Биљана Диковић

Милан Јовановић: Има ли луђих?


 Има ли луђих?

17. 01. 2013. Вести, колумна: Милан ЈОВАНОВИЋ
221399_adc8046_if

И тако, значи, добисмо резолуцију, натакарену на платформу, додуше сакату, коју ћемо по свему судећи моћи да окачимо на ону ствар.

Постављамо услове Шиптарима на Косову, а не смемо ни да присмрдимо оној скаламерији од споменика у Прешеву. Ивица маше прстићем, Тома лупа шаком о сто, Вучић маршира пред стројем жандарма, а Мустафа и Муслију се упишаше од смеха док гледају како се мечка плаши решетом.

Полудела земља ври од небулоза коју изричу њени највиши представници, народ се пита шта је бирао, кога је изабрао и ко га је, зло и наопако, на то наговорио. Луди ли су, пијани ли су, обоје ли је?!

Скупио Тома јуче стране дописнике у Београду, сипали им кафицу, послужили ваљда и нешто жешће, а онда председник оплео по премијеру. Вели, да сам хтео Косову да дајем столицу код Бан Ки Муна, турио бих то у платформу! А тај споменик доле да лепо, договорно, заједно сруше Срби и Албанци и мирно Прешево!

Ја, онако искрено, мислим да њему нешто сипају у кафу, то јест, надам се да то није са здраве памети.

Да манитог света има и међу такозваним политичким аналитичарима доказа и такозвани Душан Јањић, конструктивним предлогом за споменик. Рече он, а уши моје не могадоше веровати, да ТО треба да се склони, али да би Србија требало да покаже мало слуха за своје верне поданике шиптарске националности и уклони споменик припадницима Жандармерије погинулим у рату са терористичком бандом, јер, мудрује Јањић, и тај је споменик тамо где му место није.

Зовем пријатеља психијатра да га питам разуме ли он шта, човек слеже раменима. Није то, каже, досад у својој пракси сретао, записаће па ће проучавати за дисертацију.

Резолуција око које су се клали са опозицијом и коју су с поносом представили ко Тијанић „Бољи живот“ помиње чак и Устав Косова с којим би она шака Срба у Касапистану требало да се усагласи. Још само да ти мученици набаве неки пањ, да им главе не секу на голој земљи.

Дежурни издајници који се крију под лажним надимцима на оним медијима које ових дана хоће да ‘апсе Наши и 1389, сеире и злурадо се цере над нашом муком. Спрдња спрдњу стиже, све се петама у дупе од среће ударају кад виде ове наше јуродиве властодршце како лупендарају ко Максим по дивизији.

И то јавно, надам се под утицајем неких опојних материја, јер, као што рекосмо, никако не ваља ако то говоре са здраве памети.

Поједине новине, чак, громогласно најављују да ће Србија кренути у љути дипломатски бој, такорећи офанзиву, таман помислиш – аха, нешто раде, смрсићемо Тачију конце – кад оно: офанзива да се Томи и осталима омогући да могу да оду на Косово кад год они ‘оће, а не кад Тачи ‘оће.

Подсећа то на друга Јозу Брозу за кога су читаве дивизије пробијале обруче да не падне у руке мрском непријатељу, и то без оних милион рајхсмарака у злату.

– Стиго виски, друже маршале!
– Одлићно, мајку ти божју, шаљи Прву пролетерску на Игман по лед!

Не знам по шта крећу ти што иду у офанзиву да крче пут српској власти. По памет, ваљда.