Драган Симовић

Светлосни запис Речи и Слова

Драгољубу Збиљићу, духовном ратнику

за Биће Језика и Писма,

да истраје на Путу!

На слици: професор Д. Збиљић

И Реч и Слово, и Звук и Глас, гле, имају свој светлосни запис, који се, без престанка, преко најтананијих титраја и трептаја, тренутачно и вечно, вазда изнова уписује у Потку Бића Времена!

Сликовито речено, Песник ствара свет, у којему ће његово Биће Суштаства, а то је Божанска ИзвиИскра у њему, снова да се роди.

Душа је усаображена са Бићем Језика у Вишим Духовним Световима, па тако, путем надискуственог усаображења, само Биће Језика, на неки тајинствен начин, има могућност да обликује и оплемењује Душу, преводећи је из сневајућег нестваралачког стања у стање стваралачке будности, односно, у Душу Свести.

 Познато је одавно, у духовним наукама, како древним тако и савременим, да ниједна уметност нема таквог значаја за духовни развој Душе, као што то има Песништво, Поезија, и песничко Певање.

Позитивистичке су науке осамнаестог века унеле велику пометњу у све друштвене и духовне Просторе Словесног Живота, тако да је људима овог времена, зацело, веома тешко да проникну у само Суштаство Ствари.

Језик није оно што смо учили у школама европејског позитивизма и материјализма; Језик је Биће Сушто!

Сушто Биће у нама повезано је и испреплетено са Бићем Језика у нама, те тако, здружени и сједињени, творе Битије Сушто у нама, односно, узводе нас из Простора Бесловесности у Божанске Просторе Вечне Словесности.

Србски Језик илити Биће Србског Језика, од ПраИскони, јесте Суштаство које су заједнички стварали Богови и Велки Преци!

Како сама Потка тако и светлосни запис Србског Језика, казује нам, да Тај Језик, уистини, нису стварали смртни људи, већ Бића и Битија Вечности!

Стога, исцељујуће и освешћујуће дејство Србскога Језика, као и Србскога Писма (а то је оно дејство које се очитава у Оностраном!), не могу да осете, појме и схвате они који нису усаображени, преко Бића Свести, са Бићем и Битијем Србскога Језика!

Да би неко разумео ово о чему песнички беседим и сведочим, тај мора у својој Души да препозна и Потку и светлосни запис Србскога Језика!

Ако његово Биће није усабражено са Бићем Србскога Језика, ако његовов светлосни запис није усаображен са светлосним записом Бића Језика и Бића Писма Србице, онда он никада неће ни појмити ни докучити ово што сам овде и сада изрекао!

Другачије речено, само Србин по Бићу и Битију може разумети Суштаство и Србскога Језика и Србскога Писма!

Причати о овоме некоме ко није Србин по Бићу и Битију, то је као писање по води, како би рекли песници Истока!