Удружење „Ћирилица“: Нећемо опело, хоћемо васкрс ћирилице у Србији
Нови Сад, Трг Слободе, код Милетића, 24. маја 2013.
Културни протест због забране уставног суверенитета српском писму ћирилици у српском језику
Србија је, коначно, полатиничена после више забрана ћирилице у свих десетак векова често тешке, па и крваве борбе Срба за њу. Устанимо, ми Срби са српским свештенством, на Тргу слободе, код Милетића,
у Новом Саду
24. маја 2013. године у 12 сати, на Дан Св. Ћирила и Методија, да ћирилицу из данашњих ретких изузетака васкрснемо у српском језику
а по неотуђивом свом праву на њену недељиву сувереност у Члану 10. Устава Србије!
На протесту сви исписи су слободни на свим језицима света
и свега културног сме бити – осим било каквог насиља!
Нико други да не дође до пријатељ Србије, Срба и српске ћирилице!
Потребно је на хиљаде бораца наоружаних папирнатим паролама!
Ми колико нас из „Ћирилице“ стигнемо на свој трошак – окупићемо се, други нека нам помогну, па ћемо и ми, када затреба, помоћи њима!
Сад или (ни)кад!
Погледајмо сви слике данашње готово скроз полатиничене и туђом писмом окупиране Србије у српским селима, градовима, на улицама, у банкама, у продавницама, коцкарницама, кафанама, у књижарама, на киосцима… Свуда! То није у складу с уставним и основним људским правом Срба у Србији на свој језик и своје писмо!
Европа није против српске ћирилице у Србији. Највише су против ћирилице Срби антисрби!
ЗАХТЕВИ НА ПРОТЕСТУ 24. МАЈА 2013. У НОВОМ САДУ
ЗА КОНАЧАН ВАСКРС СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ У СРБИЈИ
Влади Србије
Од Владе своје државе Србије (рачунајући и обе покрајинске администрације Војводину и Косово и Метохију и сваки остали ниво власти) ми Срби, обједињени у културном протесту због шестогодишњег одлагања целовитог спровођења Члана 10. Устава Србије у вези са српским језиком и сувереним ћириличким писмом у свим областима службене употребе, рачунајући и све исписе по улицама српских села и градова, захтевамо:
1. коначно и хитно спровођење у свим областима употребе српског језика и ћириличког писма Члана 10. Устава Републике Србије из недвосмислене одредбе о ћириличком једноазбуичју српскога језика, како је то одређено јасно у првом ставу реченог Члана 10. који одређује стриктно у складу са светским општим решењем питања писма у сваком другом језику (једноазбучје, у нашем случају је то изричито наведено – српско ћириличко писмо);
2. најхитније могуће, израду новог, усклађеног с Чланом 10. Устава Србије, закона о повратку недељивог суверенитета српске ћирилице у службеној и општој употреби у Србији, тј. закона о службеној употреби ћириличког писма свуда у српском језику, како то налаже речени Члан 10. Устава Србије и како је то уређенио у свој пракси у целом свету, у свим другим државама у њиховом основном службеном језику у једноазбучју, тј. у нашем случају суверену употреби ћирилице, како је то наложено у првом ставу Члана 10. Устава Србије,који се цео односи на српски језик и ћириличко писмо, тачно како тамо пише.
3. Рок за овај посао сасвим је довољан – две године (2013-2015).
Захтеви
Матици српској,
Српској академији наука и уметности,
Институту за српски језик САНУ
Одбору за стандардизацију српског језика
Захтевамо да све четири институције: Матица српска, САНУ, Институт за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, суштински и формално – зарад стриктне примене Члана 10. Устава Србије и опште европске и светске праксе – хитно донесу одлуке о враћању у правопису и струци природног суверенитета ћириличком писму. То подразумева хитно укидање одузетог суверенитета ћируилици кроз наопако примењивања 3. тачке Закључака погубног Новосадског договора из 1954. године о српскохрватском језику и писму. Другим речима, то подразумева и доношење правописног и, у складу с тим, општег стручног једноазбучког решења питања писма српског језика у складу с реченон праксом у целом сверту.
Двоазбучје је било реликт из „српскохрватског језика“ када се морало ићи на два писма због заједничког међунационалног језичког решавања питања с браћом Хрватима, а сада је нестало, за вјеки вјеков, заједничко решавање питања писма у српском језику, па, сходно томе, мора престати погубна досадашња сербокроатристичка пракса у Србији у последњих 70-ак година, када је била донета, по налогу комуниста, одлука о „постепеном замењивању српске ћирилице хрватском лагтиницом, што је готово до краја спроведено између 1954. и 1968. године, када се српска ћирилица свела на једва десетак процената опште употребе српскога језика и у Србији.
3. Рок за овај посао сасвим је довољан – годину дана.
Председник Скупштине „Ћирилице“
Драгољуб Збиљић
Ово је лого „Ћирилице“ која организује овај протест
24. маја 2013. године у Новом Саду, на Тргу слободе у 12 сати.
Категорије:Језик, Ћирилица, АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, Влада, Војводина, ДРУШТВО, Драгољуб Збиљић, Издаја, Мишљење, Наука, Окупација, ПАТРИОТИЗАМ, ПРАВОСЛАВЉЕ, РЕДАКЦИЈА, СРБИЈА, ФБР АУТОРИ, MAIL - RSS FEED
Коментари читалаца…