КОСОВО И МЕТОХИЈА

Никола Алексић: ЈАВНИ ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


ЈАВНИ ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

за спровођење

ПЛАНА ЗА ОЧУВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦЕЛОКУПНОСТИ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

обухваћеног

ПРАВНИМ ОКВИРОМ

ПЛАНА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Никола Алексић

 

 Господине председниче Републике Србије,

 За решавање кризе на Косову и Метохији и очување територијалне целолупности Републике Србије као суверене државе, чланице УН, постоје два решења:

  • Правно и дипломатско решење,
  • Војно решење.

Правно решење полази од чињенице да је Савет безбедности УН у складу са чл. 34 Повеље УН предузео мировну операцију на Косову и Метохији, усвајајући Резолуцију 1244 која је на правној снази и која није у потпуности спроведена (да се Војска Србије и Полиција распореде на КиМ на  спољашњим границама Србије). Недозвољено је и противправно, према Повељи УН, да док траје мировна операција СБ на Косову и Метохији, чланице УН, а нарочито чланице ЕУ појединачно и  преурањено признају за државу самопроглашену Републику Косово и Метохију, грубо се мешајући у унутрашње ствари суверене државе, иако је;

  • Чл. 25 Повеље УН прописано да; ,,Чланови УН су сагласни да прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности у сагласности са овом Повељом”, док је чланом 48 ст. 1 Повеље УН  прописано да; ,,Акцију за извршење одлука СБ у сврху одржавања међународног мира и безбедности преузимају сви чланови УН или неки од њих, према одлуци СБ”,
  • Сходно чл. 36 Повеље УН, СБ није дао инструкције чланицама УН да појединачно признају за државу самопроглашену Републику КиМ,

што представља основ противправности поступања чланица УН све са намером и циљем да самопроглашена Република КиМ стекне статус не-чланице УН или пак, да стекне статус стране у спору са сувереном државом Републиком Србијом, што Република Србија такође оспорава, да би из тог статуса користила одређена права из Повеље УН.

Из наведених разлога, а опреза ради,  у складу са чл. 33 ст.1 и чл.36 ст.3 Повеље УН, држава Република Србија треба да поднесе тужбу Међународном суду правде са захтевом да Суд утврди да је ништаво признање државе самопроглашене Републике КиМ које су учиниле појединачно и преурањено чланице УН у време док је на правној снази била Резолуција СБ 1244.

Подношење претходне тужбе Међународном суду са захтевом да Суд утврди, да ли  је једнострано проглашење државе Републике КиМ у складу са међународним јавним правом, била велика грешка  од стране Републике Србије, тенденциозно срачуната на неуспех као последица намерно вођене погрешне политике бившег председника Бориса Тадића и бившег министра спољних послова, Вука Јеремића (по политичком концепту Димитрија Љотића и генерала Милана Недића).

Војно решење, кога је веома погрешно избегавати, полази од оспособаљавања војске Републике Србије да војска Републике Србије врши своју уставну надлежност утврђену у чл.139 Устава Републике Србије, Закону о одбрани и Закону о војсци Србије, која би почивала на;

–  Увођење регрутне војске, сходно чл.11 Закона о одбрани која је укинута увођењем професионалне војске предвиђене чл. 9 ст.1 тач.3 Закона о војсци Србије,

–  Усвајању нове стратегије националне безбедности, нове стратегије одбране и нове доктрине о Војсци Србије, са усвајањем нових докумената;

  • План одбране,
  • Дугорочни план развоја и система одбране Републике Србије,
  • Стратегијски преглед одбране Републике Србије,
  • Систем управљања ваздушним саобраћајем,
  • Управљање системом одбране,
  • Демократска и цивилна контрола војске Републике Србије,

које стратегије и документи ће се заснивати на :

– стручношћу, реалним и објективним чињеницама које ће почивати на спољним и унутрашњим претњама и чиниоцима.

 – техничко-технолошком и кадровском оспособљавању Војске Србије.

У периоду у коме се војска Србије оспособљава, а није способна да врши уставну надлежност из чл. 139 Устава РС, недостатак отклонити закључивањем међународног уговора са Руском Федерацијом на одређено време, до особљавања Војске Србије, да војска Руске Федерације врши уставне надлежности Војске Србије, што дозвољава чл. 2 ст. 4 и чл. 3 садашњег Закона  о одбрани којим је предвиђено да Република Србија одбрану може спроводити самостално и у сарадњи са другим државама (сопственим снагама и  помоћу партнера), што дозвољава и чл. 51 Повеље УН-а, у оквиру институција система националне одбране, регионалне и глобалне безбедности.

У оквиру наведене правне солуције уграђена је стратегијска предност Републике Србије (коју не треба пропустити нити прокоцкати), да НАТО и САД неће ризиковати војни сукоб са руским војним снагама који би био почетак глобалног војног сукоба, јер се стратегија НАТО и САД заснива на стратегији ,,ниског интезитета” и стратегији ,,корак по корак” са великим опрезом да се војна и безбедоносна ситуација не отме контроли и прерасте у регионални и глобални сукоб. Исто тако, Руска Федерација би постигла свој циљ да у Србији добије војне базе, односно цела Србија би постала руска војна база, јер по књизи “Сјај зарђалих ракета”, аутора Вида Видовића, територија Косова и Метохије је прецизно дефинисана као индикативно подручје глобалног сукоба, а територија Србије је прецизно дефинисана као предњи крај одбране Русије, што су разлози да Руска Федерација прихвати закључивање војног споразума са Републиком Србијом, те би Ваш разговор са председником Путином у Сочију 11.09.2012. године, требао обухватити наведена питања.

Господине председниче,

Незнам шта раде Ваши саветници када на светло дана не излазе овакви предлози, шта више, бивша влада Мирка Цветковића је јавно признала да Влада Републике Србије нема и не зна решење за Косово и Метохију (што је крајње неодговоран приступ уз још неодговорнији приступ да се јавно истиче да Војска Србије није способна да брани земљу и народ и да се на КиМ неће примењивати војна решења).

Још нешто, Господине председниче,

Савремена политичка и економска мисао у Србији је у дубокој кризи и није спосбна да реши ни политичку ни економску кризу. Ви сте можда последња нада и Србији и српском народу и немојте  пропустити да креирате ,,историјски исход”, па и по цену Вашег живота, односно Ваше главе, јер личности које се нађу на таквом положају и у таквим околностима су неминовно већ заложиле свој живот српској држави и српском народу.

Политички концепт ЕУ и НАТО савеза једним делом, апстрахује Гебелсов политички концепт Европског колективизма заснованог на моделу ,,Трећег Рајха”, кога је у то време у Србији заступао Димитрије Љотић, а персонификовао и спроводио генерал Милан Недић као председник ,,collabоrations govеrnment” да;

– Србији није потребан суверенитет, јер ће суверенитет државе и народа пренети на ,,Трећи Рајх”, симетрично томе, данас; Србија ће пренети свој суверенитет на суверенитет Европске Уније (ЕУ),

– Србији није потребна војска, јер ће ту улогу преузети ВЕРМАХТ, симетрично томе, данас; јер ће ту улогу преузети НАТО , односно ЕСФОР

– Србији није потребна полиција, нити државна безбедност, јер ће ту улогу преузети СС полиција и ГЕСТАПО, симетрично томе, данас; јер ће ту  улогу преузети ЕВРОПОЛИС, ЦИА и сл.,

– Србији није потребна нити територија, јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ,,Трећег Рајха”, симетрично томе, данас; јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ЕУ,

– Србији није потребна монета, динар, јер ће бити замењена монетом  ,,Трећег рајха”-рајхсмарком, симетрично томе, данас; динар ће бити замењен европском монетом, евром, при чему Европска Унија и НАТО савез не сматрају Републику Србију и српски народ европским партнерима, већ подређеним и пониженим, на исти начин како је Хајнрих Химлер током рата издао писану директиву својим јединицама ,,…да србе пре уништења треба прво понизити, па онда уништити, јер су поносан народ и другачије их није могуће победити.ˮ

У вођењу Републике Србије, није потребно бити политичко дете или унук Димитрија Љотића и Милана Недића, будите оно што јесте, Томислав Николић, Председник Републике Србије.

Уз ово писмо, достављамо Вам књигу „Сјај зарђалих ракета“ аутора Вида Видовића која ћеВам, надамо се, корисно послужити у Вашем послу.

С поштовањем,

Достављено:

–    Наслову

–         Њ.Е. Председнику Руске Федерације г В. Путину преко амбасаде РФ у Београду,

–         Њ.Е. Амбасадору Руске Федерације г. А. Конузину

–         Јавности

–         Архиви

                                                                                 Председник

                                                                           Никола Алексић, с.р.