БЕОГРАД КОНАЧНО У ЕУ

9 јануар 2013 СРБски ФБРепортер

Пише: Јелена Бркић

Година 2038.

Председник Републике Београд (и околине), и званично је објавио да је, након иступања и последњих пет држава из Европске Уније, тзв. БАПВ (Бивша Аутономна Покрајина Војводина), тзв. БАПКМ (Бивша Аутономна Покрајина Косово и Метохија), тзв. БЦС (Бивша Централна Србија), тзв. БЈС (Бивша Јужна Србија) и БИС (Бивша Источна Србија), које влада Београда (и околине) и даље не признаје, званични Београд сам себи дозволио да уђе у ЕУ!

Актуелни премијер дао је независним медијима следећу изјаву: „Поштовани грађани Републике Београда и околине, свих вас претеклих 928.344, као што видите, обећање смо испунили. Након дугих 48 година и великих напора које смо уложили – циљ је остварен, и од данас је Београд (и околина) поносни члан ЕУ. Додуше и једини, али не мари, сви приступни фондови сада су само наши.

Сада вам је, ваљда, јасно, да су све приче фашистичких, ултрадесничарских, квазипатриотских организација да нас никада неће примити у ЕУ, потпуно неосноване, те да су тешки преговори, уз уважавање реалног стања ствари на терену, које сам водио са сепаратистима под окриљем наших пријатеља, уродили плодом. На данашњи дан, који ће остати златним словима исписан у славној београдској историји, сви треба да будемо свесни да је ово задовољство вредело сваког грумена продате земље, али апелујем и да, у овом светом тренутку, не подлегнемо еуфорији, јер је ипак још много посла пред нама.

Искористићу прилику да вам саопштим још неколико битних детаља, које указују на чињеницу да се ова Влада држи својих обећања.

Прво, ова Влада је обећала да ће смањити администрацију и то је и учињено:

–       Као што знате, обзиром да нам је, на нашем европском путу, од огромне користи била подршка НАТО пакта и да су нас штитили искључиво њихови војници, те да није било никакве потребе за сопственом војском, још пре 10 година укинути су Министарство одбране, Војна академија и све остале војне институције. Разумећете да функција министра војног није смела бити укинута, првенствено због партијских расподела, како се не би угрозила стабилност Владе.

–       Такође, укинуто је и Министарство привреде и припојено Министарству трговине. Обзиром да се већ 48 година, производња само мучила и правила непотребне трошкове, одлучили смо да сву своју подршку дамо трговини, као основном замајцу развоја нашег друштва. Уосталом, јасно је да нема никаквог разлога за производњу кад се већ све може увести и то по знатно нижим ценама. Поготово сада, кад смо пуноправни члан ЕУ, те више нема царинских препрека између нас и остатка света.

–       Укинуто је и Министарство пољопривреде. Те давне, 2013.године, наши пријатељи су нас убедили да кренемо са увозом и продајом ГМ хране. Та јефтина и свима доступна храна, спасила нас је у оно тешко време скупоће и несташице. Са друге стране, престала је свака потреба за издвајањем из буџета, тзв. субвенција за пољопривреднике, јер они сада раде за удружене привреднике из региона, са којима имамо одличну сарадњу.

–       Потреба за Министарствима за телекомуникације и енергетику се такође изгубила још 2015 године, односно након продаје Телекома Србија и ЕПС-а за јако повољну цену, од око 500 милиона евра. Тиме су смањени издаци из буџета за плате запослених у овим предузећима, што  је значајно умањило износе потребне за даље задуживање државе Београда (и околине).

–       Министарство регионалног развоја, само се угасило, након што је завршило посао на најбољи могући начин; Министарства омладине и спорта, културе и информисања, као и просвете, науке и технолошког развоја, спојени су у Министарство забаве; Министарство грађевине, након што је изграђен велики број контејнера за најугроженији део становништва, а да су сви постојећи станови потпуно покрили и трећу генерацију данашњих политичара, такође је угашено; Министарство правде, као што знате, измештено је у Хаг.

Све у свему, остала су само:

–       Министарство трговине, са приоритетом одржавања извозног дефицита на минимум 300%, где увозимо комплетну робу за наше потребе, а извозимо рад,

–       Министарство унутрашњих послова, са приоритетима одржавања реда, мира и послушности, а у складу са нашим дефинисаним европским циљевима,

–       Министарство финансија, са приоритетом даљег задуживања, по новом Закону који не дозвољава да се пређе 350% БДП-а,

–       Министарство одржавања добросуседских односа, прерасло из Министарства спољних послова, са приоритетом на помирењу у региону,

–       Министарство саобраћаја, са приоритетом изградње коридора 10,

–       Министарство забаве, са приоритетом да се наши измучени грађани обрадују новим серијама, албанским, турским, немачким, америчким…, лепом новокомпонованом грађанском, а народном музиком, спортом, а посебно рагбијем у коме у последње време имамо све више успеха… Образовање и култура, као саставни део овог министарства, такође као приоритет имају искључиво забаву,

–       Министарство за медије, са приоритетом да едукују широке народне масе колико су европске вредности које смо коначно усвојили важне, а посебно истополни бракови и усвајање деце од стране истих, али исто тако и што већа финансијска едукација како се задужити код, сада само наших, приступних фондова, или грађанска едукација која подразумева потпуно одсуство сваког трага припадности православној вери, а опет у циљу помирења у региону,

–       Министарство здравља, са приоритетом мењања пола грађанима, лечења неплодности, наркоманије, алкохолизма и све већег броја малолетничке деликвенције, насиља, пљачки и другог криминала, који је био пратећа појава нашег пута у ЕУ, а за којима више нема никакве потребе.

Ах, да, Министарство рада је такође укинуто, јер је свих 374.512 припадника политичких партија већ запошљено, 136.265 грађана још увек нема 40 година и потребу за запошљавањем, а 417.567 грађана има обезбеђене контејнере и један оброк дневно у народним кухињама, у свих 77 кантона државе Београда (и околине), док пензионера нема, јер је граница за одлазак у пензију сада 98 година.

Дакле, обећали смо смањење администрације, што смо, као што видите, и спровели.

Друго, Влада је обећала и да ће потпуно искоренити корупцију.

Обећано, учињено.

–       Након изласка из затвора, Мишковић је сву своју имовину предао у државне руке, од које су и изграђени контејнери и народне кухиње,

–       Сва државна предузећа су продата страним компанијама, тако да више не постоје јавне набавке, а самим тим ни мотив за корупцију,

–       Сва државна имовина и територије бивше Републике Србије, у складу са договорима док смо приступали ЕУ, поштено су подељени, те ни ту више нема разлога за корупцију,

–       Све болнице су приватизоване, па свако плаћа своје лечење, те не мора да потплаћује лекаре. Јесте да већина не може да плати лечење, али корупције у здравству више нема,

–       Сви судови су позатварани, па се правда добија искључиво у Хагу, тако да више нико нема разлога да подмићује тужиоце или судије,

–       Финансирање Министарстава, као и избора, врши се, још од 2027 када смо добили датум за почетак преговора, из предприступних фондова, а сада ће се вршити из самих фондова, тако да ни ту више нема места корупцији. Поред тога, размишљамо да потпуно укинемо изборе, јер је већ 48 година нико нов није појавио, тако да нема потребе да трошимо новац и мучимо вас да излазите на биралишта и бирате опет нас, исте. Тако ћемо спречити и ону последњу могућност злоупотребе, односно крађе избора.

Једино још мучимо муку са појединим припадницима МУП-а, што узимају по 20 ЕУР за невезани појас и тек понеким путарима што смањују дебљину асфалта на коридору 10, али и то ћемо решити у најскорије време.

Дакле, као што видите, ми своја обећања поштујемо, па је то коначно морала да призна и читава међународна заједница.

И за крај, желим да вам честитам на храбрости и упорности, на свему што сте издржали да би смо коначно могли да се поносимо својим статусом члана ЕУ. То је успех свих нас и никада то немојте да заборавите. Немојте се бринути ни због наших 77 кантона, имамо чврсто обећање наших пријатеља, да се након нашег пријема у ЕУ, границе на Балкану више неће мењати.“

П.С. Ко је помислио да ово није озбиљан текст, нека се подсети шта је све с’почетка 21 века изгледало немогуће, а ипак се остварило. Живи били, видећете, ући ће Београд (и околина)  у ту ЕУ, па макар сви остали изашли из ње!