Србија мора да поврати достојанство!

Једно песничко промишљање
о Србству и о Србији

Драган Симовић

Пре свега другог, Србија мора да поврати достојанство.
Достојанство, самопоштовање и самосвесност!
Кад Србија поврати достојанство, самопоштовање и
самосвесност, све друго ће се решавати и остваривати у
ходу.
Почетак свих почетака, на путу повратка Србије међу
словесне и освешћене народе, јесте поновно узношење
достојанства.
Последица пада Србије на свим пољима бивствовања
јесте губитак достојанства.
Када је Србија изгубила достојанство, самопоштовање
и самосвесност, тада су србска кола и окренула
низбрдо, и слетела у провалију.
Нема културног, образовног, васпитног, друштвеног и
привредног напретка без повратка достојанства.
Доста је оних надобудних, несловесних и
неосвешћених интелектуалаца, који умишљају да би
Србија требало најпре економски, односно привредно,
да се опорави, па да тек потом дејствује на изградњи и
повраћају достојанства и самопоштовања.
То су површна и лажна знања западних позитивиста
и материјалиста, она знања која човека своде на
политичку животињу, она знања која сем плотског не
виде ништа друго у човеку.

Човек је, пре свега, духовно илити божанско биће и
битије, а све друго је подређено овоме.
Човек као божанско биће и битије најпре мора да види
смисао, да би могао да чини подвиге.
А подвига нема без смисла, а смисао је увек и вазда
божански смисао!
Песнички речено, човек мора најпре да буде свестан за
шта се жртвује, да би могао заистински да се жртвује!
Нема ни подвига ни жртве, ако човек не види смисао,
ако не зна за кога се, и ради чега се, и зашта се, чине и
подвизи и жртве!
Један је посвећени песник рекао, да на путу сазнања
и знања мора да буде уочљива и јасно видљива
вертикала.
Без вертикале, без божанске осе, а то су само друга
имена за етику и морал, човек се брзо погорди и пада
под утицаје бесова илити демона.
Свако знање без вертикале, без божанске етике, чини
човека веома опасним и погубним по свеколико
окружење.
По свеколико окружење, како друштвено тако и
природно!
Ми се у овоме времену управо и срећемо са таквим
ентитетима, са хуманоидима, са човеколиким утварама,
са менаџерима западних центара моћи, који су највећи
проповедници и заговорници новог светског поретка.
Свако знање без вертикале, у овоме времену, води
изравно у умно и духовно ропство!

Светским масовним медијима управо и владају такви
хуманоиди, ентитети лажних знања без вертикале и
етике.
Данас више нигде у свету нема слободних медија!
Свим медијима владају, све медије уређују, управо они
лажни интелектуалци чије су мисли давно поробљене!
Данас више нема словесних, освешћених и самосвојних
новинара, оних новинара који негују критичко
мишљење, критички поглед на свет, аналитичку и
синтетичку самобитност!
Оно што данас називамо новинарима јесу обична
пискарала, обични чиновници, илити слугиних слугу
слуге!
Зашто кажем да су они слугиних слугу слуге?
Зато што ти новинари раде за ту и ту медијску кућу;
чији је привидни газда тај и тај; али тај и тај ни сам
није свој газда, већ је и он подређен неком другом;
па је онда и тај други опет покоран неком трећем,
четвртом или петом; и све је ту, дакле, роб до роба,
илити слугинога слуге слуга!
А онај ко је на врху ове земаљске пирамиде, разумљиво
је да је најпонизнији Кнезу Таме!
Што значи, да сва сазнања и знања, да свако учење и
образовање, да сваки овоземаљски пут без вертикале,
без божанске осе, води изравно у умно и духовно
ропство, илити, речено песнички –
води у пространства Таме и Смрти!
Да би Србија повратила достојанство и
самопоштовање, онда би најмање петина Срба требало
да се држи етике и вертикале, најмање петина Срба да
мисли србски, да осећа србски, да говори србски и да
дејствује србски!

Да има србски поглед на свет, да има србску поетику,
да има србски став према животу и смрти, да има
србске визије и, на концу, да има србске духовне моћи!