А, ваша савест, како је?

Даље скрнављење ваљевске Грачанице
14.09.2012, Милица Томашевић

Уместо обретења моштију калуђера Грачаничких, преко костију почившег верног клира ваљао се тонама тежак багер тежак колико и бреме које се надвило над ваљевску Светињу. Порта „Ваљевске Грачанице“ изгледала је, тог 14. септембра, попут ровова на фронту.

Испред Цркве посвећене Арханђелу Михаилу свега 15 верника. Добродошлицу им је пожелело десетак полицајаца легитимишући их, као и око 20 радника који скрнавећи Светињу припремају за потапање.

И док је последња линија одбране Грачанице, фаланга од 15 верника сатераних у ћошак порте тик уз металну ограду читало Псалтир, небо је плакало. Туп звук моторних тестера које праве пустош око Грачанице парао је небо сиво, тамно, црно.

Радницима који су извезли барем 20 колица „пода“ из Грачанице, здушно је помагао локални црни, рудлави пас, весело скакутајући преко раскопаних гробова. „Ћено“ је пре неки дан загризао кост из гроба, и одвукао је у шуму. Јурила га полиција, јурили радници, јурили и верници. Кост је некако враћена. Неваљала куца. Ни свесна није
шта је учинила. Бесловесна колико и радници који копају по Грачаници Светој, колико и полиција што погнуте главе извршује наређења, а која јој очито нису по вољи.

Али, када се неда на Косову, мора се у Ваљеву. А, ни радници ни чувари реда не знају да
свака Црква има свог анђела чувара који се за њу Богу моли. И када Светињу поруше, или потопе, осим анатеме, остаће молитва. Тада благо ономе псу, а тешко псима што растргаше и потопит хтеше Светињу.

Налогодавци тог гнусног злочина, недодирљиви попут колосалних енергумена „обоготворених“ у енергији лажног самообоготворења, ти изроди и Иродијаде, ликују. Над главу Ваљева припремају постављање „атомске бомбе“ у виду 50 милиона кубика воде. Уколико услед земљотреса, експлозије или саботаже дође до пуцања бране, у Ваљеву ни камен на камену неће остати. Без преживелих. Талас висине 30 метара
претвориће за свега неколико секунди Ваљево у Атлантиду. Знало је то оних петнаест Православних Спартанаца који су јуначки стајали шест сати молећи се Богу да сачува
Грачаницу. Неки од њих су се, када је полиција затворила друм, кроз шуму пробијали, крчили путе своје ка Господу.

И данас, док племе моје мертвијем сном спава, неко бди над Ваљевском Грачаницом.

А, ваша савест како је?