Председник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић огорчен је тврдњама у делу хрватске јавности да на дну Шаранове јаме на Велебиту „нема ништа и да је дно покривено само смећем“ и захтева да се формира комисија која би се спустила у ту јаму и утврдила не само да ли се на дну налазе људске кости, већ и да ли има трагова о њиховом уклањању или уништавању.
12. 10. 2012. Срна

Илустрација: Јама Јадовно

„У најмању руку не би било коректно да се таква комисија формира без учешћа експерата из Србије и БиХ, без консултовања са Српским народним вијећем из Хрватске и Удружењем потомака жртава `Јадовно 1941.` из Бањалуке“, рекао је Басташић за Срну.

Он је подсетио да су у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг убијани, не само грађани са данашњег подручја Хрватске, већ и они са подручја Србије и БиХ.

Басташић је рекао да се тврдњама изнесеним углавном на „бранитељским“ порталима да на дну Шаранове јаме „нема ништа“, односно да је „дно покривено само смећем“, прикључио недавно и хрватски католички бискуп Миле Боговић.

„Подсећамо да су се спелеолози из Србије 1990. године спуштали у јаму и фотодокументовали кости на дну јаме“, истакао је Басташић.

Он је навео да се у извештају хрватских спелеолога из 60-тих година тврди да је на дну Шаранове јаме нађен седимент људских костију висине 1,35 метара, али да се у налазу комисије коју је хрватска влада формирала 90-тих година каже да на дну јаме „нема ништа“.

„Јавно изражавамо сумњу у професионализам и хуманизам чланова хрватске комисије. Кости са дна Шаранове јаме нису могле једноставно нестати, дакле, неко их је са дна уклонио или их је тамо уништио. Јавности је мало познато да је нешто слично урађено у Пријебојској јами недалеко од Личког Петровог Села, као и на још неким локалитетима у Лици“, рекао је Басташић.