Нова књига песама књижевнице Виде Ненадић “ШАКА ПЕСКА У ВРЕМЕНУ” представљена је у среду,  24.10.2012 на 57. Београдском сајму књига. Промоцију је организовао издавач КП „Жиравац“ из Пожеге, о књизи је своју реч дао књижевник Слободан Ристовић, а песникиња је говорила своје стихове…

27.10.2012.

Уметнички квалитет овој изванредној поезији дао је и уметник Миодраг Надлачки чије су слике и графике обогатиле корице и почетак сваког од четири циклуса песама у књизи.

О песништву Виде Ненадић говорио је рецензент Слободан Ристовић:
 “После неколико књига песама и једног романа, које је објавила у минулих пет година  Вида Ненадић је поново за `округулим столом` себе. Зрела као човек, који се сусреће и сукобљава са урођеном потребом да `пева`, Вида Ненадић просто сагорева мисли које јој, попут крви, избијају на нос. Овде не вреди дизати руку у вис и мењати положај тела. Душа испуњава све, па и оно што би да не додирује, него остави разуму. Овде је поменути разум на удару талента“…
…“ Што је више разумете, више вам се допада. У једној од већ објављених књига, упозорио сам читаоце да: су песме Виде Ненадић писане за мањину, оне нису роба широке потрошње и мислим да сам био у праву… У песми `Корица уместо лица` Вида објашњава своју приврженост књигама, својим и свим осталим, јер песник није само свој и себи одан. Он је песник свих песама, учесник је унивезума који је саткан од ерупције поезије, ма из кога она избијала и ма где се то дешавало. Зашто је то тако? Напросто, бити песник, то значи бити то стање, а то стање је од Бога. Та згуснутост која дамара и чини свеукупност поезије јесте Вида Ненадић или једноставно речено, Песник“.

Уследила је ниска социјалних, љубавних, сатиричних и рефлексивних песама које је по сопственом избору казивала Вида Ненадић, која је уз песме објавила и прозни текст у коме је садржана и порука младом писцу:

“Ти обавезно пиши. Нека ти писање буде и игра и чаролија. И не осврћи се на оне који ти говоре да је све већ написано. И… молим те, пиши тако да ти једном, кад се, пре или касније, осврнеш на то, буде драго. И писањем гради оно што надвисује и што је кадро да преживи све пролазно. И нека ти свака књига буде као твоја нова слика и као фотографија језика. И нека те не брине то што се кич и шоу-бизнис све више повлаче свуда, потискујући тако лепе речи и лепе мисли, и што је данас тешко и напунити шаку песком у овом и оваквом времену у коме нам све клизи кроз прсте. И немој се уопште чудити што је све више оних који пљују истину. Они то раде јер су кукавице, које се боје и да погледају истину у очи и у лице, а камоли да је напишу или, не дај Боже, кажу некоме очи у очи.

*Замолили смо Виду Ненадић да за СРБски ФБРепортер да коментар о данашњим ствараоцима:

„Добро је знати да и данас расту нека нова деца и неки нови млади људи, који ће колико сутра бити неки нови песници, кадри да се изборе свако за своју шаку свога песка у свом времену. Лако их је намирисати. То су, без икакве сумње, они који више од свих других мириса воле мирис одштампаних књига. Надам се да ће ово време, које управо долази, умети и да их вреднује и да ни сирота поезија, ни било која уметност убудуће неће бити под кључем. И време је. Крајње је време за то. А можда ми је се и то само учинило? Често се мени много тога само учини.”