„Печат“ у Косовској Митровици:

Инсајдер – лаж уживо

Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ
19.10.2012.

Кућа у очима деце са Космета: цртеж малишана из вртића „Даница Јарамаз”

Да ли је „Инсајдер“ требало да спроведе истрагу за наводним криминалним траговима на северу Космета и шта о томе мисле људи чије су се фотографије нашле у овом намештеном серијалу? Истина, и РТВ Б92 је у међувремену израсла у озбиљну полицијску станицу на Новом Београду, којом управља чудовишна мешавина страних и домаћих служби. Но, већа је истина да је север последња српска одбрана Космета; виђена, од стране дежурног полицајца, као неопростива.

Такозвани документарни серијал РТВ Б92 под називом „Инсајдер“, дохватио се поново једне, очигледно наручене и у одабраном тренутку емитоване теме.

Овом приликом у питању је истраживање „патриотске пљачке“ на Косову, са идејом компромитације политичке струје која се залаже за останак државних институција Србије на Косову. И опстанак самих Срба у Старој Србији. Тим поводом „Печат“ је обишао север Косова. Стешњен на простору четири општине, север је српскији од било којег града у централној Србији, а људи са којима смо причали, последња барикада на путу Хашима Тачија, одлучни су у идеји да тако и остане. Упркос, како кажу, притисцима.

Од самог почетка емитовања, људима упућеним у збивања у општинама на северу Косова било је јасно да се РТВ Б92 бави једном аматерском, дакле, непрофесионалном истрагом пљачки и шверца на простору који је, судећи по односу који су према њему имали демократски лидери и лидерчићи, коалиције и тријумвирати, мало био у Србији, а мало није, који је мало имао царину, а мало не. Опште је позната ствар да много државних функционера које је Србија свих ових година плаћала, никада није истински ни живело на Косову.

Никаква сензација није ни откриће да су Албанци редовни купци шверцоване српске робе. Уместо тога, Б92 је, по свом обичају, стрпала у исти кош истинске криминалце и профитере и бројне невине људе који немају никакве везе. Врхунац бруталности Б92 је дотакла снимајући њихове куће, одрасле чланове породица, али и децу, инсистирајући на кривици без доказа.

А ћуте о патњама Срба

Митровачки новинар Зоран Влашковић, чије је текстове објављивао и „Печат“, један је од најпоузданијих сведока небројених злочина према Србима на Космету. Влашковић је уздуж и попреко прошао целу покрајину у протеклих 13 година, залазио је и тамо где српска нога пре њега није крочила још од бомбардовања (Кошаре), о Космету и његов мали прст зна више него цела Бранкица Станковић; зато га текући серијал „Инсајдера“ изразито погађа:

„То је чист пример гебелсовске пропаганде лажи, са циљем уклањања и Срба и Косова из граница Србије. ‚Инсајдер῾ тера Србе да плаћају Тачију царину, што је непојмљиво. Срби овде добијају мање новца него што су заслужили и мање него што им је потребно, с обзиром на околности у којима живе. Незапосленост у српским енклавама јужно од Ибра износи 93 одсто! Још ниједан Србин повратник није запослен ни у једној албанској институцији, фирми или компанији. У Обилићу где је радило скоро 5.000 Срба, више ниједан није у евиденцији запослених, иако су многа села око Обилића на рубу егзистенције. Што колеге са Б92 не испитају колико у Приштини живи Срба, Горанаца или Бошњака? Или у Урошевцу, Призрену и другим градовима где је било етничког чишћења?“

Осрамотише нам и децу и јубилеј! 

Гордана Савић, директор обданишта ,,Даница Јарамаз“ у Косовској Митровици, не скрива огорченост због тога што је у „Инсајдеру“ на недоличан начин приказана фотографија малишана из ове установе, и то у оквиру сегмента који се бавио Звонком Веселиновићем, кога сама назива пријатељем:„Приказана је фотографија са прославе великог јубилеја, 50. годишњице постојања и рада обданишта, у којем тренутно борави 659 малишана. Нису је приказали да би нас похвалили и честитали јубилеј, јер знам да им је то последња намера. Јасно је шта су хтели: фотографију добијену од нама познате особе, приказали су да би омаловажили јубилеј, установу, па чак и нас и нашу децу. Док су износили неистину о Звонку Веселиновићу, ниједног тренутка, ни у једној реченици, нису споменули да је Звонко Веселиновић хуманиста и да је био генерални донатор прославе!

‚Славни῾ новинари са Б92 очигледно нису плаћени новцем грађана Србије, већ прљавим новцем самопроглашене државе Косово. То се увелико прича међу Србима на Космету, али ја бих да се вратим на фотографију, која је фрапирала све нас запослене у установи, родитеље, пријатеље вртића, све оне који су знали да је мој пријатељ и наш суграђанин, Србин Звонко Веселиновић, за свог сина који борави у нашем вртићу, као и за све његове мале другаре, за тај дан и за ту прилику купио и одштампао мајице са натписом ‚Косово и Метохија у срцу῾, на чијим рукавима су биле утиснуте српска и руска застава.“ „Ово је најсвежији пример докле су ТВ плаћеници спремни да иду, не би ли призвали још већу несрећу преосталом српском народу на Косову и Метохији“, наставља Гордана Савић. „По њиховим саопштењима, испада да на Космету живе само криминалци. Јако ми је жао што нису дошли првог септембра, да лично усликају све ове цртеже које су деца заједно са својим васпитачима урадила, и послала поруку свим злим људима који су се наднели над њима да их оставе да одрастају у миру, као и сва друга деца на планети. Али, њих то не занима, а још мање их дотиче садашњост и будућност наше деце, која јако брзо одрастају, имајући у виду где су се родила и у каквом окружењу проводе своје детињство. Стварност наше деце зове се окупација. Као да немају право да одрастају у миру, да им свакодневно не лете хеликоптери изнад глава, да се не чују сирене, да не падају бомбе, да им не хапсе родитеље… Али, на нашу срећу, боље што их нема да дођу, плашим се и ту би пронашли неку криминалну групу.“

ПРИЧА О ДВЕ УСТАШКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ – Игор Војиновић

Игор Војиновић, професор историје у митровачкој гимназији, дао је један од најживописнијих осврта на свеукупно деловање телевизије Б92, онакво каквим га доживљавају у преосталим српским срединама на Космету:

„Има једна истинита анегдота која може све ово да објасни. У Далмацији, бившој Српској Крајини дошло је до покушаја повратка српских породица. Једна породица се преко међународних организација вратила у своју обновљену кућу. Процедура је подразумевала да код школског психолога и педагога деца повратника иду на разговор који се кретао од тога где су живели, до тога које су новине читали њихови укућани. На питање која се телевизија најчешће гледала у њиховој кући у Суботици, девојчица је одговорила: „Углавном две хрватске и две усташке. Објаснила је да су хрватске ХРТ1 и ХРТ2, а усташке Б92 и РТС“.

Игор Војиновић