Пише: Миодраг Новаковић

Браћо Срби- да ли се након овог „саопштења“ осећате нелагодно, вероватно… Вероватно и имате разлога, вероватно и требате! Требате, јер ваша глава више не вреди ни пишљиве шљиве. Ове две последње, у низу многих срамних пресуда хашког трибунала, само су то потврдиле…

Победнички хашки трибунал је продужена рука Западног злочина који се спроводи над нашом нацијом у континуитету последње две деценије, и тај трибунал након отварања свих наших рана, сада их само посипа љутом соли…

Можда се неки неће сложити са овим насловом, нарочито они који би још увек да се „евроинтегришу“, али по мени тај наслов је и сувише благ. Јер суд који легализује злочин, чини веће зло и од самог злочинца.

Упамтите једну ствар- тај хашки трибунал, односно преки војни суд нато алијансе, није негирао да су се над Србима одиграли страшни злочини- није ни тврдио да их Харадинај, Готовина, Орић… и остали „шиптарско-хрватско-бошњачки измет“ нису починили тај злочин. Он је једноставно пресудио да наредбодавци и извршиоци тих злочина за њих нису криви!?

Таквом пресудом преки хашки суд је де-факто све Србе који се нађу на пушкомету ових анти-српских ентитета у нашем окружењу ставио ван закона. Сада- ако поново масакрирају неке Српске инвалиде; отму стотине младића у најбољем животном добу, и рашчерече их за људске органе; или масакрирају српску нејач под окриљем западних „заштићених зона“- поново неће бити криви. Ове „победничке пресуде“ им то гарантују…

Дакле Браћо и Сестре, очигледно да за нас Србе нема правде ни у Хагу, ни у Вашингтону, ни у Бриселу, а вала нема је ни у партократском- „пробриселском, провашингтонском и прохашком“ Београду!? А кад нигде нема овоземаљске правде за цео један народ, ни у белом свету, ни у властитој земљи- онда нам преостаје само једна правда, Библијска правда!

А они који су читали Библију, знају шта им је чинити…

‘ “ Не убиј „,“ И ко убије човека да се погуби „,“ И ко рани ближњега својега, како учини тако да му буде: Улом за улом, око за око, зуб за зуб “ (3Мој. 24.17-20); и : “ живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу “ (5Мој. 19.21). Ове заповести представљају принцип старозаветног живљења, принцип правде и правичности – тј. како ти мени, тако и ја теби!’