Биљана Диковић

Живојин Ћелић: ПЛАЧИ СРБИЈО…ПЛАЧИ!


08.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

ПЛАЧИ СРБИЈО…ПЛАЧИ!

Ја плачем ноћас не због тога што не знам шта бих без плача…
Нити плачем да ишта у мени од плача овог ојача…
Плачем због свих сејача…копача и орача…
Плачем јер су нам све одузели,уствари,осим плача!

Ја ноћас плачем без суза и ридања…без уздаха и грча
Због оних што густу празнину пију из свога празнога врча…
Плачем због сићушних и непребројних што тајне их вежу споне
Са флеком на зиду која кроз ноћ светли Молитву продане иконе…

Због оних што им је заувек одузета и последња мрва наде…
И оног нама бившег Човека што хлеб у пекари краде…
и оних без лека…и деце без млека…Човека и Нечовека…
и јер је заувек из нас истекла неисплакана река…

Због оних што погрешне снове сањају: да топе проју у води
и оних што не знају више шта би у својој лажној слободи…
Због оних што им је све на броју и у савршеном реду…
И оних који пред “народном“ кухињом миришу из казана беду…

Плачем због оних што су у обиљу и у њему се даве…
Који од ситости смекшалу кичму не могу да усправе…
Због оних што ће до јутра решити да себе обезглаве…
И јер ће у некоме будућем сутра све неправде да се исправе…

Због оних који ће и то Сутра у никад да претворе
Кад им се Тишина и Тајне састану да Сутра договоре…
И кад изађу из тога Сутра да робљу изговоре
Како су све низине ниске а врхови високо горе…

Не плачем ноћас ово тек тако јер ми је само до плача!
Плач је то неки у мени исконски што кроз мене корача…
Две слане реке што ми низ грло у горко Унутра теку
рукавци су бујице која се ваља у сваком бившем Човеку…

Плачем због силних ткаља и ткача чији разбоји ћуте
док сањају своје летеће ћилиме немоћни да наслуте
које им нити пауци плету док таворе у полусвету
на дну нигдине у сенци сенки невидљиви од тамнине…

И оних избрисаних са површине што тону кроз муљ живота
Са очима од исплакане меке свиле у којима обитава Доброта…
Због старице што на углу подигне руку да проси
Па када наиђе ненадно неко спусти је и глади пркоси…

Због браће рудара низ чија се лица црни знојеви лију
Што пију мрко млеко ноћи по којој се мрки крију…
И чији сваки залогај шкрипи од угљене прашине
Док једу црне своје хлебове кад извире из гротла планине…

Због лажних ковача што лажне снове на лажноме наковњу кују
Због свих оглувелих од буке чекића што никог више не чују…
Због оних пљувача од силног беса што суву пљувачку пљују
И због тровача немих усана што немом се ћутњом трују…

Плачем због Тебе Мати Србијо јер ми се просто плаче
Јер немамо више ни срам ни образ а гледамо како Те свлаче
И у бесцење журно продају ко да им ниси Мати!
Док те ко задњу курву подају ономе ко више плати…

Плачем због оних што су бранили своје на својој њиви
А сада по Твојим нигдинама ходају јер су кривици криви…
И што од бројних кадија не могу да се набоје
Јер су преживели збегове…покоље и јер још грешни постоје!

Живе а не знају ни сами заправо да су одавно мртви
Јер су се у невољно време родили: и нож и тело у жртви!
И шта то ванбрачној деци Твојој добеглој до Тебе нуде:
Да заједно са Тобом у Твојим гетима израсту у полуљуде?!

И плачем Србијо јер ко ће такву од кога да Те брани?
Коме ће запасти да Те опоје?Коме да Те сахрани…?!
Мајчице наша са стотину сиса ког не подоји себра
И ко још уста не обриса о посна Твоја ребра?!

Плачем и због оних у бескрајном низу
што Ти гладну усну за доручак гризу

што су се сити најели себе
па их ни кост у грлу не гребе…
Јер ко се још није хранио са псима
Тај само једно срце има!
И како Ти једно јадно може дати
Када му ни маћеха ниси нити мати…?!
Воскресни Србијо и за плач избори
Или као свећица за покој догори
Семе је бачено из руке сејача
За глади свакога Славског Колача…

Коме од ноћас буде до плача нека приђе и плаче
Јер када заједно будемо плакали чуће се сигурно јаче!

аутор: Живојин Ћелић

2 replies »

  1. Твој дух сразлогом плаче, плачу Људи који имају и душе и срца са и , или без суза
    због ове сурове реалност, и кажеш:
    „Ја ноћас плачем без суза и ридања…без уздаха и грча“
    За разлику од мене :
    Ја данас плачем са сузама и ридањем.. са уздахом и грчом,
    и вриском до неба да ме мили Бог чује, а можда ће и Руси ,
    а можда ће и Кинези, а можда ће и …?!
    Вриштим јер ме све живо боли, вриштим јер ми , јер нам,
    срце на живо ваде, а приром са поносом о томе причају и сладе се !!!
    Сваки коментар на твоје изузетно (недостаје ми права моћна реч) представљање
    Ваше и наше стварности и осећања је коментар на коментар, реч на реч, човек на човека, стварност над истином.
    Свака ти, Вам част,
    Улепшали сте ми дан,
    потекла је суза из болне душе,
    сада знам да не плачем сам.
    Слободан Ничић Манго

    Свиђа ми се