Владимир Димитријевић: Савиндан кад му време није

>>Од већ пету годину активног министра просвете, г. Жарка Обрадовића, нагледасмо се свакојаких чуда и покора: од доношења Закона о основама образовања и васпитања, пуног рупа и празнина штетних по будућност српског школства до организовања завршних испита у основним школама у којима је, 2011, било могуће могуће писати „Петар Петровић Његош“ малим почетним словима, и добити потврду да је резултат тачан. После свега, министар просвете је решио да за себе узме древну титулу византијског цара, “хронократор“, „владар времена“, и да, макар у покушају, крене стопама великих реформатора календара – Гаја Јулија Цезара и папе Грегора. Зато је ове, 2013. године, послао допис школама у Србији у којима од њих траже да празник Светог Саве, оснивача српске просвете, славе два дана пре Савиндана, у петак, 25. јануара (Савиндан, као што сви просветни радницин знају,сваке године пада 27. јануара по грађанском календару). Образложење министра је, у најмању руку, запрепашћујуће: Савиндан треба да се слави у петак зато што је тако свечаније. То је као кад би неко рекао да  Нову годину треба славити у јулу, зато што је тада сунчано и лепо.

Својим реформаторским претензијама, г. министар је решио да се умеша и у надлежност патријарха СПЦ, г. Иринеја, јер је препоручио школама да свештенике на резање колача у своје просторије зову два дана пре прославе Светог Саве. Као што би се Свети Сава чудио и крстио досадашњем учинку  реформи српског образовања, које се урушава од предшколства до болоњизованих универзитета, тако би се, да се поново појави међу нама, сигурно чудио и овом позиву да се његов дан, као дан српског образовања, прославља кад му време није.

Препоручујући г. министру да се уздржи од зачуднихреформаторских захвата и да се држи проверених путева из области својих надлежности искрено се надамо да ће школе у Србији славити Савиндан када му је време – у недељу, 27. јануара 2013. године, не плашећи се да ће због тога прослава бити мање свечана“.<<

Јавност Србије је лепо примила ово саопштење, јер је већ била спремна да размишља на тај начин: зашто Савиндан премештати два дана раније? (http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/danas-je-sveti-sava-po-obradovicevom-kalendaru.html)… Али, али, али… Патријарх србски господин Иринеј, наследник трона Светог Саве, резао је славски колач два дана пре Савиндана у Математичкој гимназији у Београду.

Хајде да будемо крајње трпељиви и да кажемо: добро, у реду, Математичка гимназија је поступила у складу с  препоруком Министарства просвете. Али, зашто је патријарх, наследник трона Светог Саве, ишао да БАШ ОН реже колач? Зар то, кад му време није, а по неком крајњем снисхођењу, није могао да уради било који свештеник са чином протојереја – ставрофора? Зар да то чини патријарх, заштитник сваког реда и поретка у Цркви и народу Божјем? Шта сада рећи толиким просветарима који су се бунили? Ви нисте били у праву – у праву је, само и једино, био министар просвете који може да чини оно што му падне на памет. Или што неком његовом пријатељу и истомишљенику падне на памет. Да је министар био „у праву“, показује и чин србског патријарха: Савиндан је дошао два дана раније…

И тако, по ко зна који пут, види се да овај народ нема на кога да се угледа кад је доследност у питању. А то и јесте оно најтеже у доба у коме живимо: недостатак живих примера деморалише и уклања људе из борбе, тако неопходне да би се могло „и на страшном месту постојати“. Зато – очи горе, ка Богу и Небеској Србији. Тамо су прави примери које треба следити. Поп Никола може да погреши, али Свети Никола је, у Христу, непогрешив!