Деца на раскрсници

Утабаном стазом модернизма (“фенсерица”)

Романтични заласци, шетње по природи и лаганица на увце у пристојним ресторанима или на обали викендом увече? Данас идиличан happy end неког класика или уље на платну… Старе добре пруге више се нико не сећа; у стварности воз јури сасвим другом маршрутом. Зато почнимо од ње:  кафанице, кафићи, дискотеке, штикле, сукње, шминка, журке, сплавови… Пијанчење до бесвести, тетурање од таксија до клуба, од кафане до таксија и натраг, кући се долази ако је потрефе или се не долази, док шатро забринути родитељи бришу патос паролом: „Моје дете то не ради!“  Златна мамина и татина деца…

Механички се живи, шаблоном пресликана омладина одавно је разбила дилему: читати или интернет? Учити или изласци? Испирање мозгова очигледно је „ин“, нема везе што хитове „Главобоља од вина, а нигде аспирина, синоћ била сам са тобом пијана“ и стихове:“… читко пише на твом лицу, пробао би моју пицу…” певају деца од десет година у сред града и сред ноћи док њихове старије секе од чак тринаест већ увелико магистрирају шанкове. Ма хајмо сви на „Звезде гранда“!

И све је у реду: коса довољно испресована, струк утегнут, “мињак” широк као војнички каиш. Момци пак не виде више од деколета и ниже од горепоменутог каиша. Цигаре су обавезнији део гардеробе од доњег веша, пљоска за разбијање треме на часовима увелико је пракса школских WC-а, и само пробај да не тргнеш дим или цуг кад то сви око тебе увелико раде! Од “друштва” (назовимо их тако) добијаш шут- карту у једном правцу, или, у најбољем случају добијеш батине. Видела жаба да се коњи кују… А све стрпајмо под паролу “Једном се живи!”, “Једном си млад!”. Како да не. Фенсерица, кафаница, лумперај па нек иде живот! И оде. А ми остасмо…

Изгледа само реткима понекад падне на памет да је можда битније остати доследан себи макар и по цену самоће и изолације него се “фенсерирати” у нешто што заправо ниси да би добио парче свог неба у рингу данашњице. Једино што данас цена више нема цену…  Уз такав “feedback” будућност нам  је више него извесна…

Бошко Живановић