Биљана Диковић

Филм „Кад сване дан“ или Како је Паскаљевић уписао Србе у усташе


Како је Паскаљевић уписао Србе у усташе

Тема филма ”Кад сване дан” је логор Сајмиште, а основна порука племенита и исправна: да су стратишта запуштена, истина о страдањима заборављена, а они који желе да сачувају успомену наилазе на равнодушност и неразумевање.

02.01.2013. frontal.rs

Изузетак је кратка дезинформација на самом почетку филма. када се износе једине фактографске информације пре него што се радња пренесе на ниво личне драме:

”Judenlager Zemlin, логор смрти за Јевреје и Роме, подигнут је на територији новоосноване Независне Државе Хрватске, водио га је Гестапо, уз велику сарадњу српских колаборационих власти и полиције.”

Шта гледалац сазнаје из филмског описа? Да су жртве били Јевреји и Роми а злочинци усташе, нацисти и Срби.

Овакав распоред не одговара историјским чињеницама јер су Срби избачени из жртава и пренети међу злочинце.

За све логоре смрти у Европи били су одговорни или нацисти или усташе. Сајмиште је јединствено по томе што је објединило ова два убилачка режима.

Српске власти нису учестовале ни у припреми ни у организацији Холокауста, нити у егзекуцијама.

Са друге стране, у логору Сајмиште, као и у Јасеновцу, Старој Градишци, Јадовну, Новосадској Рацији, другим балканским стратиштима и Холокаусту уопште, уз Јевреје су у највећем броју страдали Срби.

Свакако, српске колаборационе власту јесу сарађивале са нацистичким окупатором на низ начина, укључујући истрагу и привођења Јевреја и антифашиста.

Са убицама су сарађивали и сами затвореници, који су одржавали логоре смрти, па чак били приморавани и да учествују у мучењима и убиствима.

У Јасеновцу су логораши редовно оштрили оружије иступљено у масовним покољима, а Роми су, поред копања рака, у више наврата служили као музичка пратња за најјезивије злочине:

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

Након ових услуга, ”сарадници” би често и сами били погубљени.

Да ли сарадња са окупатором доводи у сумњу ко је окупиран? Да ли сарадња са злочинцима доводи у питање ко је жртва?

Хоће ли неко због такве сарадње изјавити да су убиства у Аушвицу изводили нацисти уз сарадњу јеврејских сарадника, а усташе уз подршку Рома?

Молимо вас, немојте то радити ни српским жртвама. И ми имамо душу.

Дан када више не будемо могли да разликујемо злочинце и жртве у логорима смрти биће последњи дан наше цивилизације.

Извор: Antisrbizam.com

———-

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: ПОЗИВ НА ЈЕДАН НАУЧНИ СКУП ИЛИ ЛОГОР СТАРО САЈМИШТЕ И ИСТОРИЈСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ (1-2)

 

1 reply »

  1. На нашу жалост господин Паскаљевић снима филмове који ће се свидети „западу“, па не чуди што је у филму српски народ приказан као злочиначки онда и сад. Ако срба нема међу жртвама, шта значи и какве везе има сцена растурања ромске свадбе (од стране српских хулигана) са логором Старо сајмиште. Ако се већ бавио том темом требао је – „морао“ да спомене логор „ТОТ“ на Ушћу или „DULAG 172 Semlin“ са истуреним оделењем на Островачкој Ади, кроз који је прошло око 110000 срба или бар да спомене 327000 војника, подофицира и официра (срба) који су по капитулацији завршили у логорима на „западу“. Завршном сценом филма потврђује своју тезу да нема страдалих срба у логору Старо Сајмиште јер да их има били би на помену, на који су дошли само Роми и Јевреји. Свака част господине Паскаљевићу, филм је одушевио оне који су га основали.

    Свиђа ми се