АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Искендеров: Зашто Срби не воле ЕУ?


Председник Томислав Николић је први пут после свог избора за шефа државе, изјавио нешто што може довести до промене односа српске јавности према владајућој коалицији. До сада су његови јавни наступи били у раскораку са позицијом Запада, али су били у складу са мишљењем значајног дела Срба. То се, између осталог, односило на одрицање геноцида у Сребреници и не једном поновљене изјаве да неће жртвовати Космет ради уласка Србије у ЕУ.

15.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Петар Искендеров

И сад одједном Председник ступа у оштру и отворену полемику са сопственим бирачима, који се држе национално-патриотских позиција. Уочи званичне посете Мађарској, Томислав Николић је изјавио да власт у земљи “остаје на курсу” ступања уЕУ, упркос чињеници да је “однедавно примећен раст броја оних који се противе евроинтеграцијама”.1 При том је шеф државе деликатно заобишао главни разлог раста овог тренда. По његовом мишљењу, растући евроскептицизам је изазван растућом економском кризом у самој Србији и у ЕУПремда ни за кога није тајна, да српске патриоте не окривљују Брисел због финансијских проблема у Грчкој или Португалији, већ због намере да Србији одузме Космет, у замену за почетак преговора о пријему земље у ЕУ.

Међутим, социолошка истраживања су потпуно отворена. Још у 2011. години, први пут се пројавила тенденција већинског еуроскептицизма. Управо тада је ЕУ приметно заоштрила своју позицију према Београду, правећи уступке, пре свега Немачкој. Последњих месеци таква тенденција је само појачана.

Због тога не чуди да је по последњим социолошким истраживањима које је објавила агенција Ipsos Strategic Marketing (што је 9. новембра овјавио београдски часопис “Блиц”), 59% испитаника је изјавило да Србија не сме жртвовати Космет зарад уласка у ЕУ. Супротну тачку гледишта имало је 27% испитаника. То такође није мало. Међутим, приоритети у српском друштву су веома јасно обележени. И што је посебно важно – само испитивање се спроводило у контексту повезивања приступања ЕУ са проблемом Космета, а никако не са друштвено-економским реалностима Србије и саме ЕУ.2 Чак и Немачка информативна агенција DPA била је принуђена да призна да “резултати истраживања показују растуће незадовољство према ЕУ код многих Срба, који осећају да је Брисел пред Србе поставио неправедне услове за српско чланство у ЕУ, пре свега када је реч о Космету”.3

Апсолутно је немогуће да Председник Томислав Николић не примећује узајамну повезаност између притисака ЕУ према питању Космета и пораста евроскептицизма код Срба. А то онда значи, да објашњавајући насталу ситуацију чисто економским категоријама, он на овај или онај начин покушава да “ретушира” тенденцију у позитивном смислу за ЕУ.

Међутим, да ли слична “замена теза” – макар то било повезано и са одређеним пропагандним рачуницама – уопште може да ретушира основну противуречност повезану са евроинтеграционим рачуницама Србије. Запад у целини, ЕУ делимично, а још конкретније – Немачка – неће пустити Србију у ЕУ без признавања независности Косова. Управо је ову једноставну геополитичку мисао недавно потврдила и специјални извештач Европског парламента за Косово, Улрике Луначек. “Ја сам већ неколико пута рекла: ЕУ неће дозволити појаву новог Кипра у својим редовима. ЕУ више неће у своје редове примити ни једну земљу која нема дефинисане границе” – изјавила је она уочи наредне рунде преговора између Београда и Приштине.4 То је речено врло јасно и на властима у Београду је да коначно јасно дефинишу сопствене приоритете. Раније конструкције “четири стуба спољне политике” државе Србије или модели “и ЕУ и Космет” доживели су фијаско. Да ли ново руководство Србије има у резерви нове моделе?

1 ИТАР-ТАСС 122219 НОЯ 12 12.11.2012 22:23

2 Blic, 09.11.2012

3 DPA 090755 GMT Nov 12 09.11.2012 11:55

4 Kosova Sot, 11.11.2012