Данас је у Србији ОКУПАЦИЈА! Окупирано је све! Не влада се из Скупштине и Владе Србије него се влада из амбасада – Британске, Америчке, Немачке… Ту су господари Србије а не у Скупштини и Влади! То је на жалост српска стврност!
Оно што морамо сви да радимо јесте да се боримо да подигнемо Србију! …

(транскрипт: Б.Диковић)

Жељко Цвијановић: „Као и неколико пута раније у нашој историји ми данас имамо право да се питамо хоће ли расплет савремене ситуације донети генерација виспрених патриотских политичара или поново генерација јунака. Док наша дилема траје у некима од нас живи и једно и друго. Из мудре и јуначке Косовске Митровице – Марко Јакшић!“

Др Марко Јакшић:
“Даме и господо, браћо и сестре,
тако ми Господа Бога, кунем се пред свима вама, да нећу да се смирим док Косово поново не вратим под конторолу државе Србије.
Ово су речи садашњег председника Србије Томислава Николића које је изговорио 2008. године приликом митинга Косово је Србија, у време када је Косово прогласило независност.
Данас, значи негде 100 година после Балканских ратова, Томислав Николић је поставио ГРАНИЦУ према својој јужној Покрајини, и поставио границу између Косова и централне Србије. Ми Срби смо му се одужили тако што смо тај гранични прелаз нова Бајчетина.

За нас, а верујем и за све вас овде то је ЧИН НАЦИОНАЛНЕ ИЗДАЈЕ. Додуше, они његови сарадници то знају мало другачије да кажу. Они кажу да су то болни уступци. Они кажу да су то тешки компромиси. Они чак кажу и да мора да поставе границу јер забога Србија ће да умре гладна!

Ми питамо оног ко је то рекао и казао, а то је подпреседник Владе Александар Вучић, за кол`ко је он то продао Косово па Србија није гладна? Исти подпреседник није знао да каже и ово пре неки дан у Вашингтону: он моли министра одбране да трупе НАТО пакта што дуже буду на простору Косова и Метохије. Овакву поруку верујем, да у историји поробљених народа нико никада није могао да чује – где се моли окупатор да што дуже остане на поробљеној земљи.
1999. године у Косовској Митровици, ондашњи регионални администратор Мартин Галот желећи да казни Србе, он им је рекао отприлике овако: Ако не будете добри КФОР ће да оде са ових простора, а онда ћете ви да патите! А Срби су му рекли: Кажите колико ми треба да будемо лоши да бисте ви што пре напустили Косово и Метохију?

О председнику Владе Србије не треба много ни трошити речи. Онако сав похлепан, алав, надасве и уцвељен он је само извођач прљавих радова председника Србије Томислава Николића. Јер, чини ми се да нико никада ружних ствари није говорио о Уставу на који је положио заклетву, малтене сматрајући да је тај највиши државни правни акт једне земље – он га своди на тоалет папир. Срамота и брука.

Овде, чини ми се сви ми, јесмо за то да се води борба против корупције и криминала. И сви смо за једну такву борбу. Али, највећа корупција и највећи криминал јесте политички. А политички је тај када издајете своју земљу, то јест када продајете територију – као што ради садашња власт.

Никакво хапшење Мирослава Мишковића не може да сакрије димну завесу да се ради о ИЗДАЈИ Косова и Метохије, и да је то прави начин шта ради ова садашња власт.

А зашто они то све раде? Да ли можда зато што верују у Европску унију? Не, сигурно. Исто као што ми овде не верујемо у њу, не верују ни они. Који је други разлог? Они кажу да су то међународне обавезе, које су наследили од претходне власти. Међународне нису свакако, али обавезе јесу. Обавезе јесу и Александра Вучића и Томислава Николића. Да ли из времена када су разбијали Српску радикалну странку, да ли из времена када су правили Српску напредну странку, да ли из времена када су формирали власт. Ми то не знамо.
Али, њихове обавезе – нису наше обавезе! Њихови дугови – нису наши дугови!

Данас, оно што морамо и треба да кажемо јесте, а што је табу тема, и што морамо сви да знамо, а то је да не смемо нашем противнику, не смемо да злочинцима који су нас убијали и прогањали, да им дамо најбогатији део наше територије.
А проблем Косова и Метохије је проблем борбе за простор два народа. И ових триста година Албанци су уз помоћ својих заштитника, на почетку Турака, па Немаца, па комуниста, па сада НАТО пакта, радили нечувене злочине над Србима. Трговина људским органима је само врх леденог брега.
Да вас подсетим само да је још и на манастиру Дечане из 1846. године, због арнаутских злочина, стоји натпис да је то време када су живи завидели мртвима.
О мом крају да вам кажем, очеви су синове женили са 14 година, не би ли могли негде до двадесете године да оставе пород, да би могли да продуже род и да би могли да продуже свој боравак и свој опстанак на родном Косову. У исто време мајке су забрањивале окупљенима на сахрани да плачу над погибијом њихових синова, говориле су јасно и гласно: Немој да чују злочинци не би се сладили нашој несрећи. То је оно што смо проживљавали у све ове векове. На жалост, данас ово нема ко у Србији да чује.

А оно што је такође табу тема о чему се мало говори и прича, је да је Косово и Метохија најбогатији део Србије. Сматра се да је његова вредност, не духовна него материјална, између четири и по и пет хиљада милијарди долара. То су процене њихових европских пријатеља и стручњака. Ми смо, ми који смо старији, сви смо још у основној школи учили да се 70% рудног богатства Србије налази на Косову и Метохији. 78% резерве угља налази се доле у нашој јужној Покрајини. 90% олова и цинка, 100% хрома, 60% никла, да не причам више о такозваним ретким металима који се налазе, и који се користе у авио и космичкој индустрији. О рудном богатству Косова и Метохије јавно се у Србији не говории она не прича. То је табу тема. Јер, кад би се народу рекла истина колико значи и колико то вреди мислим да не би имало људи у Србији који би се олако сложили да се Косово препусти нашим противницима.

На крају, браћо и сестре, био једном један велики народ, пре једно осам, можда и хиљаду година, тај народ се звао балтички Срби. Насељавали су простор негде од реке Одре до реке Рајне. Врховни Бог им је био Световид, а последња њихова тврђава, замислите то, те подударности, је пала 1169. године на Видовдан, и тада су фактички престали да постоје балтички Срби. Они су престали када су им њихова браћа забила нож у леђа, Чеси и Пољаци. Од тог огромног, великог народа, остали су данас мали, двадесетак  хиљада Лужичких Срба. Не дозволимо себи да и ми будемо данас неки нови Лужички Срби.
Јер данас је у Србији пре свега ОКУПАЦИЈА! Окупирано је све! Не влада се из скупштине и Владе, него се влада из амбасада – британске, америчке, немачке… Ту су господари Србије а не у Скупштини и Влади! То је на жалост српска стварност!
Оно за шта морамо сви да радимо јесте да се боримо да подигнемо Србију! Да Србија буде поносна! Да буде усправна! Јер само тако нећемо доживети судбину Лужичких Срба, а мислим да то можемо!

Морамо овима, марионетама који су фактички на власти, да им кажемо доста је и да никада, ми овде присутни, нећемо дати веру за вечеру! Живела Србија!„

//