпопуларнијих активности – екскурзије „Трагом Карађорђа“. Као суорганизатор екскурзије било је и Завичајно друштво за неговање историјских, културних и спортских традиција Шабац.

Као и увек када су у питању овакве екскурзије полаз је био Мишар, овога пута на Сретење, 15. фебруара. И то не случајно, већ намерно, на 209. годишњицу Првог српског устанка. На том једнодневном излету прво одредиште био је Орашац, а у Орашцу Марићевића јаруга из које је све и потекло. Пламен устанка подјарен у тој јарузи запалио је Београдски пашалук. Више није било силе која би Србе зауставила на њиховом путу ка коначном ослобођењу од турског јарма.

У самом Орашцу чланове Задужбинског друштва са Мишара и Завичајног друштва Шабац у Спомен школи дочекао је др Бранко Златковић, секретар, такође, Задужбинског друштва „Први српски устанак“. Задужбинска друштва са Мишара и из Орашца сарађују и размењују искуства у раду већ дужи низ година.

Због обимног програма предвиђеним у овој екскурзији није било времена да се дуже остане у Орашцу и у Марићевићевој јарузи види цела сценска представа посвећена обележавању Првог српског устанка.

IMG_7375 - Maricevica jaruga

Марићевића јаруга у Орашцу

IMG_7442 - Orasac

Литија у Марићевића јарузи

IMG_7466 - Delegati Ravmogorskog pokreta

Делегати Равногорског покрета

IMG_7468 - Izaslanik predsednika Srbije

Изасланик председника Србије

IMG_7469 - Princ Aleksandar Karadjordjevic

Принц Александар Карађорђевић у Марићевића јарузи у Орашцу

IMG_7504 - Ravnogorski pokret

Равногорци у почасном строју

IMG_7545 - Karadjordje

У улози Карађорђа

IMG_7546 - Manda

Све популарнији и као глумац Милорад Мандић Манда

IMG_7547 - Tanasije Uzunovic

У још једној улози – Танасије Узуновић

Још пре доласка у Орашац професор Богдан Секендек је започео причу о стању у Србији пред  дизање устанка. Причу је наставио на путу ка следећем одредишту – Опленцу. До тог одредишта било је довољно времена да чланови друштава и пријатељи чују остале појединости у вези устанка.

Пред улазом у цркву на Опленцу излетнике су дочекали постројени гардисти који нису очекивали њих, већ премијера Владе Србије. Улаз у цркву у том тренутку није био дозвољен. Многи су били разочарани тим сазнањем што су били онемогућени да виде њену унутрашњост. У наосу цркве, испод великих мраморних блокова, сахрањени су Карађорђе Петровић, родоначелник династије и његов унук, краљ Петар I. А у крипти цркве, са другим члановима породице, сахрањен је и краљ Александар I. То су све могли видети они који су били на екскурзији Задужбинског друштва на Ивањдан 2006. године.

IMG_7572 - Garda na Oplencu

У ишчекивању премијера Владе Србије

IMG_7569 - Oplenac

Испред цркве на Опленцу

До се чека посета премијера није било времена, па су се друштва упутило у Тополу која се налази у непосредној близини, испод опленачког брега. У њој се Карађорђе населио на самом почетку 19. века. Ту је себи и својој породици створио нови дом. У то време Топола је била мало сеоско насеље. У доба Првог српског устанка, прераста у политички и стратегијски центар Шумадије. Од Карађорђевог града данас су сачуване само две куле на јужној страни и конак између њих, као и део северног и источног зида. Куле су имале отворе за топове. Карађорђева црква је саграђена 1811-1813. Фреске које су се задржале до данас, дело су сликара устаника, Петра Молера. Карађорђев конак је био једна од највећих грађевина у Србији у то време. У дворишту конака налази се споменик Карађорђу, подигнут после Првог светског рата.

IMG_7593 - Topola

Пред спомеником Карађорђу у Тополи

У програм екскурзије укључено је и Таково, место где су се Срби на челу са Милошем Обреновићем други пут побунили. Тако је овом екскурзијом направљен и први корак „Трагом Милоша“. Нека ова, а и будуће екскурзије, бар симболично, допринесу историјском помирењу двојице вођа српских устанака – Карађорђа и Милоша. Кустос Александар Марушић дочекао је оба друштва и њихове пријатеље, и ходом и причом, провео их кроз цео таковски комплекс са споменицима који чувају сећања на тај историјски догађај.

 

IMG_7648 - Hrast u Takovu

Дубоко је „корење“ у нашој историји – Таково

IMG_7662 - Protagonisti filma Devojka iz grada

Протагонисти филма „Девојка из града“ Филип Рајковић и Душан Симић у Такову

IMG_7679 - Takovo

Таковском долином

IMG_7693 _ Spomenik Milosu Obrenovicu

Споменик Милошу Обреновићу

Било је то и место где су се излетници одморили и окрепили у Ресторану „Запис“. Од његовог домаћина Бранка смо сазнали да су већ започеле припреме за обележавање 200. годишњице Другог српског устанка.

IMG_7712 - Restoran Zapis

Ресторан „Запис“ у Такову

Поводом 20 година од смрти велике српске песникиње Десанке Максимовић посећен је и њен гроб у Бранковини. Био је мркли мрак и свештеник цркве Светих Арханђела, задужбине проте Матеје Ненадовића, био је зачуђен ко су ти тако касни посетиоци. Ипак, љубазно је откључао врата на цркви и „необичне госте у неуобичајено време“ упознао са овим културноисторијским местом.

Последњи предах је био је код Кићуле у његовој  чарди. Он је један од највернијих чланова Задужбинског друштва са Мишара и без њега и његове верне хармонике не може се замислити ни једна екскурзија. Био је то и предах за осмишљавање нових заједничких похода оба друштва, и Задужбинског и Завичајног. Али о томе другом приликом.

 

 

 

 

 

3 replies »

  1. Само се питам, зашто нису дизали устанке у пролећно време. Обадвојица у сред зиме кад им време није. Знаш ону стару; ”Ђурђевданак хајдучки састанак – Митровданак хајдучки растанак”…

    Свиђа ми се

      • Па како би они то читали, кад је Вук имао тек 17 година за време Првог Устанка а други, по некима, пошто је почео онако спонтано, а то после Хаџи Проданове Буне, Вук се још ”чколовао, које куде”.

        Свиђа ми се