Велика радост и атмосфера братске љубави и слоге дисала је ових дана Косовом и Метохијом. У посети браћи на КиМ у петак увече стигла је група осведочених српских родољуба. После конака у Лепосавићу, српски родољуби наставили су пут дубље ка Косову и Метохији. Прва станица била је Светосавска катакомба у Жеровници.

31.12.2012. СРБИ НА ОКУП инфо, за ФБР приредила уредник Биљана Диковић

После Свете Литургије добродошлицу је за трпезом први указао настојатељ катакомбе у Жеровници, протосинђел Евтимије. Као најстаријем, како је Отац Евтимије рекао, реч дајем брату Милоју. Брат Милоје Стевановић је у једној надахнутој беседи, онако од срца, поздравио своју браћу са Косова и Метохије рекавши да докле међу Србима буде људи оваквог кова какве је овде срео, дотле Срби пропасти неће. После брата Милоја присутнима се обратио брат Данило Баста. Он је рекао да је Косово и Метохија централна Србија за Србе и да се изузетно радује свом поновном доласку на КиМ.

Следећи који се присутнима обратио био је брат Зоран Чворовић, који је рекао да се он осећа домаћим на КиМ, а не као гост, јер је у Метохији рођен. Он је рекао да Косово није земља, већ је Косово српска мера вере и живота, Косово је српска етичка мера. Још је додао да се ми Косовом пред Богом оправдавамо и појединачно и као народ. Ако се Косова одрекнемо, а то значи ако одаберемо царство земаљско, а не небеско, изгубићемо смисао и оправдање нашег земаљског оправдања и наша земаљска отаџбина у том случају нема много наде.

Ако сачувамо Косово, а то значи Лазареву меру живота, да постоје вредности које су јаче и од самог бића, од самог нашег живота, од земаљског присуства овде, а то је вера у Господа, а то је истина – односно сам Христос и да постоје вредности којима треба поклонити цео живот. И на крају сам живот дати. Ако ту меру сачувамо, ту Косовску, Светолазаревску меру – сачуваћемо и Србију. И онда границе у нама неће бити. Ни између нас ни у нама. Границе постоје оног тренутка када ми земаљску, окупаторску меру прихватимо као нашу. Онда ни Косово више не осећамо као наше, јер га меримо туђим аршинима. Онда када га будемо мерили Лазаревим аршином, Косово ће бити наше и бићемо браћа и сестре међу собом.

Зато је битно да издржимо на Лазаревом путу, не тако што ћемо да се делимо него тако што ћемо да се окупљамо. И тако што ћемо да се окупљамо око истине Светога Саве и Светога Кнеза Лазара. И нека будемо, како се каже и ко зрно соли то зрно ће моћи једнога дана да осоли све српске земље од Крајине до Косова. Ако то зрно соли изгубимо, нећемо сачувати ни ту јадну централну Србију. Зато нека да Бог, да и ви овде, а и ми горе издржимо на путу Светога Саве, сједињени, обједињени, да нас све више има на том путу и да меру овога света, не дај Боже никада, до последњег дана боравка на земљи не прихватимо и да нам она не буде важнија од Лазареве мере. Следећа која се присутнима обратила била је сестра Косара Гавриловић. Она је изузетно емотивно говорила о Косову и Метохији, свом прогону 1941. год. као и прогону из Грачанице. Својим обраћањем сестра Косара је на присутни народ оставила изузетан утисак.

У току дана су српски родољуби обишли Косовску Митровицу, касније наставили према Метохији, Призрену, Ораховцу и Брезовици.

У наставку погледајте видео прилог обраћања српских родољуба српском народу на КиМ у Светосавској катакомби у Жеровници

Уредништво “Срби на окуп”
ФОТОГРАФИЈЕ: СРБИ НА ОКУП

+++

Мр Зоран Чворовић: КОСОВО ЈЕ СРПСКА МЕРА ВЕРЕ И ЖИВОТА

На Косово не долазим као гост, пошто сам у Метохији рођен.

Косово није земља. КОСОВО ЈЕ СРПСКА МЕРА ВЕРЕ И ЖИВОТА. Косово је етичка мера. Ми се Косовом, појединачно, а и као народ Светог Саве, оправдавамо пред Богом, оправдавамо наше постојање пред Богом.

Ако се Косова одрекнемо, а то значи- ако изаберемо царство земаљско,а не Небеско, изгубићемо смисао и оправдање нашег земаљског постојања, и наша земаљска отаџбина, у том случају, нема много наде.

Ако сачувамо Косово, а то значи Лазареву меру живота, а то значи да постоје мере које су јаче од самог бића, од самог нашег живота, од трајња овде, а то је вера, а то је Истина, а то је Сами Христос, да постоје вредности којима треба поклонити цео живот, и на крају сам живот дати. Ако ту меру, ту –косовску, Светолазаревску меру сачувамо, онда граница у нама неће бити, ни између нас, ни у нама, нити граница постоји оног тренутка.

Ако ми прихватимо окупаторску меру као нашу, онда ни Косово више не осећамо као наше, јер га меримо туђим аршинима.

Онда кад га будемо мерили Лазаревим аршином, Косово ће бити наше, бићемо браћа и сестре међусобно. Зато је битно да издржимо на Лазаревом путу, не тако што ћемо да се делимо, него тако што ћемо да се окупљамо, што ћемо да се окупљамо око Истине, Светог Саве, и Светог Кнеза Лазара, и нека будемо, како се каже, к’о зрно соли, то зрно соли ће моћи да осоли све Српске земље, од Крајине до Косова.

Ако то зрно соли изгубимо, нећемо сачувати ни ту јадну Централну Србију.

Зато, нека да Бог, да и Ви овде, и ми горе, издржимо на путу Светог Саве, сједињени, обрадовани, да нас све више има на том путу, и да меру овога света, не дај Боже, никада, до последњег дана боравка на Земљи не прихватимо, и да нам она не буде важнија од Лазареве мере.

29.12. 2012. , након Св.Литургије, у Катакомби Св. Саве у Жеровници, на Косову

+++

Грешни Милоје: Докле међу Србима буде народа оваквога кова, дотле ми пропасти не можемо

То је заиста један предиван осећај у овој катакомби који смо јутрос доживели на Светој Литургији. Дакле, док буде међу Србима народа  оваквога кова, какав је јутрос био у овој Светињи, дотле ми пропасти не можемо. Велика је радост када човек види како земља Србија постаје гостопримница за Косовске мученике, и како у земљи Србији почиње да клија семе, које је Владика Артемије посејао за ових 30-так  година боравећи овде међу Вама, како се плодови, који се преко његов духовне деце сеју,  и нарастају, и то је заиста једна гаранција да ћемо ми сачувати веру ђедова и прађедова наших.

Пошто овде има умнијих људи од мене, ја бих препустио да још неко нешто каже.

Ја заиста немам речи да искажем радост коју осећам овде међу Вама.

Нека би Бог дао да границе које нам постављају између нас- нестану једног дана.  То што се сада чини са нашом Отаџбином, са нашим огњиштима, са нашом земљом, ће бити привремено.

Ниједно Царство, од Вавилона до  данас није опстало.

Ми, као Хришћани, верујемо да ће ово Америчко Царство пропасти, и да ће наша земља, која је окупирана, опет бити слободна, и да ће границе, које нам постављају, кад-тад бити избрисане. Битно је да ми у срцу сачувамо Косово, ту нашу заиста Светоотачку Светињу.

Нека би Господ дао да се у радости, у заједништву, у вери чврстој Светог Саве виђамо. На многаја љета!

Жеровница, у суботу, 29.12. 2012. након Св.Литургије

+++

Косара Гавриловић: Једина заслуга моја је… да сам ја прва прогнана са Косова

Часни оци и драги унуци,

Мени се чини да сте сви моји унуци.

Ако ћемо по старешинству, ја сам најстарија. Али, старешинство се не мери по годинама, старешинство се мери по заслугама. Ја заслуга никаквих немам. За мене је Косово- Косово, и где ћу ја да будем ако не на Косову.

Двапут у животу сам доживела прогонство, изгнање, емиграцију. Први пут ’41. када сам напустила Југославију, мислећи, наравно,  да ћу да се вратим у Југославију, нисам појма имала да се никад више нећу вратити, и онда сам се вратила на Косово, и одатле сам била прогнана.

Једина заслуга моја је…то је да сам ја прва прогнана са Косова. Мене је прву Атанасије избацио. Они који су отишли пре мене, отишли су добровољно. Речено им је- ако хоћете да останете, останите, ако не – не. Али, мене је избацио. И ја сам му захвална за ту другу емиграцију. Ја сам сад емигрант у свом родном граду, Београду, јер ја немам ништа више.  Ја сам дошла да будем у Грачаници са нашим Владиком Артемијем, јер просто није било другог избора. Грачаница- Косово- Владика Артемије- није имало алтернативе. Нисам мислила алтернативе ….(не чује се добро), него просто сам се одазвала једном позиву, очајничком и пријатељском, и  мислила сам да ћу тамо  умрети.

Све што ми мислимо да ће да буде, неће бити.  Али Бог ће то средити све на најбољи начин, на најбољи начин…можда на начин на који ми никада нисмо ни замишљали да може, али кад се то деси, али кад се то деси ми ћемо знати да је то било оно право, само што ми то нисмо видели раније. То је што смо ми скучени, ограничени, са малим видицима, и не можемо да докучимо, а Господ је Недокучив, због тога што Он нема тих граница, нема тих ограничења. Зато ми не можемо да схватимо шта Он Јесте, само знамо шта Он није. Он није ограничен, није мржња, није зло. И, према томе, Он је наша Једина Алтернатива. А ово је Света Господња земља, овде ће бити Други Долазак Христов. Ја знам где ће се то догодити. Догодиће се или почетак или крај, или почетак ће бити крај, у оној малој долини, између оних страшних литица, невероватно лепих, али страшних, где је некада стојао Архангел. Ја знам да ће ту бити наш крај.

Све што је Косово ја мислим да се ту сконцентрисало, у тој малој долини где је Манастир Архангела. Ми ћемо ту видети Исуса Христа, Његов Други Долазак на ову Земљу. То ће бити на Косову.

Хвала.

у суботу, 29.12. 2012. након Св.Литургије у Катакомби Светог Саве у Жеровници

+++

др Данило Баста: КОСОВО И МЕТОХИЈА – ТО ЈЕ ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

…Ја нисам ни много вичан, али на овом месту заиста осећам потребу да нешто кажем. Захвалан сам, оче Игумане, што сте ми реч дали.

Ви сте малочас рекли нешто о Централној Србији, да ми долазимо из Централне Србије. ЗА НАС ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ЈЕ ОВДЕ. КОСОВО И МЕТОХИЈА, ТО ЈЕ ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА, и ја мислим да смо ми зато овде.

Ја сам у овој катакомби по други пут. Има још мојих пријатеља који су још по други пут, и ми осећамо нарочиту благодат кад уђемо у ову Светињу, јер овде осећамо веру у Бога, осећамо нарочиту благодат, и крепимо свој дух на овоме месту.

Лепо је видети, чини ми се, више ове године него прошле што смо могли видети на овом месту. Ми смо дошли овде, у ову Светлост Истине, која је потребна нашој јадној, окупираној земљи. Али, са вером у Бога, и вером у Истину, знамо да ће нас… верујемо да ће земља бити слободна, и да ће Косово заувек бити Свето.

Хвала Вам. Осећам се почаствован што сам данас на овом месту.

у суботу,  29.12. 2012. у Жеровници, након Св. Литургије

 +++