Удружење „Ћирилица“: Нећемо опело, хоћемо васкрс  ћирилице у Србији

Нови Сад, Трг Слободе, код Милетића, 24. маја 2013.

Културни протест због забране уставног суверенитета српском писму ћирилици у српском језику

Србија је, коначно, полатиничена после више забрана ћирилице у свих десетак векова често тешке, па и крваве борбе Срба за њу. Устанимо, ми Срби са српским свештенством, на Тргу слободе, код Милетића,

у Новом Саду

24. маја 2013. године у 12 сати, на Дан Св. Ћирила и Методија, да  ћирилицу из данашњих ретких изузетака васкрснемо у српском језику

а по неотуђивом свом праву на њену недељиву сувереност у Члану 10. Устава Србије!

На протесту сви исписи су слободни на свим језицима света

и свега културног сме бити – осим било каквог насиља!

Нико други да не дође до пријатељ Србије, Срба и српске ћирилице!

Потребно је на хиљаде бораца наоружаних папирнатим паролама!

Ми колико нас из „Ћирилице“ стигнемо на свој трошак  – окупићемо се, други нека нам помогну, па ћемо и ми, када затреба, помоћи њима!

Сад или (ни)кад!

Погледајмо сви слике данашње готово скроз полатиничене и туђом писмом окупиране Србије у српским  селима, градовима, на улицама, у банкама, у продавницама, коцкарницама, кафанама, у књижарама, на киосцима… Свуда! То није у складу с уставним и основним људским правом Срба у Србији на свој језик и своје писмо!

Европа није против српске ћирилице у Србији. Највише су против ћирилице Срби антисрби!

ЗАХТЕВИ НА ПРОТЕСТУ 24. МАЈА 2013. У НОВОМ САДУ

ЗА КОНАЧАН ВАСКРС СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ У СРБИЈИ

Влади Србије

Од Владе своје државе Србије (рачунајући и обе покрајинске администрације Војводину и Косово и Метохију и сваки остали ниво власти) ми Срби, обједињени у културном протесту због шестогодишњег одлагања целовитог спровођења Члана 10. Устава Србије у вези са српским језиком и сувереним ћириличким писмом у свим областима службене употребе, рачунајући и све исписе по улицама српских села и градова, захтевамо:

1. коначно и хитно спровођење у свим областима употребе српског језика и ћириличког писма Члана 10. Устава Републике Србије из недвосмислене одредбе о ћириличком једноазбуичју српскога језика, како је то одређено јасно у првом ставу реченог Члана 10. који одређује стриктно у складу са светским општим решењем питања писма у сваком другом језику (једноазбучје, у нашем случају је то изричито наведено – српско ћириличко писмо);

2. најхитније могуће, израду новог, усклађеног с Чланом 10. Устава Србије, закона о повратку недељивог суверенитета српске ћирилице у службеној и општој употреби у Србији, тј. закона о службеној употреби ћириличког писма свуда у српском језику, како то налаже речени Члан 10. Устава Србије и како је то уређенио у свој пракси у целом свету, у свим другим државама у њиховом основном службеном језику у једноазбучју, тј. у нашем случају суверену употреби ћирилице, како је то наложено у првом ставу Члана 10. Устава Србије,који се цео односи на српски језик и ћириличко писмо, тачно како тамо пише.

3. Рок за овај посао сасвим је довољан – две године (2013-2015).

Захтеви

Матици српској,

Српској академији наука и уметности,

Институту за српски језик САНУ

Одбору за стандардизацију српског језика

        Захтевамо да све четири институције: Матица српска, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, суштински и формално – зарад стриктне примене Члана 10. Устава Србије и опште европске и светске праксе – хитно донесу одлуке о враћању у правопису и струци природног суверенитета ћириличком писму. То подразумева хитно укидање одузетог   суверенитета ћируилици кроз наопако примењивања 3. тачке Закључака погубног Новосадског договора из 1954. године о српскохрватском језику и писму. Другим речима, то подразумева и доношење правописног и, у складу с тим, општег стручног једноазбучког решења питања писма српског језика у складу с реченон праксом у целом сверту.

Двоазбучје је било реликт из „српскохрватског језика“ када се морало ићи на два писма због заједничког међунационалног језичког решавања питања с браћом Хрватима, а сада је нестало, за вјеки вјеков, заједничко решавање питања писма у српском језику, па, сходно томе, мора престати погубна досадашња сербокроатристичка пракса у Србији у последњих 70-ак година, када је била донета, по налогу комуниста, одлука о „постепеном замењивању српске ћирилице хрватском лагтиницом, што је готово до краја спроведено између 1954. и 1968. године, када се српска ћирилица свела на једва десетак процената опште употребе српскога језика и у Србији.

3. Рок за овај посао сасвим је довољан – годину дана.

Председник Скупштине „Ћирилице“

Драгољуб Збиљић

Ово је лого „Ћирилице“ која организује овај протест

24. маја 2013. године у Новом Саду, на Тргу слободе у 12 сати.