СКРИВЕНА ИСТИНА

12 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

ФБР превод: Љиљана Јовановић

МАСАКРИРАНИ СРБИ

ЕКСКЛУЗИВНО
ПАНОРАМА.ит. 18/12/2008
Тајни логор ОВК у Албанији,
Одрубљене главе и језиви докази о транспорту и продаји органа узетих од затвореника. Скоро након 10 година од почетка рата излазе на светло докази о етничком чишћењу од стране Албанаца.“Панорама“ објављује доказе: фотографије стрељаних у поседу италијанских војника.

Пише: ФАУСТО БИЛОСЛАВО

Никада до сада виђене слике италијанских војника како скупљају лешеве масакрираних Срба.
Откривање тајни о логорима у Албанији које су држали ОВК сепаратисти. Откривају се ужасне сумње да су неким затвореницима узимани органи који су продавани на црном тржишту за трансплантацију.

Фото извештај наше војске,
Италијански војници прикупљају остатке жртава албанске освете.

Са стране тела младе жене и средовечног мушкарца.
Жртве су нашли и фотографисали наши војници.

Друго лице злочина у рату у еx-Југославији где Срби џелати, постају жртве етничког чишћења. Панорама објављује ексклузивне фотографије Италијанских војника који су ушли на Косово јуна 1999. након НАТО бомбардовања, како носе тела побијених Албанаца.
„Мирис смрти се могао осетити километрима. Пронашли смо заједничке гробове Косовара побијених од стране Срба, али рат није био завршен како смо се ми надали“-каже тадашњи генерал Мауро дел Векио, данас посланик Левог центра. Он је 1999. заповедао јединицом од 7.000 људи. Италијански војници су међу првима ушли на Косово. Сваког јутра током првих 15-20 дана су ме извештавали о нађеним мртвим телима Срба и Рома баченим поред пута. После су се убиства наставила не тако организовано. Али ко год није побегао ризиковао је да буде убијен или киднапован“-каже дел Векио.
„Куће које су Срби напустили су биле порушене и спаљене. Албанци су такође рушили цркве и манастире. Циљ је био да се поништи сваки доказ „српског присуства““. За Италијанске војнике ова друга страна медаље коју су видели ’99 била је табу тема за новинаре. Фотографије које су снимили војници као сувенир о жртвама које су убили Албанци, биле су скривене. На једној фотографији се види жртва, млада жена обучена у црну одећу, лица прекривеног крвљу са рупом од метка на грудима. Убијена, а потом је тело бачено поред сеоског пута а лице прекривено крпом, као жалостан покушај лажног сажаљења Италијана.

На другој слици можете видети човек седе косе, без мајице како лежи у кориту реке.

На трећој слици су италијански војници како носе пластичну вреће са телима жртава. „Жртве на сликама су Срби“ – присећа се дел Векио.
„Нико није скупљао њихове лешеве, остављене на неочекиванијим местима. Као што је било у Ђаковици, где смо у индусртријском објекту нашли Ромске жртве. За та убиства су одговорни герилци УЧК, ослободилачке војске Косова. Данас су те јединице распуштене, али много њихових чланова је запослено у безбедносним снагама нове независне државе“.
„Добили смо петицију мајки и супруга Срба, у којој се пријављује киднаповање синова и мужева. Понеки су пронађени мртви, у другим случајевима нису нађени нити су се вратили – рекао је дел Векио.

Према списковима УН на Косову 2007., нестало је 2.180 људи. Званично нестало је 723 Срба, мада званични Београд тврди да их је нестало два пута више Срба. Само је 290 тела жртава нађено и сахрањено. Узнемирујућа информација је да је 70% Срба нестало после јуна 1999. године.
Ветеран заједничких гробница, из Сребренице у Босни, Перуанац Пабло Јосé Бараyбар, водио је УНМИК-ову Канцеларију за нестала лица у Приштини, од 2002 -2007. 300-400 особа Срба, Рома и „сарадника Београда“ које су заробили и киднаповали ОВК, одведено је у Албанију где су држани у тајним логорима.

„Наравно да су Срби одвођени преко границе, мада не знамо тачан број“. Једна логор је био у Кукешу – потврђује бивши функционер УН. Један Албанац које је такође, са братом ухапшен 1998. и одведен у Албанију, рекао ми је да је видео затворнике Србе, -открива Бараyбар, – који се вратио у Јужну Америку. Преживели Албанац је ослобођен 1999., након доласка НАТО снага јер је отац платио откупнину. Од брата су вратили само леш.
Преживели ми је потврдио да су логор у Кукешу посећивали многи команданти ОВК међу њима и Агим Чеку – открива Бараyбар.
Чеку је био начелник штаба ОВК и премијер Косова до јануара 2008. Од Срба које су држали као таоце у Албанији нико се није никада вратио кући.

www.faustobiloslavo.com-articoli-29203b

Олга Божанић са сликама своја два брата,
Тодора и Лазара, киднапованих ’98 ,
нађених у једној гробници.

www.faustobiloslavo.com-articoli-29203c
Гробнице као у Венеција Ђулија
1945 године,
Са лева: остаци једног убијеног Србина,
метком у потиљак,

www.faustobiloslavo.com-articoli-29203d
Бивши одговорни представник УН
За нестале Јосé П.Бараyбар (са шеширом)
Гробница у Волујку
Милиција ОВК са Италијанским војницима
у лето 1999.

На граници су били немачки војници НАТО
Они су викали „ћао, ћао“ када су камиони (са киднапованим Србима) пролазили…

„Добили смо информацију да у околини града Бицај, можда има гробница где су закопани заточени у логору у Кукешу“ – открива бивши звaничник УН.
Други сведоци износе још ужасније приче: Јуна 1999 године у Призрену на западу Косова, су одведени људи (не само Срби) и одведени у Албанију.
„На граници су били немачки војници НАТО, махали су камионима који су пролазили и поздрављали их ћао ћао“-каже Бараyбар, на основу информација добијених од једног возача и од радника повезаних са ОВК, који су били задужени за тај транспорт. Неки затвореници су бил и превезени југозападно од Кукеша у близину Бурела, у једну „жуту кућу“ где је једна од соба претворена „у операциону салу среће“. Овде су хирурзи вадили органе, од затвореника.
Информација о овоме се налази у књизи „ЛОВ“ од Карле дел Понте, бившег главног тужиоца суда у Хагу. Органи „су транспортовани авионима са аеродрома Ринас, поред Тиране, у хируршке клинике у иностранству, где су оргни пресађивани пацијентима који су могли да плате“. Један од информатора је и сам био достављач органа, каже се у књизи која је штампана у априлу 2008. године.

Изјаве стварају пометњу, али мало је познато да је Бараyбар 4.фебруара 2004. године извршио инспекцију злогласне „жуте куће“. У извештају на 10 страница, пише да „није нашао убедљиве доказе“ али да је нашао „трагове крви у кухињи и у остави.“ Стручњаци УН су нашли шприцеве, лекове за опуштање мишића, и фрагменте хирушке опреме. Породица Катучи која живи у изолованој кући на два спрата, негира кривицу, тврдећи да је то крв убијене живине и једне жене која су се ту породила.
„Смешне приче, без основа. Лагали су и за боју куће, имам фотографију која показује да је кућа била жуто обојена док је нису префарбали у бело“ – објашњава Бараyбар.
„Докази које смо нашли били су довољни, да се покрене истрага. Али суд у Хагу је блокиран“.
Сада је случај поново отворен, од стране швајцарског парламентарца Дика Мартија, којег је Савет Европе задужио да то истражи.
Извештај Бараyбера је остао годинама мртво слово на папиру, док се нису на Косову појавила тела мрвтих несталих Срба. У пећини Волујак 50 км од Приштине, пронађена су тела 26 цивила Срба затворених у јулу ’98 године, када су ОВК герилци покренули офанзиву против становништва на правцу Ораховац-Раховец. Жене су пустили али мушкарци и дечаци се нису вратили. Једна група је одведена до улаза у пећину, били су везани гвозденом жицом за надланице. „Срећнији“ од њих, су одмах умрли, стрељани метком у потиљак и бачени у пећину. Пре егзеекуције су оведени у милицијску станицу у Малишеву, коју су окупирали ОВК бандити. Једна од затвореница којој је касније прећено, видела је да су у милицијску станицу долазили различити руководиоци ОВК међу њима је био и Јакуп Краснићи у црној униформи. Она је јасно чула његово наређење “Побијте их све“- присећа се Бараyбар, на оно што се односи на суђење у Хагу.
Злодела која су потпуно игнорисана, Краснићи је сада председник парламента Косова. 2005. године Бараyбар је открио ову пећину, открио жртве и идентификовао их.
„Када смо све  повезали (жртве, сведоке, доказе) у Хагу су им рекли да је касно. Нису имали право да покрећу нове процесе, јер је требало да буде завршено са радом Суда у Хагу 2010. године, а косовски суд није био заинтересован да ово процесуира“.

2003. УН полиција је нашла језиве сувенире, фотографије, које Панорама није могла да објави јер су толико узнемиравајуће због бруталности која се на њима види.

Фотографија покаазује групу ОВК злочинаца (моја реч) који показују одсечену главу неког резервисте Војске Србије. Герилци су у униформама наоружани, смеју се и фотогафишу док убацују бар две отсечене главе у неку врећу.  Вечерње Новости су идентификовале и починиоце злочина и жртве, чије су главе биле. У време снимања фотографија ту зону је контролисао Рамуш Харадинај, познати ратни командант који је касније постао премијер. У априлу је Хашки суд одбацио оптужбе за ратне злочине поднете против њега. Сведоци којису га доводили у везу са оптужбама за злочине, страдали су под чудним околностима, или су непрестано били под опасним претњама, као што је међународни суд у Хагу и признао.

Интервју:

ДОКУМЕНТ УН (CKX103), никада до сада објављен, Поверљива документа састављена од званичника УН, у Приштини, Јосе П. Барјабер-а који представља прикупљене доказе из Албаније, о сумњама да су узимани органи од заробљених Српских затвореника које је отела ОВК током рата на Косову..

АЛБАНИЈА: Извађени органи 400 киднапованих Срба.

„ Стотине Срба су током рата киднаповани од стране ОВК, транспоротовани у Албанију и тамо убијени. Скоро нико се није за то интересовао јер су Срби били на погрешној страни“ – каже Чак Судетић Американац Хрватског порекла, аналитичар Хашког трибунала за ратове у бившој Југославији. О рату је писао за „New York Times“.
Са бившом тужитељком хашког трибунала, Карлом дел Понте, написали су књигу „Лов“ књигу која је постала најбоље продавана књига о злочинима током рата у бившој Југославији. У књизи је постављена теза о постојању криминалне организоване групе која је користила заточене Србе у рукама ОВК као „сировине“: њихови органи су вађени у тајним клиникама у Aлбанији, и потом продавани на црном тржишту.

Колико је Срба киднаповано од стране ОВК током ’99 године, а затим пребачено у Албанију?
Око 400. Они су пребачени преко границе и убијени. Од неких су предходно узимани органи и продавани на црном тржишту.

Говоре да су жртве били само Срби?

Не, било је и Рома, и жена, различитих националности, па и Албанаца. Жене су биле натеране прво на проституцију а потом су им вађени органи.

Многи сумњају да ли су стварно органи вађени?

Постоје индиције да су злочини стварно почињени, али нема чврстих доказа. Јосе П.Бараyбар службеник УНМИКА, направио је извештај о „жутој кући“ који потврђује оно што је Карла дел Понте написала у својој књизи.

У којим земљама су потом органи продавани ?

Ако истражите документа о међународном транспорту органа 1999. и 2000. видећете да сви путеви воде у Турску.

Због чега онда Хашки трибунал не настави истрагу о „жутој кући“ и несталим Србима?

Суд је одлучио да су то деликти који су настали након јуна 1999. године, када је рат био завршен, па према томе не спада у његову надлежност..
Ко би могао то да истражује су Абанија и УНМИК. Њих треба питати зашто то нису урадили .

(Стефано Гиантин)

http://www.faustobiloslavo.com/articoli/29203.pdf

http://www.faustobiloslavo.com/