У дијалогу Београда и Приштине уз посредништво ЕУ, планирана је нова прекретница.У фебруару или почетком марта, треба да се одржи први сусрет два председника – Томислава Николића и Јатифете Јахтјаге. И једна и друга страна одбијају да дају коментаре на дату тему. Међутим, како саопштава  приштински часопис на албанском језику “Зери” позивајући се на канцеларију косовског председника, током конфиденцијалних разговора већ је усаглашен не само датум, већ и дневни ред предстојећег сусрета. Истина, саветник госпође Јахтјага, Рамуш Тахири, дозволио је могућност да датум може бити “померен” на захтев “међународних званичника” и одбио је да изнесе конкретне податке.[1]Руководство ЕУ такође на све начине избегава да се изјасни о садржају и самој чињеници одржавања предстојећег сусрета – иако је по расположивим информацијама, то питање дотакнуто приликом последњег сусрета премијера Србије Ивице Дачића и шефа косовског кабинета Хашима Тачија, одржаног 17. јануара. У тумачењу Високог комесара ЕУ за иностране послове и безбедност Кетрин Ештон, одговарајући договор овако је протумачен: ”Ми смо се сложили да се сретнемо у фебруару у циљу интензивног дијалога, када се надамо достизању суштинског напретка у преговорима, по питањима која смо сада одредили”.[2]

Ако почнемо од “сада одређених питања”, можемо закључити да је учешће председника Србије повезано са потребом Брисела да он својим пуномоћјима и својом тежином убеди косметске Србе да прихвате Бриселске споразуме о механизмима наплате пореза и царинских дажбина на северу Космета, као и о функционисању специјалног фонда за север покрајине. И не само то.

Руководство Србије је уверено да преговарачки процес тече у складу са Платформом, коју су прихватили влада и Народна Скупштина РС. По мишљењу Ивице Дачића, стварање специјалног фонда у коме ће се акумулисати царински, порески и други приходи, који долазе са прелаза Јариње и Брњак, представља “први корак на путу ка аутономији Срба са севера Космета”. Проблем је у томе што Приштина и Брисел уопште не деле такво тумачење одлука последње рунде Бриселских преговора.

По информацијама косметских медија, преговарачке стране нису успеле да регулишу кључно питање – о правној потчињености новоствореног фонда. По тумачењу Београда, одговарајући механизам предвиђа да пограничне таксе не напуштају територију севера покрајине или другим речима – да буду под контролом косметских Срба. Међутим, Хашим Тачи инсистира на другој верзији – о томе да прикупљена средства директно иду у “консолидацијски буџет Косова”, а да се одатле усмерава на север путем специјалног фонда. По информацијама којима располажемо, за Приштину је ова одредба кључна. Представници косовских власти не сумњају да ће се ЕУ у крајњем резултату у потпуности солидарисати са оваквом позицијом.[3] Јасно је да укључивање Севера Космета у јединствено финансијско-буџетско пространство Косова на челу са владиним институцијама у Приштини, нема ничег заједничког са “првим кораком на путу ка аутономији за Србе на Северу Космета”.

Међутим, уколико спорови око фонда још увек носе технички карактер, то питање о “размени територија” између Србије и Косова већ изгледа озбиљније. Ако је веровати речима Хашима Тачија, главни смисао преговора од 17. марта у Бриселу за владу Србије је управо “пуштање змаја” поводом размене Севера Космета за Прешевску долину. По речима косовског премијера – коме у овом случају нема разлога да не верујемо – Ивица Дачић је лично ставио до знања, да у Србији постоји “жеља за разменом територија”.[4]

Симптоматична је и реакција самих косметских Срба на сва ова догађања. Три кључне фигуре међу њима – Крстимир Пантић, градоначелник Косовске Митровице, његов колега из града Зубин Поток Славиша Ристић и посланик Демократске Странке Србије Марко Јакшић – категорички су иступили против покушаја Београда, Приштине и Брисела да решавају питања иза њихових леђа. По сведочењу Пантића, без обзира на све изјаве које су се могле чути у Бриселу и на каснијим прес-конференцијама и у интервјуу у Београду, “питање о прикупљању царинских такси, као и раније, није решено”. “Европска Унија је у потпуности на страни Албанаца. Она није никакав посредник на преговорима, већ поверљиво лице албанске стране” – подвукао је градоначелник Косовске Митровице.[5]

Да сумирамо неке резултате. Сусрет Дачића и Тачија који је одржан 17. јануара у Бриселу, оставио је много више питања него што је понудио одговора. А највише питања остало је код косметских Срба – који су у ствари главна заинтересована лица у дијалогу који траје. А у условима када две стране дају потпуно супротне изјаве поводом резултата преговора и што је још важније, прича се и о закулисним контактима по тако деликатним питањима као што су територијална размена и компензације – сусрет председника, у најмању руку, изгледа превремен. Осим уколико на тај начин Београд не покушава да стави Србе пред одлуку, која је већ одраније позната Ивици Дачићу и Томиславу Николићу.