ДЕШАВА СЕ...

ДАНАШЊА „НЕОУСТАШКА“ ХРВАТСКА- Центар „Симон Визентал“: Разрешите дужности човека који негира Јасеновац!

By on • ( 6 коментара )

Центар „Симон Визентал“: Разрешите дужности човека који негира Јасеновац!

ДВЕРИ СРПСКЕ

Центар „Симон Визентал“ из Јерусалима позива на хитну смену директора Црквеног архива Хрватског државног архива, који је негирао геноцид у Јасеновцу!

Јерусалим, 28.08.2012

Центар Симон Визентал је позвао на хитно разрешење др Стјепана Разума, директора огранка Црквеног архива Хрватског државног архива, због његовог интервјуа који је 10 августа објављен на страници http://www.hrsvijet. net у којем је трврдио да су жртве и страдања која су се догодила у злогласном хрватском концентрационом логору Јасеновац претеране и производ српске пропаганде. У саопштењу које је издао Израелски директор, историчар холокауста др Ефраим Зуроф, Центар напомиње да покушаји поновог писања историје другог светског рата у Хрватској путем негирања и заташкавања ужасних злочина које су Усташе починиле не могу бити толерисани и нарочито су недопустиви када долазе од истакнутих црквених званичника.

Ефраим Зурофу: „Позивамо руководство Римокатоличке цркве у Хрватској, да се одмах разреши дужности  Стјепан Разум са његовог важног положаја у Црквеним архивима и да се недвосмислено одрекне својих невероватних коментара који завређују сваку осуду, који не само да су неопростива увреда жртвама Јасеновца њиховим сродницима и свим Хрватима који поседују интегритет, него и настоје да презентују попуно лажну слику ужасних злочина почињених над Србима, Хрватима који су се борили против фашизма, Јеврејима и Ромима током крваве историје НДХ (Независне Држава Хрватске) од стране Усташа. Злочини које су починиле усташе никада не могу бити избрисани и присталице Павелића и његових сарадника су срамота за демократску Хрватску која тежи да уђе у Европску унију. “

Извор: МИПА 

Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, фото

6 replies »

  1. Italijanski pisac Malaparte u svojoj čuvenoj knjizi „Kaputt“, u poglavlju pod naslovom „Kotarica ostriga“, piše o kotarici punoj očiju srpske dece, koju je šef hrvatske države Ante Pavelić držao na svom radnom stolu prilikom susreta sa Malaparteom. Zgranutom Malaparteu, koji je pomislio da su u kotarici ostrige, Pavelić je objasnio da su izvađene dečje oči poklon njegovih „hrabrih ustaša“.172

    Italijanski istoričar Marko Aurelio Riveli citira brojna italijanska dokumenta u vezi ovog genocida neverovatnih razmera. Tako je pukovnik ćuzepe Anđelini, komandant jednog puka divizije „Kralj“, zapisao:
    Na hiljade Srba behu oslepljeni i zverski mučeni, čitave porodice su masakrirane bez ikakvog obzira na pol i dob. Organizatori i izvršioci često su slavili klanje veselo se časteći, kao kad su avgusta 1941. proslavili ubistvo sina direktora srednje škole u Gospiću koji je bio njihova hiljadita žrtva.173
    Prema Aureliju, nemački, italijanski i britanski izvori slažu se da su do kraja rata Hrvati ubili između 750.000 i milion Srba,174 kao i praktično sve Jevreje i Rome koje su uhvatili. Aurelio je svojoj knjizi dao naslov „Nadbiskup genocida (monsinjor Stepinac, Vatikan i ustaška diktatura u Hrvatskoj, 1941-1945)“, naglašavajući ulogu katoličke crkve u ovom velikom zločinu.

    Preuzeto sa http://www.index.hr/forum/97/povijest/tema/321341/italija–etnicko-ciscenje-srba-u-hrvatskoj-prvo-u-evropi-.aspx?p=51

    Свиђа ми се

  2. Писмо италијанског војника као да је доживљај из најстрашнијег пакла које ни Данте Алигијери не би могао описати сликовито. Ето, то је дјело припадника народа са којим смо дјелили братство и јединство а комуњаре заташкавале да се не би неко, не дај Боже, увредио. Овај линк пласирати на фејсбук, ко може.

    Свиђа ми се

  4. Писмо Мусолинију – од генерала Александра Лузана:

    „Дуче!

    Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

    Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

    Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао.

    У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо.

    Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

    Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

    На вечну срамоту наше, римске цркве – и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао!

    Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог!

    Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину!

    Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио!

    На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!”
    ++++
    https://www.facebook.com/notes/maria-blum/letter-mussolini-from-general-alexander-luzana-kroa-englde-franitalspan-russ-ara/487421397936263

    Свиђа ми се