ВЕРА

Душеломци сагубили још једну битку


01.10.2012. srbinaokup.info/portal

(Из дневника Грешног Милоја, 01. октобар 2012.)

Жртва вероломаца и кривдотвораца – мр Зоран Чворовић, након двогодишњег страдања, враћен на посао крагујевачког правног факултета

Данас се обрадовах радошћу великом сазнавши да је Апелациони суд потврдио Пресуду Основног суда у Крагујевцу, којом је исправљена голема неправда нанета једном благочестивом и честитом Србину – мр Зорану Чворовићу, коју су злоумљем својим замесили виновници вероломља, кривдотворци и душеломци.

Још се једном потврдило да Бог не оставља праведника.

Још се једном потврдио јеванђелски наук да се „истина не да везати“.

Још се једном потврдише оне народне: „У лажи су кратке ноге; и „Истина је спора, али достижна“.

Можда је ова Пресуда знак вероломцима, кривдотворцима и душеломцима да излази уврстак њиховој самовољи и њиховим злочинима.

Напомена уредништва (србинаокуп.инфо): Прошле године, Грешни Милоје је упутио писмо свом пријатељу у коме износи своје виђење овог злочина, али и своју веру у правду. Ово писмо је објављено у трећем издању књиге групе аутора „Тајна безакоња“, у издању УГ Ревнитељ из Ниша, на страни 256-263.

Због вере у победу Истине, ово писмо објављујемо у прилогу, молећи се Богу да се исправе и остали злочини виновника ове неправде.

ИСТИНА СЕ НЕ ВЕЖЕ

Да ли је на помолу крај страдања

мр Зорана Чворовића? −

 

Драги Славко,

Јесте, истина је, хвала Богу, то што се шапуће. Даће Бог да ће се и оно што се шапуће на уши у одајама проповедати са кровова.

Питаш ме шта ја о томе знам?

Кад ме питаш право да ти кажем:

Знам да је супротно члану 111.и 112. Устава Српске Православне Цркве отета Рашко-призренска и косовско-метохијска епархија епископу Артемију;

Знам да је пре постављања антиканонског епископа, на место Владике Артемија, најпре дошао тзв. администратор Атанасије, а потом тзв. администратор Амфилохије;

Знам да су многи часни људи подигли свој глас у знак немирења са овим безакоњем;

Знам да је о томе сведочанство оставио мр Зоран Чворовић са својом колегиницом мр Соњом Спасојевић у књизи „ Истина о случају владике Артемија“;

Знам да је, потом, настала једна чудна симбиоза – склопи се „брак из рачуна“ између врха СПЦ и појединих репрезената државе.

Знам да се из тог неприродног, блудног, брака рађа једна наказа, једно „правно чудовиште“, једно ново безакоње, које ће за последицу имати страдање једног часног и поштеног човека – мр Зорана Чворовића.

У народу је позната изрека: Од много отаца луда ђеца.

А једна друга каже: Каква врба такав клин, какав отац такав син.

Ко су оци овом недоношчету, овом (здравом разуму недокучивом) насиљу?

Нећеш ми веровати: два митроносца.Ево шаљем ти „извод из матичне књиге рођених“ овог „правног чудовишта“*

Отац први (један од родитеља):

Атанасијево писмо ректору Универзитета у Крагујевцу

Отац други (један од родитеља) – дан после:

Амфилохијево писмо ректору Универзитета у Крагујевцу

Шта се даље збива показује поменута књига академика Косте Чавошког и мр Владимира Димитријевића, која своја сведочанства бележи на 400 страна.

Шта су породила два оца? Два родитеља?

Богаља! Грба! А што се грбо роди вријеме не исправи(Валтазар Богишић).

Тај богаљ- безакоње, освета, човекомрштво, злоба…за последицу има то да је мр Зоран Чворовић због књиге (чуј и почуј, брат, Славко: због књиге, еј! У другој деценији 21. века!) оставио своју децу, супругу и себе без хлеба насушног.

Међутим свако зло има и своје добро:

Прво.Једна мала књига је показала колико је Србија слободна! И колико врх СПЦ истинује у љубави.

Друго. Једна пресуда Основног Суда из Крагујевца показује да нисмо потпуно потонули у мрак безакоња, полтронства, идолопоклонства …

Један частан судија је током изучавања права и припреме за одговоран судијски позив, дубоко усвојио високо начело судске независности васпостављено, на понос Срба, још у Душановом Законику: „све судије да суде по закону… и да не суде по страху од царства ми“.

Један частан судија је попут Аристотела узвикнуо: Драг ми је Платон, али ми је дража истина.

Један частан судија Основног Суда у Крагујевцу припада оном кову људи који знају право, али и завет мајке Јевросиме: Боље ти је сине сагубити главу, него своју огрешити душу.

Пресуда Основног Суда у Крагујевцу (како дознадох) вели: да је Зоран Чворовић невин; да је пострадао противно слову закона и да се има вратити на крагујевачки Правни факултет!

Слава Богу!

И алал вера судији!

Уздајмо се у достојанство другостепеног суда и верујмо да његова пресуда неће подлећи ничијем диктату, ма он долазио из кругова црквених и световних моћника, већ да ће се темељити на принципима истине и правде.

И још, знам, брат Славко, да се истина не веже. И да она – што је дубље закопавају, сјајнија васкрсава.

 

У Београду,                                                                                      С доброжељењем,

о Никољдану, 2011.                                                                           Грешни Милоје

године Господње


*Академик Коста Чавошки, мр Владимир Димитријевић: ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА, Фонд истине, Београд, 2011, стр.36-40.

1 reply »