МОНСАНТОВЕ ЛАЖИ И БИТКА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГМО

26 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

ФБР превод: Љиљана Јовановић

Џон Робинс ( John Robbins)

Можда никада не бисте чули за Хенрија И. Милера, али сада он покушава да одреди будућност хране у овој земљи. И има огромну финансијску подршку.

Господин Милер је водеће лице и глас кампање “Не Проп37” у Калифорнији.. У овом тренутку Монсанто и друге фабрике пестициде троше више од 1 милион $ дневно, да убеде бираче у Калифорнији да није у њиховом интересу да знају да ли је храна коју једу генетески модификована или не. Хенри И. Милер је њихов човек за то.

Ако данас живите у Калифорнији не можете да га промашите. Видите га у ТВ рекламама, у радио пропаганди, на скупим плакатима, који се непозвани појављују у вашим поштанским сандучићима.

У почетку рекламе су представљале Господина Милера као доктора са Станфорд Универзитета. Али он то није. Он је истраживач у конзервативном “трусту мозгова”, у “Хуверовом Институту” који има своје канцеларије на Станфорд Универзитету.
Када је ова пропаганда прочитана, повучена је и прерађена. Али они још увек гурају Милера да убеђује људе да “Про37 “ нема смисла и да “обележавање хране заговарају адвокати тужбе који се надају берићету ако то постане закон”.

Уствари “Про 37” има сав смисао овог света ако желите да знате шта је у храни коју једете. Предлог закона су написали представници јавне здравстене заштите, и он не пружа никакве економске подстицаје за подношење тужби.

Ко је у ствари Хенри И. Милер, и због чега би требало да му верујемо када нам каже да је генетички модификована храна потпуно безбедна?
Да ли има неког значаја и то што је тај исти Хенри И. Милер ватрени заговорник ДДТ-ија, и других пестицида? Да ли је важно и то што кампању “НЕ Про 37” финансијски подржавају фирме које производе пестициде и које су нам тврдиле да су ДДТ и “Наранџасти прах” безбедни и безопасни?

Не могу да се отмем утиску да је Милер први корпорацијски представник за рекламе.
Јер он је био утемељивач представничке групе, коју је подржавао Филип Моррис, а која је имала за циљ да дискредитује везе које су повезивале дуванске производе и рак.
После нуклеарне катастрофе у Фукушими, он је заступао идеју да би излаганаје зрачењу могло да буде корисно по здравље.
Такође је дискутовао и о томе да би фабрике лекова а не ФДА требало да буду одговорне за хемијску контролу лекова. Он је члан Управног одбора “Џорџ Ц. Маршал” Инсититута, познатог по томе да се финансира од нафтних и гасних компанија, и да због тога негира климатске промене.

Сад нас убеђује да треба да гласамо НЕ – Предлогу 37, јер како он каже закон о етикетирању хране садржи изузетке који представљају “специјалне интересе”. Као да велике корпорације које је он представљао нису биле тај “најспецијалњи интерес” од свих о којима говори.

Уз пут, тај изузетак о којем он говори су у ствари потврде Закона о обележавању ГМО хране, који су донети у свакој од 61 земље широм света, међу којима су и земље Европске Уније, по којима већ увелико захтевају посебно етикетирање генетски модификоване хране.

Милер у кампањи НЕ Про 37 тврди да ће обележавање хране повећати трошак породица за куповину хране, за стотине долара годишње. Интереснатно је да је то истраживање на које се он позива, плаћено из кампање НЕ Про37. а ради се о фирми из Мејна, за односе са јавношћу, “Нортхбридге Цонсултинг” која нема своје економске експертизе, али је радила са Кока Колом, и Пепси Колом против закона који налаже рециклажу амбалаже за ова пића. Да ли ће усвајање Закона Про 37 повећати стварно цену трошкова за храну?
Хенри Милер одлучно тврди да би се то десило. Али према јединој потпуно независној студији коју је урадио “Еморy Университy Сцхоол оф Лаw,”: “потрошачи вероватно не би плаћали повећане рачуне за храну услед поновног обележавања хране” као што се тражи у предлогу закона.

Некако ми се чини да не бисте волели да слушате Хенрија Милера како објашњава ствари када је у питању ваше здравље. Али Монсанто и сарадници, су се постарали да се Милеров глас и његова убеђења чују сваког дана у Калифорнији. Један гледалац из Сан Франциска је изјавио да је рекламу са Милеровим ликом видео више од 12 пута за дан.

Друга личност из кампање “Не Про37” али обавезно обучена у бели мантил је лекар, Роналд Клеинман. Иако се то у огласима не спомиње доктору Клајнеману не сметају морални принципи, да ради као добро плаћени заговорник,(од стране компанија које то производе) брзе хране . Док је радио за Кока Колу, он је пропагирао да је “шећер безбедан, да вештачке боје и нехранљиви заслађивачи нису штетни у дечијој исхрани”…

Станфорд Универзитет је такође незадовољан због нетачног представљања (три пута)
Показало се да компаније које производе пестициде и брзу храну, а које се налазе иза “НЕ Про37” су:

1: Погрешно навели гласаче јер су у државном водичу за гласање, лажно представили да највећа организација професионалаца за храну и исхрану у свету “Ацадемy оф Нутритион анд Диететицс” сматра да је ГМО храна безбедна.

2: Нелегално су користили печат УС ФДА на пропагандним материјалима из њихове кампање и уз то нетачно приписали изјаву ФДА, лажно наводећи да је ФДА заузела став против “Про37”.

Нажалост изгледа да је ова поплава неистина имала ефекта. Иако је у почетку чак више од 80% грађана Калифорније желело да генетски модификована храна буде посебно обележена, новије анкете су показале виртуелну мртву трку за Про37, са поплавом негативних реклама чији се интензитет повећава. Неке Калифорнијске дневне новине су допринеле овом несрећном тренду, устајући против “Про37” тако што су читави уводници написани цитирајући целе пасусуе из саопштења негативне кампање “НЕ Про37”. Да ли је то у вези са компанијама за прераду хране, које својим реклама у тим новинама, представљају главни извор прихода? Или је можда то што је лобиста за компаније прерађене хране, “тхе Гроцерy Мануфацтурерс Ассоциатион” поставила победу над Про37, као свој најзначајнији приоритет у овој години.

Познати аутор о храни Мајк Полан је написао, да је “Про 37” лакмус тест, да ли или не постоји покрет за храну у САД . Активисткиња за јавно здравље Стејси Малкан додаје да је ово можда лакмус тест да ли је у земљи остало демократије.

Ово су добри поени. Нема покрета за храну, ако Монсанто може да ради како хоће са нама. А нема ни демократије без информисаног грађанина.

Питање је да ли ћемо дозволити да специјални интереси диктирају шта ће нам бити дозвољено да знамо о храни коју нам продају.

У овом случају незнање није блаженство, већ би то било прихватање покорности Монсант-у и осталим компанијама за производњу пестицида. Без етикетирања хране, купујемо “мачку у џаку” тј. једемо “у мраку” са потенцијално катастрофалним последицама .

Оно што остаје да се види, је да ли ће те грађани Калифорније да 6 новембра дозволите Монсанто и његовим савезницима, да контролишу шта је дозвољено да знате о храни коју једете.

Сазнајте више и будите укључени овде..

Потпишите петицију Конгресу тражећи да се изгласа обележавање генетички модификоване хране.
Сигн а петитион то Цонгресс цаллинг фор лабелинг оф генетицаллy енгинееред фоодс хере.

Овај текст се прво појавио уcommondreams.org

Џон Робинс је суоснивач “тхе Фоод Револутион Нетwорк” који обезбеђује информације и инспирише да помогнете себи да излечите тело и свет храном.
Он је аутор многих књига “бестселлер-а” укључујући ту : Тхе Фоод Револутион, Но Хаппy Цоwс и Диет Фор А Неw Америца.

Добитник је награда: “Рацхел Царсон Аwард” и “Алберт Сцхwеитзер Хуманитариан Аwард” “Пеаце Аббеy’с Цоураге оф Цонсциенце Аwард” и “Греен Америца’с Лифетиме Ацхиевемент Аwард” и многих других признања.
http://www.commondreams.org/view/2012/10/23-9