Соколска друштва на Српском Приморју

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду сви соколски  савези ујединили су  се  у  Соколски  Савез С.Х.С. Љуба Јовановић и Грга Анђелиновић представљали су Српску соколску жупу  на Приморју у организационом одбору сабора.(1) Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар  „Алекса  Шантић“  основану  1920 године. Старешина  жупе  био  је Чедо Милић, истакнути  национални  и  соколски прегалац. У оквиру Соколске жупе Мостар  1928. било  је 32 друштва  са  5.162 члана. (2)

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28.марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. У Боки Которској радио је  Херцегновски округ Мостарске жупе.

Основана је новембра 1926. прва соколска чета у Бијелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настаје у 1927, 1928. и 1929, када се оснива у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу 30 соколских чета.

Савез је 1923. доделио Мостарској жупи целу територију Црне Горе. Уз цетињско постојало је 1923. соколско друштво у Подгорици. Жупа је почетком маја 1926. предузела пропагандни поход кроз целу Црну Гору. Оснивана су нова друштва, а у постојећим ради се удвострученом снагом. Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви, Будви и  Цетињу заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. овлаштени делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22.априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници: генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило  Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа „Његош“ прославила је педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са  војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су друштва Боке и Црне Горе и три музике. Жупа „Његош“ је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења.  Први слет жупе „Његош“ у Котору одржан је јуна 1929.

Први жупски слет жупе Мостар одржан је 1921. у Мостару. Други жупски слет одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Трећи жупски слет одржан је у Мостару 1925. На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом  војске и морнарице.  Први жупски нараштајски слет одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. са 496 нараштаја и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа.(3)

Одржани су окружни слетови : у Тивту 20.7.1920; Метковићу 18.8.1921; Ђеновићу 2.7.1922; Стоцу 9.7.1922; Цетињу 25.5.1923; Котору 17.6.1923; Чапљини 7.6.1924; Подгорици 3.5.1926; Опузену 12.6.1926 и Велој Луци 15. 8.1926; Цетињу 13.6.1927; Метковићу 18.9.1927; Требињу 19.9.1927.

Соколски рад жупе обављао се на поселима са становницима из појединих села, где су се сакупљали соколи и несоколи, да у заједници са жупским старешином расправљају сва најактуелнија питања. Жупа је развила свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Истицали су: „Основали смо, оснивамо и осниваћемо диљем читаве наше домовине соколске чете, да преко њих уносимо у село све оно, што ће послужити стварању лепшег и бољег живота стуба наше државе – сељака!“. Жупа Мостар је 1932. имала : жупско начелништво, статистички отсек за соколске чете, жупску благајну, господарски отсек, лекарски отсек, пољопривредни отсек, отсек за штедњу, трезвењачки отсек, просветни одбор, обрамбени отсек и социјални отсек. У тежњи да се што више ради заједно са учитељима, одржани су учитељски течајеви. Нарочито се истиче хигијенски и пољопривредни рад у соколским четама. Жупа је набављала воћне саднице, семе и пољопривредне справе. Соколске чете су поучавале сељаке у неговању воћа, давале упутства где се добре воћке могу набавити, како се саде, извештавале сељаке о набавкама семена, о његовом квалитету и квантитету, уопште давале сељаку сва упутства како да дође до доброг и јефтиног семена. Чете су прикупљале помоћ за бедне и невољне, скупљале су прилоге и делиле их сиромашнима. Жупа је писала својим четама „Гвожђу чекић – Соколу дисциплина“. Соколске чете училе су сељаке штедњи. Све оно без чега се могло живети требало је одбацити. Кафу је требало заменити јечмом, а скупа платна из фабрика са домаћом вуненом тканином. Жупа је основала у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био је да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. Жупа је приређивала годишње пољопривредне изложбе за све пољопривредне производе својих чланова. Радила је на томе да се развију домаћи ручни радови. Трудила се да се по селима успоставе складишта жита. Жупа Мостар имала је 1932. 94 чете. Чете су 1932. окречиле 9.723 куће, начиниле 142 модерна ђубришта …. Између Соколства и других културних и просветних организација, чији културни програм и политичке тенденције нису биле у опреци са соколима, владали су најбољи односи. Као пример можемо навести да је у  Ђеновићу (Бока Которска)  1928. подигнут двоспратни Просветни дом у којем је била смештена основна школа, Соколско друштво Ђеновић, Јадранска стража и друштво Црвени крст.

Са увођењем шестојануарске диктатуре држава је настојала да пружи подршку соколима као патриотској организацији. Услед тога дошло је до оснивања нових друштава и чета и повећања броја чланова. Године 1930. у редовима соколских друштава на Приморју било је чланова : Стон 122; Дубровник 825; Херцег Нови 200; Ластва 56, Бар 436; Вирпазар 153; Улцињ 60; … . У току 1930. основана су соколска друштва и чете: Улцињ, Ластва, Бијела, Јошице, Ђурићи, Морињ. Соколско друштво Херцег Нови у току 1930. основало је 8 сеоских соколских чета: Мокрине, Поди, Градац, Требешин, Крушевица, Камено, Суторина, Мојдеж. Соколско Друштво Будва у току 1930. основало је чете у Бећићима и Маинама.(4)  На дан 31. 12.1932. у Соколском друштву Дубровник било је 726 чланова, Стон 165 чланова, Цавтат 158, Трпањ 129 чланова. На дан 31 децембра 1933. у Соколском друштву Цавтат било је 197 чланова, док је Дубровник имао 924 члана, Трпањ 127, Стон 126, Метковић 224, Јањина 155. Потомје на Пељешцу 47 чланова, Блато 359 чланова. У Соколским четама Соколског друштва Дубровник било је чланова : Бабин Поље 176 чл. (основано 1933), Ћилипи 109 чл. (1931), Ђуринићи-Молунат 40 чл. (1931), Говеђани 47 чл. (1933),  Комолац 58 чл. (1933), Корита (Мљет) 31 чл.(1933), Мандаљена (Доња Жупа) 45 чл. (1931), Мокошице 62 чл. (1930),  Мравинци 39 чл. (1933) ,Мрцине 25 чл.(1933), Орашац 74 чл. (1931), Плат-Солине 36 чл. (1933), Плочице 86 чл. (1931), Пострање (Горња Жупа) 69 чл. (1931), Слано 49 чл. (1933), Суђурађ  101 чл.(1933), Витаљина  55 чл. (1931),  Затон 89 чл. (1931).  Соколско друштво Јањина основало је 1933. чету Путниковић са 34 члана. Соколско Друштво Дубровник имало је 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаја и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаја и 201 деце. (5) О бројности чланова сокола у односу на број становника у мањим местима и селима може се навести као пример да је Цавтат  тада имао око 700 становника.

На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значају села : „Кроз све мучне периоде наше историје, село је било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развијања у будућности.”(6) У чети Доња жупа основана је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга која ће свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно водство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа.  Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је прва у овим крајевима поћела овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (7)

Соколство као либерална организација телесног васпитања, било је у фронталном сукобу са католичким верским организацијама. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференцији од 17 новембра 1932, и њезиним објављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 јануара 1933. дошло је до отвореног сукоба.  У Извештају за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола истиче се: „Нападај нас није изненадио, јер нерасположење са стране католичког епископата било нам је већ и од пре  познато и осећали смо га на сваком кораку”. (8)

Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, донео је 16 јануара 1933. у Београду „Изјаву Савеза Сокола Краљевине Југославије”. У њој се истиче да је Савез Сокола Краљевине Југославије на скупштини од 29 марта 1931. у Београду, изнео  своје становиште о односу Соколства према вери : „да Соколство као идеја слободе признаје и слободу уверења и мисли сваког појединца, и да нарочито поштује свако верско уверење и осећање, сматрајући веру најсветијим делом унутрашњег живота сваког човека; да следствено једнако поштује и испољавање сваког верског уверења и осећања, и да сваки припадник соколске организације може слободно да извршава заповести и прописе своје вере и цркве.”(9)

Посланица католичког епископата против Сокола 8.1.1933. није читана у црквама барске арцибискупије и которске бискупије. Бискуп др. Франо Ућелини Тица изјавио је: „Вјера није у питању, зато Посланицу нисам потписао и она није објављена у нашој бискупији. Члан сам Југословенског Сокола, био и остајем. Соко, национална организација, није никад била против вјере”. Кад је дубровачки бискуп Царевић одбио да благослови 8 застава сеоских соколских чета из дубровачке околине, благословио их је на которском вјежбалишту, уз огромно учешће народа, 4.6.1933. бискуп др. Франо Ућелини Тица. Том приликом изјавио је: ,,Браћо и сестре, драги моји Соколи, ми смо, ето, благословили ове соколске заставе што претстављају љубав, занос, верност према нашој домовини Југославији. … На вашим соколским заставама усађена је љубав према домовини и Краљу своме. И ви сте спремни допринети сваку жртву за Краља и отаџбину. Драги моји Соколи, наша домовина желила је увек мир. Словенски народи били су увек мирољубиви, али ако би нас ко, по несрећи напао, наши Соколи са својим заставама учинили би своју дужност, јер би они уз нашу прослављену војску постали несаломљив зид притив сваке непријатељске опасности.  … ” . Стјепан Роца у свом чланку о бискупу у ,,Соколској њиви” Календару за соколско село за просту 1937. истакао је да је бискупску посланицу са највећим заносом поздравила италијанска штампа, јер је сматрала да ће посланица уништити соколску организацију и тиме ослабити Југославију. (10)

Приликом посете 1934. Приморју бана Зетске бановине, др. Алексе Станишића, у Српској Примасији у Бару приређен му је банкет.  Др. Никола Добречић, примас српски и арцибискуп барски, дочекао је бана на улазу у Примасију у свечаној одежди. На банкету арцибискуп је једну здравицу подигао у част Сокола наздравивши им с овим речима : ,,Поздрављам наше дичне Соколе, који су се увек борили за ,,крст часни и слободу златну”, за напредак Краља и домовине, те радећи у том смеру, ја ћу бити готов да им … увек помогнем, јер нема никакве сметње да са Вама сарађујем на ширењу Соколства, … а сви треба да радимо за добро Краља и отаџбине.”(11)

Сва друштва и чете Соколске жупе Мостар имале су 1933. своје књижнице .Велики број књига, брошура, сликовница, календара и часописа примила је жупа од Савеза Сокола Краљевине Југославије, Банске управе у Сплиту, Среског начелништва у Мостару, Хигијенског завода у Сплиту, Дома Народног здравља у Мостару, Централног Пресбироа у Београду,  Банске управе на Цетињу, Народне банке, Југословенске Соколске Матице, Народне скупштине, Главног савеза  српских земљорадничких задруга, Др. Уроша Круља, сенатора, Просвјете из Сарајева и других лица и установа. У току 1933. разаслано је соколским јединицама 316 календара “Вардар”, “Здравље” и “Св. Сава” . Просвјетиних читанки за народ 100 комада, 400 брошура “Одговор нашег Сената Мусолинију”,  5.250 Изјава ССКЈ на бискупску посланицу, 3.384 комада Гласника Црвеног Крста, 1.170  брошура хигијенско-васпитног садржаја укупно 2.771 књига, 15.335 брошура и 3.959 комада часописа. (12)

Соколство је сматрало, да у свом дотадашњем раду није дало праву меру жртве и прегарања за општу ствар. Соколи су били спремни да у Југославији изврше свој задатак према народу исто онако као што су извршили свој део дужности у борбама за слободу. Зато је на Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Савез Сокола је покренуо акцију која је требала да се одвија до пунолетства  краља Петра II 6 септембра 1941. Завете су давале соколске јединице и чланови. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко-заветник. Понесени заветним одушевљењем Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте, мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима, одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима Југославије, нарочито на селу. Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села. Описмењавање је било основа за даљи рад сокола. Соколи су сматрали да је за унапређење села, потребан писмен и просвећен сељак. Зато су сарађивали са Српским пољопривредним друштвом. Друштво је одржавало поучна предавања и течајеве, давало разне публикације бесплатно, и давало разно семење и алат.

Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије издавао је ,,Соколску њиву”, календар за соколско село са саветима за сељаке чланове соколских чета. Гласник жупе Београд „Око Соколово“ доносио је савете Косте Поповића, управника пољопривредне школе. Такође соколи су  радили на чувању народних умотворина и рукотворина, оснивањем књижница, оснивањем гусларских отсека, стварањем културно-просветних отсека у оквиру соколства, оснивањем течајева за неписмене, школовањем сиромашних добрих ученика, организовањем „соколских седељки” у зимским данима, увођењем модерних пољопривредних алата и справа, сађењем гајева и воћњака, развијањем пчеларства, пошумљавањем пустих крајева, здравствено-хигијенским радом, оснивањем здравствених задруга, организовањем пољопривредних изложби, исушивањем бара, грађењем амбара и кошева, копањем бунара, грађењем цистерни, водовода, …. .(13) У жупи Мостар 1938. било је 31 соколски дом и 32 вежбалишта. У Соколској Петровој петогодишњици подигнуто је у Југославији 18 соколских домова, 10 мостова, 13 амбара, 55 чесме, 3 расадника, 3 споменика, 5 спомен плоче, уређено 1.780 вртова, 27 вежбалишта, засађено 54 Петрових гајева, 57.389 воћних садница, 22.204 шумског дрвећа, подељено 2.504 кошнице, 5.895 разног семења, 399 комада боље стоке. Основано је 7 задруга. У краљевини Југославији било је 1938. 267 соколских домова и 99 у градњи. У 1919. било је само 20 домова. Савез Сокола изградио је 27 мостова и 40 путева. Све јединице жупе Мостар имале су своје апотеке (150 апотека). Са управом Дома народног здравља у Мостару 1938. приказана су 53 пута 10 филмова и 4 серије дијапозитива здравствено-хигијенске садржине. Одржано 12 здравствено-хигијенских предавања. Те 1938. одржана је Хигијенска изложба у Дому народног здравља. У жупи Мостар 1938. одржани су гусларски течајеви. Жупа је издала у 6.000 примерака брошуре „Сарадња села и града” и „О здравицама на крсним славама”. Жупа је имала Одбор за летовање било у планинама заједно са друштвом Коњиц на Борачком језеру или заједно са жупом Цетиње на плажи у Пржну. (14)

У ,,Соколској њиви”, календару за соколско село сами сељаци су писали о својим утисцима о значају соколског рада на селу. Нико Чабрило из соколске чете Бијења, Невесиње истакао је да су соколи прво отворили читаонице. Соколи из града упутили су сељаке како ће боље обрађивати земљу. Снадбели су сељаке пробраним семеном, воћкама и шумским садницама. Сељаци су почели сејати репу, детелину, грахорицу и зимски грашак. Приређивали су соколске пољопривредне изложбе. Соколи су у селима приказивали здравствене филмове. Жупа је 1928. када је издала сва зелен довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. Душан Кокошар из чете Хум, Требиње сматрао је да је сав соколски рад око привредног, просвјетног, здравственог и телесног старања у четама зато да одгоје правог сокола, а то је значило задругара. Да су четни амбари клице будучих задруга. Жупа је слала бесплатно ,,Млади задругар” нараштајцима. (15)

Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват)  8. августа 1937. године. Између осталог: ,,Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као: посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” У листу „Дубровник” у чланку „Жалосно али истинито” истиче се да је соколска чета Ћилипи посетила 1937. године соколску чету у Дражином Долу код Требиња. Чета из Ћилипа приказала је позоришни комад „Јазавац пред судом”. Католички свештеник је осудио речима: „Ишли су у туђи крај, гдје живе само православни, ради чега их са овога мјеста осуђујем”. Лист ,,Дубровник” је донео допис из Пострања у жупи дубровачкој о пароху дон Михи Арбулићу из Конавала: ,,Али уз то није заборавио што смо нас неколико прије тога пошли у посјете нашој једнокрвној браћи у Херцеговини, … Готово да, због тога, на нас удари анатему, … а данас је заиста ,,Богу плакати” кад неки мјеште љубави проповједају кршћанску мржњу.” (16)

Са јачањем активности хрватских сепаратиста за соколе су верски и национални сукоби постајали све значајнији. У Календару за соколско село ,,Соколска њива” за 1937. објављено је писмо Пера Скурића, члана соколске чете из Ћилипа о његовом схватању односа Срба и Хрвата : ,, … Ми сељаци полазимо од својих села, гдје у заједници живе и Срби и Хрвати све три вјере. Ми у селу не гледамо је ли наш комшија Србин или Хрват, је ли ове или оне вјере. Ми гледамо нешто друго. Ми гледамо је ли наш комшија на свом мјесту или није. Ми сељаци познамо само поштене или непоштене људе, праведне или неправедне, штетне или корисне. Према томе, ми одређујемо хоћемо ли се дружити с њима или не. Сви ми имамо  једне те исте бриге и невоље које нас тиште. Сви ми с муком и знојем лица свог обрађујемо своје земље. … Исти рад, исте бриге, иста жалост, а и исто весеље нас је здружило и сјединило. За нас сељаке Соколе јасно је, да су вањски знаци српства и хрватства споредни. Главно је оно без чега нема ни српства ни хрватства ни југославенства, а то је правда и поштење. Народ је давно рекао: ,,Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје”.  Ми сељаци Соколи, који живимо по духу наших предака и вјери наших отаца, која нас учи без разлике којој вјери припадамо, да су сви људи браћа а Бог да нам је отац, живимо и радимо по тим законима братски, сложно и у љубави. … Ако има међу нама неких неспоразума, не потичу они од нас сељака, него су дошли са стране. Накалемили су их у селу они који немају у срцу своме правде и љубави. Они су сијачи мржње, они сију трње и бацају отров у срце наше. Рђаво им је сјеме и не може донијети добар плод. Ко  мржњом сије мржњом ће му се и вратити. … Никад ни једно дјело које се основало на мржњи и неправди није успјело ни донијело добре плодове. Без љубави нема правде, а без правде  нема ни слободе ни јединства. Дужност је свих нас Сокола да не слушамо лажне пророке који нам проповиједају мржњу. Слушајмо праве и истинске родољубе који нам проповиједају љубав и братску слогу. — Они нас воде оним путем којим смо ми сељаци вазда ишли.  … Стога смо ми без приговора и поговора за слогу и јединство народно, трпељивост и међусобну љубав.” (17)

Хрватским сепаратистима соколи су били  сметња у остварењу њихових циљева. Лист „Дубровник” пренео  је 1939. писање листа ,,Народна Свијест” да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (18)

Ради припреме за одбрану земље Савез сокола је организовао стрељачке секције у друштвима и четама. Због Судетске кризе 1938. убрзано је  оснивање стрељачких одсека.  У свом чланку ,,Стрељачка секција” лист ,,Дубровник”  истакао је да је  управни одбор Соколског друштва у  Дубровнику  основао 1938. своју стрељачку секцију да би  удовољио жељи млађег и старијег чланства. Мајор Кнежевић  преузео је водство ове секције. Били су предвиђени  излети и наградна такмичења. Лист ,,Дубровник” пренео је вест  да ће рад стрељачке секције Соколског друштва Дубровник започети 16 октобра 1938. (19) У Извештају Управе ССКЈ о раду у години 1938. наводи се да чета Ћилипи није вежбала јер нису имали оружје.У чети Дабар Поље (друштво Столац) вежбали су гађање. У чети Габела (друштво Чапљина) гађали су из војничких пушака. Друштво Корчула организовало је стрељачки одсек. У чети Клепци вршена обука (вежбали гађање). (20)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. године, део Приморја је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској користила власт за обрачун са соколима. Истовремено хрватски сепаратисти су агитовали да се приморје Зетске бановине припоји Бановини Хрватској. По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу.(21) После Априлског рата Савез Сокола краљевине Југославије је забрањен а чланови су учествовали у борби за ослобођење.Катица Јанковић, начелница Соколског друштва Ђеновић (Бока Которска) рођена је у Осијеку 1913. По свршетку гимназије доселила се у Боку Которску и ту као национална  и просвјетна радница активно учествовала у раду  Сокола. Катица је служила за примјер у мјесту својим несебичним радом  на националном и просвјетном пољу. Била је позната у Боки као Катица соколица.  Катица је била римокатоличке вјере и велика поборница братске слоге православних и римокатолика. За време рата осуђивала  је рад комуниста. По наређењу  „Орјенског штаба“  13 фебруара 1942. одведена је  и  код села  Репаје убијена и бачена у један поток.(22)

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду сви соколски  савези ујединили су  се у Соколски  Савез С.Х.С. Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар  „Алекса  Шантић“.  Жупа је основала 1926. прву соколску чету у Бијелом Пољу код Мостара. Жупа је развила свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Са увођењем шестојануарске диктатуре држава је настојала да пружи подршку соколима као патриотској организацији. Соколство  је било у фронталном сукобу са католичким верским организацијама. Поводом бискупске посланице которски бискуп др. Франо Ућелини Тица подржао је Савез сокола. На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936.  одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Са јачањем активности хрватских сепаратиста за соколе су верски и национални сукоби постајали све значајнији, а напади хрватских сепаратиста све озбиљнији. Ради припреме за одбрану земље Савез сокола је организовао стрељачке секције. Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. године, део Приморја је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској користила власт за обрачун са соколима. Истовремено хрватски сепаратисти су агитовали да се приморје Зетске бановине припоји Бановини Хрватској. По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске.  Савез Сокола краљевине Југославије је забрањен после Априлског рата  а бивши чланови сокола учествовали су у борби за ослобођење.

Саша  Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
1.Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег Нови”, стр. 46, Херцег Нови 2008 ;                   
2.„Соколство“, бр. 61-64, минијатурна библиотека, издање књижаре „Славије“, 1929, Нови Сад, стр.116-117;
3.„Жупа Мостар, стр.12; „Жупа Цетиње“, стр.11, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана  1. јула 1929;  Тонко Барчот, ,,Хрватски сокол у Боки Которској у раздобљу Аустро-Угарске Монархије и Краљевине СХС”, Котор, 2010, стр. 63;
4. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ; Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном приморју од 1918. до 1945. године”, Бока бр. 31, Херцег Нови, 2011, стр. 138;
5.  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр.  187,198, 199, 200-202, 203; 
6. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 9;
7.   „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 188;  Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,Дубровник”, бр.28, Дубровник, 7 Август 1937,стр. 4;
8. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI,  14,75, 76, 77 ;
9.„Изјава Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, у Београду 16 јануара 1933. г. , Учитељска  тискара, Љубљана;                                                                                                   
10.  Никола Жутић, „Соколи“, стр. 93, Београд 1991; „Јадранска стража“, бр.9, 1928, Сплит; Бокељске вијести, стр.111, 2.фебруар 1935, „Глас Боке“, Котор; „Сахрана”, бр.19, „Дубровник”, 8.6.1937, Дубровник, стр. 1, 2 ; Стјепан Роца, ,,Бискуп, Соко и Југословен”,  ,,Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину,   издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине  Југославије, стр. 84;                                                                                                                                                        11. ,,Католички надбискуп госп. др. Никола Добречић о Соколима”, ,,Соколић”, бр.4, Год. XVI, Април 1934, Љубљана, стр. 90;                                                                                                                                                    12.„Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 99, 100, 187,198, 199;                                                                                                                                                  13.  Радмило Грђић, „Дело и жртва“, стр.268-272, „Соколска просвета“, бр. 7, септембар 1937, Београд; „Извештај Управе Савеза Сокола краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 95;                                                                                                                   14. „Извештај Управе Савеза Сокола краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 10, 27, 32, 53, 77, 83, 98, 117;                                                                                                                                                  15.  Нико Чабрило, ,,Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, ,,Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, ,,Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину,   издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине  Југославије;                                                                                                                                            16.„Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, стр. 4; Јадрански, „Жалосно али истинито”, бр. 12, „Дубровник”, 24. априла 1937, Дубровник, стр.3; ,,Проповједник ,,љубави кршћанске”, „Дубровник”, бр. 17, Дубровник, 29 мај 1937, стр. 5;
17. Перо Скурић, ,,Соколство и племенско питање”, ,,Соколска њива”, Календар за соколско  село  за  просту  годину 1937, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије, стр.129, 130;
18.  ,,У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3;
19. ,,Стрељачка секција”, „Дубровник”,  16 априла 1938, бр. 15,  Дубровник; ,,Стрељачки одсјек”, „Дубровник”,  8 октобра 1938, бр. 40, Дубровник, стр. 4;
20. „Извештај Управе Савеза Сокола краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 10, 27, 32, 53, 77, 83, 98, 117;
21. Нева Журић-Скоти, Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
22. „Пакао или комунизам у Црној Гори“ свеска број 1, Издање „Гласа Црногорца“ – Цетиње, стр. 11;

//