Институт за трансфузију крви наместио тендер?
19 октобар 2012, СРБски ФБРрепортер
Пише: Иван Нинић
Институт за трансфузију крви Србије одбацио је најповољнију понуду за набавку 150.000 хемијских оловака и буџетским новцем платио те оловке 500.000 динара више него што је требало, показује документација до које је дошла Пиштаљка.
Институт је прошле године оловке намењене добровољним даваоцима крви купио од фирме Вибра плус д.о.о. по цени од 1.738.140 динара, што је било за 500.910 динара скупље од понуде фирме Публик д.о.о. Тендер је предвиђао да критеријум за избор добављача буде економски најповољнија понуда, али је понуда фирме Публик оцењена као неисправна. Узорак који је понудило ово предузеће није задовољио „техничке спецификације“ из тендерске документације којима је заправо унапред био одређен само један могући модел оловке.
Записник о јавном отварању понуда и извештај о стручној оцени понуда показују да су на тендеру учествовала само три понуђача и то фирме: Публик д.о.о из Ваљева, Вибра плус д.о.о. из Земуна и Кодекс Комерц д.о.о. из Болеча. Међутим, тендерска комисија је одбила да разматра понуде фирми Публик и Кодекс Комерц. Понуда Публика је одбијена као неисправна, уз образложење да „узорци не испуњавају услове из техничке спецификације“, док је у случају понуде Кодекс Комерца дато образложење да „узорци не испуњавају услове из техничке спецификације“ и да „понуђач није доставио потписану меницу“.
Најповољнију понуду, по оцени комисије, доставила је фирма Вибра плус која је практично понудила цену од 9,82 динара (без ПДВ) за једну оловку, односно цену од 1.738.140 динара са ПДВ за укупну количину. У понудама које су одбијене као неисправне дата је цена од 9,50 динара, односно 1.681.500 динара (Кодекс Комерц) и цена од 6,99 динара, односно 1.237.230 динара (Публик). На основу извештаја тендерске комисије, директорка Института за трансфузију крви Србије потписала је 13.9.2011. године са фирмом Вибра плус уговор о купопродаји пропагандног материјала (бр. 5615), прихватајући као најповољнију цену од 1.738.140 динара са ПДВ.
У записнику о отварању понуда комисија је констатовала да је понуђач Кодекс Комерц д.о.о. доставио оловке без одговарајуће штампе, али је нејасно због чега је понуда фирме Публик д.о.о. оцењена као неисправна. Другим речима, тендерска комисија није образложила које заправо „техничке спецификације“ ова фирма није испунила.
Иначе, у упутству понуђачима како да саставе понуду, комисија Института за трансфузију крви Србије навела је седам карактеристика, а могло би се рећи да је комисија само заборавила да упише име произвођача оловака. У питању су следеће карактеристике: 1) хемијска оловка у више боја; 2) рукохват оловке гумиран црне боје са паралелним жлебовима; 3) средишњи део оловке благо сужен; 4) притискач улошка од пластике у облику печурке црне боје, врх оловке исте боје и материјала као притискач; 5) клипсна оловка пластична у боји тела оловке; 6) врста штампе на оловкама-тампон (штампа: знак и назив Института и то белом бојом на црвеној оловци, а црвеном бојом на осталим оловкама); и 7) паковање по 50 оловака у кутији. Поред уобичајених доказа о испуњености услова за учешће на тендеру понуђачи су били у обавези да доставе „два идентична узорка оловке са штампом и узорком кутије за паковање“.
Закон о јавним набавкама прописује да су техничке спецификације обавезан део конкурсне документације (члан 38), као и то да наручилац не може у конкурсној документацији да назначи било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу (члан 39). Такође, закон прописује да наручилац не може да у конкурсну документацију укључи било коју одредбу која би за последицу имала давање предности или елиминацију појединих понуђача, осим ако таква спецификација није оправдана са становишта предмета уговора (члан 39).
Упркос томе, техничке спецификације које је Институт одредио такве су да се односе на тачно одређен тип оловке која се набавља, а да тај тип није пропраћен формулацијом из закона која гласи: „или еквивалентно“. Обавезно уношење ове формулације закон прописује у случају када наручилац не може да опише предмет уговора на начин да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима (члан 39). Спорну набавку Институт за трансфузију крви Србије реализовао је на терет буџетских средстава.
Извор: http://pistaljka.rs/home/read/288
Категорије:ИЗДВАЈАМО, Иван Нинић, КОРУПЦИЈА, РЕДАКЦИЈА
Коментари читалаца…