АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Дејан ЛУКИЋ: Краставац без алтернативе


 Дејан ЛУКИЋ: Краставац без алтернативе

„Ископаше ти очи, лепа слико; Вечери једне на каменој плочи; Мислећи да га тад не види нико; Арбанас ти је ножем избо очи.“ Онда Арнаут, данас Америка и ЕУ. Двоје у једном: кад у Вашингтону Хилари писне – у Бриселу Кети подврисне. Хилари ме не подноси, Кети ми не узвраћа љубав?

07. 01. 2013. Дејан ЛУКИЋ, Вести

981_dejan-ina-mostub.b-u-daljini_f

Америка? Од како је у августу далеке 1945. године бацио атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, усмртио 150.000 недужних душа, а обогаљио многе за дуги низ деценија, амерички злочинац је – прелистајмо статистике – војно напао 44 земље (!), што директно, што преко својих извођача радова. Неке од њих и по неколико пута. Србија је једна са списака овог манијаштва.

За потребе манијаштва – америчке перверзије хуманизма, демократије и осталог смећа, Пентагон је током последњиух деценија посејао – проверите статистике – 737 (!) војних база широм света.

ЕУ? Дотична дама која нам никако не узвраћа љубав, још би једном да копа очи Лепој Симониди на Косову; док из Европског парламента бивши бечки коњушар, директни кривац за смрт младића ЈНА, покошених у оним заседама словеначких „Европејаца“ (1992), још увек, мало-мало па ето ти га у Београд да нам придикује како нам чак и краставци морају да буду по европској мери – прави, само три сантиментара дебели, а само девет дугачки!

Sorry, Јелко, не бисмо да кратимо, наш је, од доласка са Карпата, мало дебљи, дужи и помало крив.

Ако Сузани Грубјешић, редуши европских интеграција у овој невеслој влади „без (зар опет?) алтернативе“, пашу три сантиметра дебљине, девет дужине, па још да није крив; ако су јој – како рече Синиша Ковачевић – од Косова драже европске „синекуре и синекурчине“ – ето јој Јелка па нек проба да ли је европско тање и краће боље до српског дебљег и дужег.

Занесеност министара ове наше владе за улазак у Европску унију и – ох, Боже – НАТО, превршила је, напросто, сваку границу пристојности. Мислили смо да нас је та евро-полна болест прошла са Борисом Тадићем. Јок. На реду је, изгледа, још да ископамо очи и Богородици Љевишкој не би ли се само некако домогли тањег и краћег европског. Без алтернативе!

Само политички, интелектуално, културно и цивилизацијски кљасти и убоги које је хазард времена избацио на врх транзиционе Србије, могу да у њиховој неписмености халуцинирају како њихова фикција нема алтернативу. Од Потопа па до Сузане Грубјешић свет је, господо, пун алтернатива. Алтернатива материјалном Западу је спиритуални Исток; југу Север, животу смрт, мржњи – љубав; поносу снисходљивост…

И само породица и отаџбина – рече Ковачевић – немају алтернативу. И само политички, интелектуално, културно и цивилизацијски кљасти и убоги, само они би да укину животу све алтернативе, а оставе ону једину – погрешну. Они би да нам зарад те грешке нови Арбанаси из Брисела још једном копају очи Лепој Симониди, па макар и по цену Косова.

Постоји, господо слепци, Европа у којој смо староседеоци од како је света. Што ће нам алтернатива када смо оригинал. Али, она Европа чији смо укућани од како смо стигли на Балкан и коју смо толико ценили и у коју бисмо радо, била је Европа Магна Карте, Волтера, Дегола, Гетеа, Бајрона, Битлса…

Ову, пак, Европу бечког коњушара, мамуза Ангеле Меркел, Еулекса, „приступних фондова“ итд. радо бих да оставим недораслим времену и нека без мене у њој уживају у танком и кратком. Ја бих, што рече писац, у Републику Српску. Ако и ње не буде, има у Аустралији још Срба и ћирилице.

1 reply »