27. новембар 2012., СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

У Србији се данас тешко живи, не само економски већ и у сваком другом погледу. Наравно ово се не односи на „мишковићевце“, „ђиласовце“, „динкићевце“, и многе друге политичко-тајкунске мешетаре који су свој „патриотизам“ и елитизам добро наплатили туђим знојем и крвљу…

У Србији се данас пре свега тешко живи- „Србски“. Вероватно да у свету не постоји нација чијим именом се назива и држава, а која (или бар они који је представљају у њено име) тако бездушно гази по свом националном достојанству, националним симболима, која се тако бездушно стиди свог језика, писма, културе, вере. У Србији се данас немилосрдно гази по свему што асоцира на назив наше отаџбине.

Можемо да разумемо кад то раде непријатељске етничке мањине, или стране „нво“ агентуре – али када то раде наши легитимни државни органи, јавне и националне институције, па чак и део високог свештенства – ту онда нема оправдања. Ту онда пре свега, има неке позадине, по мени веома мрачне позадине!?

Ради се о томе, да у сред Србије (наравно и у окружењу) све више одјекују ратни бубњеви- али не Србски, већ они етничких мањина, које из дана у дан постају све више милитантне. Парадоксално, под диригентском палицом садашњег импотентног државног врха Србије, и претходно под диригентском палицом издајничког (кумовског) двојца Тадић-Шутановац, Срби се интензивно пацифизују. Пре свега војно, али и (оно што је можда и опасније) ментално…

Ако нам парадирање фашистичких мађарских фаланги на северу Србије, стављање на јеловник новопазарских муслимана- Србских „срца, бубрега и плућа“; Да би потом тај „бошњачки“ мени био заокружен у Бујановцу још једним додатним шамаром Србској нацији, и скрнављењем свих Србских жртава које су месецима, ако не и годинама касапљене у албанским гудурама у последњем рату- постављањем макете злогласне Жуте Куће, на централном тргу ове Србске општине; Није знак за узбуну, не импотентне и готово непостојеће Србске државе, већ целе наше Србске нације, онда уистину не знам шта још треба да се деси, да би у држави Србији и слепи прогледали!?

Претходни издајнички режим је све урадио у својој моћи да нашу државу разоружа, прода Косово, а нацију отупи и „убије у појам“ у сваком погледу- док садашњи „полу-издајнички“ режим све чини у својој моћи да то стање зацементира. А као што рекох живимо у веома милитантом окружењу. Наши суседи се под окриљем НАТО-а убрзано наоружавају, и отворено или полуотворено постављају питање граница са Србијом…

Истовремено- онај „лукави латин“ Јосиповић, Тадићев кућни пријатељ, који се до сада (полу)успешно представљао као Србски пријатељ, сада отворено најављује високу државничку функцију за плаћеног убицу Анту Готовину, бившег каплара Легије странаца, који је једино у неофашистичкој „банана“ Хрватској, могао постати генерал, на основу заслуга успешно спроведеног геноцида над крајишким Србима.

Да не спомињемо ескалацију провокација на југу Србије од стране милитантних шиптара- овде се поставља питања да ли тамо уопште има шиптара који нису милитантни!? У сред Србије дижу споменике, отварају музеје и јавно величају ратне злочинце и терористе из редова ОВК и АНА- док се онај „симпатични буцко“ који је у време предизборне кампање „голим грудима јуришао на бајонете“, а сада у себи обједињује половину функција Србске владе- завукао у мишју рупу…

У ствари грешим душу, није се завукао у мишју рупу (сувише је гломазан да би тамо могао да стане), већ је јуначки послао жандармеријске трупе- али не да спрече нападе на уставни поредак и уклоне симболе тероризма и сепаратизма у Прешевској котлини- већ да тамо, мало јужније, ударе темеље илегалној шиптарској држави на територији легалне Србске државе (у чији Устав су се он и његови жандарми заклели?). Ено их тамо, под окриљем ноћи, раме у раме са НАТО окупаторима и бившим терористима из ОВК ударају камен темељац властитој издаји! Исписују границу између себе и свог народа…

Ако неко мисли да су моје речи преоштре- нека само замисли шта би било када би неко ставио калашњикове и каме у руке Суботичке 64 жупаније, Новопазарских бошњачких навијача, или Прешевских шиптарских сепаратиста?

Овде се више не ради о томе да ли ће им неко „ставити оружје у руке“- недавни случајеви вехабијског тероризма у Рашкој и шиптарских терористичких оружаних напада на пунктове Србске полиције, јасно доказују да се они већ добро наоружани (али се и даље убрзано наоружавају)…

Више се не поставља ни питање ДА ЛИ ће бити неког новог „балканског рата“- већ се једино поставља питање КАДА? Једино наивни и необавештени (ови последњи су они који слепо верују режимским медијима) верују да живе у безбедном окружењу, које им гарантује „међународна заједница“- она иста која нас је 1999. бомбардовала „за наше добро“!?

Бојим се да је реалност много суровија и да се Србском народу спремају нове кланице на овим просторима. Разоружавање Срба и наоружавање свих осталих на то неумитно упућује. Тако је било и безброј пута у нашој историји. Прво су нас разоружавали, често уз помоћ домаћих издајника, а потом у непрекидним колонама одводили на стратишта. Тако је записано у нашој крвавој историји, и то знају сви они који су учили нашу историју- једино се бојим да су нове генерације училе неку нову и искривљену историју!?

Кажу да је историја „учитељица живота“- питање је да ли смо од те „учитељице“ нешто научили- да нам се не би поновила у истом или можда неком још страшнијем облику…

М. Новаковић