КОРУПЦИЈА

Милован Бркић: Лакоћа заборава


(Пр)осудите сами

Лакоћа заборава

Милован Бркић, Таблоид

Лов на Оливера Дулића, који има за циљ да се гладни грађани наслађују, још је једна мизерија српске политичке елите.

Када бих поставио питање грађанима Београда да ли познају Дејана Малог, Славена Тицу и још неколико хиљада оних који се нису истицали у јавности, али су с позиције “пријатеља“ Зорана Ђинђића, Бориса Тадића, Драгана Ђиласа или Бојана Пајтића, покрали десетине милиона евра, ретко да би се неко сетио ових овејаних лопова.

Поменути Дејан Мали је, доласком ДОС-а на власт, у политику ушао го ко пиштољ, што би се рекло. Онда је, позивајући се на пријатељство са Борисом Тадићем, увек био неки високи службеник у градској влади. Био је задужен за саобраћај. И у тишини, у спокоју је “зарадио“ вишемилионску вилу на Дедињу, станове, аутомобиле, милионе евра у сефу. Од чега их је зарадио! Од корупције, наравно. Славен Тица је био директор ГСП Београда. Ојадио је градског превозника за неколико милиона евра. Отишао је, без потернице, за Праг. Тамо ће трошити опљачкане паре.

Хиљаде незнаних следбеника Зорана Ђинђића и Бориса Тадића преко ноћи су згрнули милионе евра. Некажњено.

С неподношљивом лакоћом су могли да пљачкају. Седма је година како српском полицијом руководи Милорад Вељовић, са истом групом начелника, који су у полицији на кључним положајима. Уместо да пријављују лопове, пљачкаше, корупционаше, они су сами створили сопствену мафију, можда опаснију од политичке. Уместо да јуре за лоповима, када су се осамосталили, правили су досијеа Александру Вучићу, Томи Николићу, па и министру полиције Ивици Дачићу.

За неколико година, у сваком граду у Србији, најмање педесет људи је стекло милионе на рачунима и у некретнинама! Педесет милионера, а остало је пука сиротиња.

Шта нам све није обећавао Борис Тадић, колико нас је пута наружио, како у земљи тако и пред међународним представницима, описујући нас као народ кога треба денацификовати, а он ће то најбоље да учини са својом бандом. Данас ми је жао Бориса Тадића. Али би било боље да је он изведен на суд, а да га је не сажаљевам.

Када је инаугурисан за председника Србије Томислав Николић је обећао да ће нам отворено рећи шта је у преговорима са косовским Албанцима обећао Борко Стефановић. Обећао, па порекао. Данас за шефа преговарачког тима предлаже Ивицу Дачића. Каже, премијер је. Не помиње првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића, коме је дао неуставна овлашћења да влада Србијом.

Свакодневно слушамо како овај подмукли човек лаже. Ко лаже, мора да има добро памћење, кажу. Али, господин Николић лако заборавља шта је рекао прошле недеље.

Има ли наде да се отарасимо ових скотова? Гласањем нема шансе.

Предлажем да грађани саставе петицију и упуте је у Брисел, Берлин, Москву и Вашингтон, да је потпишу сви гладни и обесправљени, да затраже да се забрани улазак, поименично, српским политичарима, посланицима и бизнисменима, чија имена се знају у сваком граду у Србији, а који су с позиције јавних функција, корупцијом, стекли милионе. Онда треба подићи устанак. Био би то коначан обрачун са онима који су под различитим страначким заставама годинама радили исту ствар. Пљачке, застрашивања, обећања…

__________
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=269&cl=01