Фосил са Балкана баца ново светло на људску еволуцију

Сензационални налаз фосила прачовека у пећини у Сићевачкој клисури. Налаз суштински мења представе о еволуцији човека и његовом кретању

08.02.2013. Б. СУБАШИЋ, Новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

ЕПОХАЛНО археолошко откриће које ће променити разумевање еволуције човека и процес насељавања Европе долази из пећине Баланица у Србији, пренеле су у четвртак светске агенције. Фосил вилице прачовека који је проф. др Душан Михаиловић с Филозофског факултета у Београду пронашао 2006. један је од три најстарија икада пронађена људска остатка, доказала су испитивања у Француској, Великој Британији и Канади.

– Ово откриће суштински мења све досадашње представе о еволуцији човека и његовом ширењу на европски континент после леденог доба – каже проф др Михаиловић за „Новости“. – До сада се веровало да је епицентар еволуције у југозападној Азији, а да је цела Европа била изолована ледницима. Међутим налаз из Баланице доказује да југоисточна Европа никад није била окована ледом и да је део жаришта у коме је еволуирала и из кога се ширила наша врста.

Фосил из Баланице је најважније антрополошко откриће у последњих неколико деценија, наводи се у светским стручним круговима.

– После резултата испитивања колегинице Мирјане Роксандић са Универзитета у Винипегу, опште мишљење светске научне заједнице је да се кључ разумевања човека и миграција налази у Србији – поносан је проф др Михаиловић. – Досадашња истраживања Баланице обављена су захваљујући Министарству културе, али сматрам да сада цела држава мора да се укључи у заштиту и презентацију локалитета, као што је то случај са сличним малобројним локалитетима у свету.

ТАЈНЕ ЛЕДЕНОГ ДОБА ЗАПАДНА

Европа је за време леденог доба била изолована и у њој се развио неандерталски човек, који никад није живео на Балкану. – Југоисточна Европа никада није била изолована од Азије и Африке, па су на еволуцију човека утицали сасвим другачији фактори. Балканско полуострво је припадало матичном подручју из кога су људске заједнице реколонизовале Европу након повлачења глечера.

Археолошка ископавања Велике и Мале Баланице у Сићевачкој клисури почела су 2004, а резултати су од почетка били веома необични. Вилица је пронађена 2006, а њена старост утврђивана је ЕЦП техником у лабораторији др Ринка и у нуклеарном реактору Универзитета Мекмастер. Затим је обављено датовање урановим низом у Истраживачком центру „Геотоп“ Универзитета Квебек у Монтреалу, а датовање инфрацрвеном стимулисаном луминисценцијом обављено је у Центру за примену физичких истраживања у археологији на Универзитету Бордо у Француској. Седименти су анализирани на Универзитету Оксфорд Брукс у Великој Британији.

Чланак с коначним радиометријским датумима објављен је 6. фебруара у угледном научном часопису „Плус Оне“, а потписали су га Вилијам Џек Ринк са Мекмастер универзитета у Канади и међународни тим под руководством Душана Михаиловића и Мирјане Роксандић.

– Фосил је стар најмање 397.000 година, а вероватно је старији од 525.000 година – каже др Ринк. – Добијени су изузетно уједначени датуми, чиме је поуздано утврђена старост налаза. То показује да вилица представља најстарији источноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.